врсте инфекције, инфективне болести могу да изазову само незнатне симптоме и
прођу без посебног лечења. Неке инфекције брзо изазивају драматичне здравствене
сметње. У случају

сепсе

, организам реагује обрамбеном реакцијом која изазива

хипертермију, убрзани пулс и ритам дисања, жеђ и умор. За прогнозу инфективне
болести одлучујућа је способност имуног система да елиминише узрочника
болести. Медицинска наука је развила ефикасне методе за борбу против многих
инфективних болести (

антибиотике

за елиминисање бактерија,

антимикотике

за

борбу против гљивица и

виростатике

против вируса). Против неких болести

развијене су

вакцине

. За један број инфективних болести ни данас не постоји

ефикасан лек.

Још од давнина стално су прављени стални покушају проналаска средстава за
леченје заразних болести. Традиционална медицина покушавала је многим
биљкама да излечи болесне. Тако се до XVI века користио

кинин

као лек против

маларије

, који се добија из осушене коре једне тропске

биљке

пореклом из

Јужне

Америке

1904. год. Паул Ерлих је тражио средства за уништавање микроорганизама. Зато је
покушао са терапијом “ стерилизације организма”, она је уништавала
микроорганизме, али је била и штетна за човека, те је та студија занемарена.
1928. год. Александер Флеминг је из

гљиве

Penicillium notatum

изоловао први

антибиотик

пеницилин

1933. год. Герхард Домак открива антимикробно дејство сулфонамида.