УНИВЕРЗИТЕТ У НИШУ

ФАКУЛТЕТ ЗАШТИТЕ НА РАДУ У НИШУ

Мастер студије
Студијски програм:

УПРАВЉАЊЕ КОМУНАЛНИМ СИСТЕМОМ

Предмет:

ВОДОСНАБДЕВАЊЕ И КАНАЛИСАЊЕ ВОДА

КВАЛИТЕТ ВОДЕ ИБРА У ФУНКЦИЈИ

ИНДИКАТОРА СТАЊА ЖИВОТНЕ СРЕДИНЕ

- семинарски рад –

Предметни професор

Студенти:

Др Љиљана Такић

Јована Симоновић М1359

Милош Петровић М1363
Марко Марковић М1386

Ниш, 2015.

САДРЖАЈ:

Увод ............................................................................................................................................... 3

1. Значај и квалитет воде ............................................................................................................. 4

2. Методи и извори података – мониторинг квалитета ............................................................ 5

3. Узорковање воде и чување узорака ........................................................................................ 6

4. Река Ибар .................................................................................................................................. 7

5. Индикатори стања животне средине реке Ибар ................................................................... 8

5.1 Индикатор потрошње кисеоника у површинским водама ..................................... 9

5.2 Нутријенти у површинским и подземним водама ................................................ 11

5.3 Индекс сапробности (SI) ......................................................................................... 12

6. Резултати мерења ................................................................................................................... 13

7. Мерна станица Батраге .......................................................................................................... 14

8. Мерна станица Рашка ............................................................................................................ 16

9. Мерна станица Краљево ........................................................................................................ 18

10. Водоток реке Ибар ............................................................................................................... 20

11. Дискусија .............................................................................................................................. 22

Литература .................................................................................................................................. 24

1. ЗНАЧАЈ И КВАЛИТЕТ ВОДЕ

Вода је значајна за спољашњу физиономију вегетацијског покривача Земље. Такође и
енергија помоћу које се обавља размена и доток хранљивих материја и минерала из земље
у биљке, да би на крају, путем транспирације, напустила биљку и обогатила климу.

Важна је за развој људске цивилизације, за пољопривреду, али и за свакодневну употребу.
Највећа количина се троши на производњу хране. Пошто је човек доминантно биће онда и
вода подлеже његовом утицају. Он прави воду као велике резервоаре у виду  вештачких
језера, користи је као енергију, зато зауставља токове река, прави канале итд. То значи да
квалитет   воде   зависи   од   начина   коришћења.   Најчешће   две   или   више   употребе   не
одговарају некој трећој.  Нпр: Ако је неко језеро намењено за снадевање водом за пиће,
неопходно је да се у тој води задржи квалитет који се захтева за дате потребе. Али ако се
то исто језеро користи и за рекреацију, тада је неопходан неки други квалитет.

Значај за пољопривреду: Производња хране је један незаобилазан фактор развоја,
планирање повећања производње хране захтева и додатне количине воде за
пољопривреду. Повећање производње хране директо утиче на повећану потрошњу воде,
да не би било проблема и да би обезбедили додатне количине воде морамо применити
светске стандарде, нову технологију којом се ефикасније користи вода. Само тако можемо
обезбедити даљи развоји еколошку одрживост.

Значај за спорт: Организам просечног спортисте (телесне масе око 75-80 kg) метаболички
може да створи нешто више од 300 ml воде, а дневна потреба износи боко 2600 ml, тако да
се она мора уносити кроз исхрану и у том смислу воду можемо сматрати храном иако
њеним сагоревањем не добијамо енергију, односно вода није нутријент. Унешена вода
непрестано се троши и тај утрошак током физичко-спортских активности је чак 30 до 50
пута, у односу на утрошак у стању мировања тела, пре свега због знојења. Пре почетка
спортских активности, неопходно је извршити прехидратацију тела, у току активности-
хидфратацију, како не би дошло до дехидратације, а последња фаза била би обнављање
течности или рехидратација.

Значај за наводњавање:  Велики природни токови у Србији као што су Дунав, Сава, Тиса
као и Хидросистем ДТД обезбеђују потребне количине воде за наводњавање. Са друге
стране   проблеми   оцене   квалитета   воде   за   наводњавање   долазе   до   пуног   изражаја.
Тренутно у Србији за потребе наводњавања вода се може употребљавати из скоро свих
водотока, уз опрез и уз сталну контролу. Стање наводњавања у Србији је такво да се
интензивно   наводњава   мање   од   1%.   Најчешћи   разлози     за   низак   степен   коришћења
иригационих   система   су   неповољни   положај   пољопривреде,   недовољна   опремљеност
газдинства, и општи недостатак финансијских средстава за одржавање уређаја и погон
система за наводњавање.

Квалитет воде:

Захтеви који се постављају у погледу квалитета воде различити су и

зависе од сврхе којој вода треба да служи.

Каквог квалитета треба да буде вода за пиће?

Вода   за   пиће   мора   бити   пријатна   за   пиће,   а   хигијенски   исправна,   да   би   се   сачувало
здравље људи и животиња. Пријатна је она вода која је безбојна, бистра, без   мириса,
свежег   укуса,   температуре   између   7   и   12   степени   C   изнад   нуле.   Мутна   вода,   са
непријатним   задахом   и   укусом,   загађена   је.   Топла   вода   је   бљутава   и   не   освежава   а
претерано хладна може изазвати обољења. За остале потребе у домаћинству вода треба да
има исте особине које има и вода за пиће.

Каква треба да је вода за индустријску производњу?

За индустријске потребе вода не сме, пре свега, да буде тврда, јер привлачи непотребно
трошење сапуна. Степен тврдоће воде има нарочиту важност за парне машине, због
таложења и стварања камена котловца у котловима и цевима.

Који елементи се испитују приликом анализе квалитета воде?

Мишљење о квалитету неке воде и њеној употребљивости за одређену сврху може се дати
на основу неколико потпуних узастопних анализа вршених у разно доба године. Између
осталог, анализа мора да обухвати испитивање следећих елемената: мутноће, боје, мириса,
садржине гвожђа, олова, мангана, арсена, броја клица, степена тврдоће итд.

2. МЕТОДЕ И ИЗВОРИ ПОДАТАКА – МОНИТОРИНГ КВАЛИТЕТА

Мониторинг је комбинација посматрања и мера које прате учинак приликом извођења
неког програма, прописних мера или плана и њихову усаглашеност са законском
регулативом и политиком заштите животне средине.

Одговорност за мониторинг је генерално подељена између следећих чиниоца:

1. Органа државе задужених за животну средину (министарства, агенције,

инспектората) и

2. Извођача мониторинга (овлашћене установе) што подразумева стручна лица

обучена да раде мониторинг.

Начин приказивања резултата мониторинга пре свега зависе од циљева због којих се
изводи мониторинг. Мерења морају бити тако изражена да су у сагласности са јединицама
у којима је изражена MDK вредност, а у исто време такода исказане вредности не
изазивају забуну или не омогућавају алтернативне интерпретације једне те исте појаве.

Слика 1: а) површинско узорковање; б) узорковање са одређене дубине

Такође је битно одредити зону узорковања, односно да ли ће се узорак бити узет на
средини водног тела или ближе обали, на ком делу водотока и водити рачуна о изворима
загађења.

Приликом узорковања потребно је користити посуђе од одговарајућег материјала
(најчешће од стакла или пластике). Такође је важно опрати их на одговарајући начин, што
може подразумевати прање детерџентом и испирање водом одговарајућег квалитета
(дестилована, дејонизована), а ако је потребно боце се могу испрати разним растворима
(киселине, базе и друго) или органским растварачима. На тај начин се узорак штити од
контаминације.

Такође је важно узорак заштитити, транспортовати и чувати на одговарајући начин.
Узорак се може заштитити хлађењем до одговарајуће температуре (најчешће је то 4°C)
или замрзавањем, а може се и конзервисати (најчешће се закисели до прописане pH
вредности одговарајучом киселином). Конзервисање се врши на терену.

4. РЕКА ИБАР

Ибар је река у источном делу Црне Горе и југозападном делу Србије, укупне дужине 276
km. Ибар је десна притока Западне Мораве. Извире на северној страни планине Хајла, а у
Западну   Мораву   се   улива   код  Краљева.   Површина   слива   износи   13.059  km².   Припада
Црноморском сливу. Просечан проток на ушћу износи 110 m³/s што показује да река није
пловна. Важније притоке Ибра су: Рашка и Студеница са леве, а Ситница и Јошаница са
десне стране. Већа насеља кроз која Ибар протиче су:  Рожаје,  Рибариће,  Зубин Поток,
Косовска   Митровица,  Звечан,  Лепосавић,  Лешак,  Рашка,  Баљевац,  Ушће,  Богутовац,
Матарушка Бања и Краљево.

На реци Ибар налази се 10 хидроелектрана. Преграђивањем реке настало је језеро
Газиводе. Ибар је познат по многим брзацима и буковима. Ибарску долину одликују и