ВИСОКА ТЕХНОЛОШКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЕОГРАД
Машински материјали
Лаки метали
Ментор: Александра Митровић
Студент: Небојша Станојковић
Број индекса: 107
Београд, 2019.
3
2. Метали
Метал супстанција је која се састоји од атома металних хемијских елемената који
нису повезани са другим атомима. Већина метала су тврде, сјајне, чврсте супстанце на
собној температури. Многи од њих су растегљиви, што значи да се могу извлачити у дуге
цеви или жице. Многи су, такође и ковни, што значи да се могу исковати у танке листове.
Метали се, углавном, лако обликују када су загрејани. Већина метала загревањем на веома
високим температурама прелази у течно стање. Растопљен или течан метал се може сипати
у калупе или модле. Када се метал охлади он очвршћава у облику калупа. Они се могу
обликовати у различите облике укључујући и цеви.
Метали и њихове легуре имају одличне механичке особине због чега се користе за
изградњу машина и алата, а такође и као и материјали у грађевинарству.
.
Према
температури топљења деле се на: тешко топљиве (
Cu, Ni, Fe, W, V, Mo
) и лако топљиве (
Sn,
Pb, Cd, Al, Mg, Zn
). Према специфичној тежини деле се на лаке (густина им је мања од 5
g/cm
3
) и тешке (густина им је већа од 5 g/cm
3
). Најлакши метал је литијум (ρ=0,53 g/cm
3
) он
плива по води, а најтежи метал је осмијум (ρ=22,6 g/cm
3
).
1
Слика 1 – Метали
Извор:
https://www.shtreber.com/metali
Густина метала значајно варира са температуром. Због повећања амплитуде
осцилација атома са повећаном температуром, просечна равнотежа раздаљина између атома
се повећава, а густина се тиме смањује. Што је већи проценат металном везом и мањи је
однос ковалентних веза у металу, то је већи коефицијент топлотног ширења метала. На
пример, за Мg, Al, Zn, коефицијент термичког ширења 2-4 пута више него за Cr и Fe. Овај
параметар је важан при одабиру парова метала који се користе у широком температурном
опсегу: вредности коефицијента термичког проширења треба бити што ближе једни
другима. Лаки метали су:
Li, Ca, Na, Mg, Al, док су тешки метали: Zn, Fe, Ni, Cr, Pb, Ag, Au,
Os.
2
1
Википедија „
Метали
“,
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/Метал
(приступљено 11.06.2019.)
2
Непознати аутор „
Физичке особине метала
“
https://135artnature.ru/bs/list-the-basic-physical-properties-of-
metals-physical-properties-of-metals.html
(пристушљено 11.06.2019.)
4
3. Лаки метали
3.1. Литијум
Литијум, ознака Li, најлакши је од свих познатих метала. Има редни број 3
у периодном систему елемената, атомску тежину 6,94, специфичну тежину 0,534 (при 20
степени целзијуса). Представља смешу два изотопа
7
Li (92,6%) и
6
Li(7,4%).
Он је алкални
метал у другој периоди периодног система елемената. Литијум је врло лак метал и има
најмању густину међу свим чврстим елементима (у стандардним условима). Због своје
велике реактивности, у природи се не налази у елементарном стању. На собној температури,
само на потпуно сувом ваздуху је постојан дуже време, али врло споро реагује
дајући литијум нитрид. У влажном ваздуху, на површини литијума врло брзо се формира
мат сиви слој литијум хидроксида.
3
Као и сви алкални метали, елементарни литијум реагује одмах већ при додиру са
влагом на кожи те тако може проузроковати тешке опекотине и повреде због нагризања.
Многа једињења литијума, која у воденим растворима дају јоне литијума сматрају се
опасним за здравље, за разлику од аналогних једињења натријума и калијума. Као
микроелемент, литијум у облику својих соли је често саставни део минералних вода. У
људском организму налазе се врло мале количине овог елемента. Не сматра се неопходним
за живот и нема познате биолошке функције у организму. Међутим, неке соли литијума
показују медицинско деловање и употребљавају се у литијумској терапији при
лечењу биполарних поремећаја, манија, депресија и других сличних болести.
Заступљен је у земљиној кори у количини од 0,0018%, али је и поред мале
процентуалне заступљености веома чест. За разлику од осталих алкалних метала, литијум се
у природи налази у облику силиката. Минерали који га садрже су лепидолит, сподумен,
амблигонит и петалит, од којих неки и служе као полазна сировина за његово добијање.
Највећа лежишта руде литијума су у Боливији, Чилеу, Аргентини, Кини и Аустралији.
Пронађен је и у пепелу многих биљакакао што је дуван, али и у млеку и крви.
Слика 2 – Литијум
Извор:
https://www.capital.ba/groznica-za-litijumom-zbog-porasta-proizvodnje-baterija/
3
Википедија „
Литијум
“,
https://sr.wikipedia.org/sr-ec/
Литијум
(приступљено 11.06.2019.)
