КАНТИТАТИВНА ИСТРАЖИВАЊА 

 У ПЕДАГОГИЈИ

ГНОСЕОЛОШКЕ И ЕПИСТЕМОЛОШКЕ ОСНОВЕ КВАНТИТАТИВНИХ 
ИСТРАЖИВАЊА У ПЕДАГОГИЈИ

Позитивизам

Гносеолошке   и   епистемолошке   основе   садржане   у   у   позитивизму   као 
филозофској школи мишљења. Позитивизам се из природних наука пренио 
у друштвене науке.

Варијанте позитивизма:

 неопозитивизам, логички позитивизам и сл.

Представници:

Огист   Конт

  се   сматра   утемељивачем   позитивизма,   са   својом   књигов 

„ Курс позитивне филозофије“. Одбацује матафизику и сколастику. Истиче 
значај чулно-искуственог сазнања у др. наукам. Такво сазнање је засновано 
на искуственим, чулима доступним, тј. позитивним чињеницама, отуда и 
овај назив.

Џон   Стјуарт     Мил

  је   наглашавао   значај   егзактнијег   истраживања   и 

доказивања   у   др.   појава.   Посебан   допринос   дао   је   у   разматрању   и 
афирмацији   индукције   и   индуктивног   закљућивања,   чије   су   основне 
методе тзв. „ Милови канони“. Они представљају логичку и методолошку 
основу статистичке анализе.

Емил Диркем

 :„ Друштвене појаве су ствари и са њјима треба поступати 

као са стварима. О природи др. чињеница не треба филозофирати, нити 
расправљати,   већ   их   прихватати   као   податке   који   чине   полазну   тачку 
науке“. Полазећи од тако схваћених чињеница у науци треба даље ици ка 
изградњи   теорије.   Он   у   својој   књизи   „   Васпитање   и   социологија“ 
разграничава „ науку о васпитању“ и „ педагогију“. Наука о васпитању 
треба да се изгради као позитивна наука и заснује на позитивистичким 
постулатима.   С   друге   стране,   педагогија   није   наука.   Она   се   бави 
размишљањем   и   шпекулацијама   и   даје   смисао   објективно   утврђеним 
чињеницама у науци о васпитању.

Џ.   ЕПС

  је   сматра   да   се   наука   састоји   од   чињеница   и   то   схватање   је 

сумирао кроз 11 чињеница:

1. Живимо у свијету знања које је објективна стварност
2. Знање се открива чулним искуством
3. Валидност знања се заснива на поновљивости
4. Знање је мјерљиво и примјенљиво на друге чланове
5. Знање се јавља у шаблонима

background image

ПОЈАМ   И   ОСНОВНА   ОБИЉЕЖЈА   КВАНТИТАТИВНИХ 
ИСТРАЖИВАЊА

Квантитативна истраживања указују на количину, величину тј. бројчани 
израз педагошке појаве која је предмет истраживања.

Милас

  „ Квантитативна истраживања су она која пружају бројчани опис 

истраживане   појаве   путем   статистичке   анализе   и   сажимања   изворних 
предмета“.

Фајгељ

  „   Квантитативна   исраживања   су   усмјерен   а   на   стицање   знања 

путем   посматрања   и   мјерења   физичког   непосредно   опазивног, 
манифестног свијета“.

Александар Халмиј

основна обиљежја квантитативних истраживања

1. Тежња ка већој прецизности научне спознаје у социјалном раду

2. Квантит. приступ у соц. раду не само да је могућ и трајно присутан него 
и   нужан   за   аљи   развој   соц.   рада   али   никако   као   јидини   и   свугдје 
примјенљив приступ

3. Пораст интереса за кванит. Проучавање соц. појава присутан је у разним 
теоријским усмјерењима изван непозитивистичког

ОСНОВНА ОБИЉЕЖЈА .

1. Тестирање теорија ( хипотеза)

Из педагошких теорија се дедукују хипотезе, затим се расчлањују на читав 
низ   статистичких   хипотеза,   које   се   емпиријски   провјеравају.   Резултат 
таквог дедуктивног-индуктивног пута сазнања јесу нови научни закони  и 
теорије

2. Утврђивање универзалних закона

Номотетички приступ- универзално важећи научни закони.
Генерализације о педагошким појавама слободне од контекста

3. Истраживање води објективном сазнању

Želiš da pročitaš svih 12 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti