1

 

 

Увод у лексикологију

..........................................................................................................................

  2 

II 

Подела лексикологије

........................................................................................................................

  3 

III 

Лексема и реч

...........................................................................................................................................

  3 

IV 

Лексикон

....................................................................................................................................................

  6 

Класификација речника

....................................................................................................................

  8 

VI 

Историја српске лексикографије

..................................................................................................

  9 

VII 

Структура речника и речнички чланак

....................................................................................

  10 

VIII 

Језик, мишљење и стварност

..........................................................................................................

  12 

IX 

Компоненцијална анализа

...............................................................................................................

  13 

Полисемија

................................................................................................................................................

  14 

XI 

Метафора

....................................................................................................................................................

  15 

XII 

Метонимија

...............................................................................................................................................

  16 

XIII 

Синегдоха

...................................................................................................................................................

  18 

XIV 

Позајмљенице

..........................................................................................................................................

  19 

XV 

Англицизми

..............................................................................................................................................

  21 

XVI 

Позајмљивање и адаптација

............................................................................................................

  22 

XVII 

Историзми, архаизми и неологизми

...........................................................................................

  24 

XVIII  Функционално раслојавање лексике

.........................................................................................

  26 

XIX 

Раслојавање лексике према регистру

........................................................................................

  27 

XX 

Територијално раслојавање лексике

.........................................................................................

  28 

XXI 

Парадигматски односи лексема

....................................................................................................

  29 

XXII 

Синонимија

...............................................................................................................................................

  30 

XXIII  Антонимија

...............................................................................................................................................

  31 

XXIV  Хипонимија

...............................................................................................................................................

  32 

XXV 

Хомонимија

...............................................................................................................................................

  33 

XXVI  Паронимија

...............................................................................................................................................

  34 

XXVII  Синтагматски односи лексема

.......................................................................................................

  34 

XXVIII  Фразеологија

............................................................................................................................................

  36 

XXIX  Класификација фразема

....................................................................................................................

  37 

XXX 

Фразеологија у новинарству

..........................................................................................................

  40 

 

 

 

 

 

 

2

 

 

 

Л

ЕКСИКОЛОГИЈА 

(

lexis

 – реч + 

logos

 – наука): део науке о језику који проучава значење речи, 

као  и  синтагматске,  парадигматске  и  деривационе  везе  међу  речима.  Лексикологију 

занима  лексема  у  целини:  у  којим  се  контекстима  може  остварити  и  која  све  значења 
остварује. 

глвлнжпж =   1.  жйапж йлъ, омлолбклоп глвлна 

2.  жекложпж оадндач 

3.  дндапж мнгдаващг 

(...) 

ПАРАДИГМАТСКИ ОДНОСИ 

СИНТАГМАТСКИ ОДНОСИ 

ДЕРИВАЦИОНЕ ВЕЗЕ 

 

Синонимија, хомонимија и 

антонимија. То је вертикална 

раван. 

 

Сазл чг „глвлнжпж“ нгф злча 

мнжмада опакдандклй чгежзр – 

кглбгигдгка нгф. Њгк 

акплкжй чг „ърпапж“, а 

данглкоза ванжчакпа 

„омжзапж“. Са ванжчакпа чг 

заназпгнжопжфка еа 

кгслнйаикг нггжопнг.

 

 

Односи међу речима у 

линеарној равни и 

уланчавање речи у тој 

равни. 

 

Сазл ог игзогйа 

„глвлнжпж“ йлдг злнжопжпж 

ре мнжилгг бнел, пжтл, 

майгпкл. Йиаожсжзрчр ог 

мнгдйгп ж глвлнкжз. 

 

Разматрају творбу речи. 

(Дериватологија је творба 

речи) 

 

Ийгкжуг „глвлн“ ж „глвлнгщг“, 

зал ж мнждгв „глвлншжв“   

каопаиж ор лд гиаглиа 

„глвлнжпж“. 

 

 

Лексички систем је отворен и зависан од живота једне заједнице.  

 

Из тог система неки елементи се могу изгубити (или померити ка периферији) и тако 
настају 

историцизми

 и 

архаизми

;  

 

неки нови се могу развити – 

неологизми

;  

 

неким елементима се мења вредност и место у том систему (када, на пример, један од 

синонима превагне у одређеној употреби). 

background image

4

 

 

и свим значењима истовремено), обухвата сва  значења и све облике једне речи,  а реч је 

конкретна реализација лексеме у тексту: 

Кжуг:  1. мнгдща опнака гиавг р флвгза 

 

 

2. лолба, ижфклоп 

 

 

3. жегигд, лбижз, лбгигдчг 

 

 

4. блша, мнава опнака кгфгга (лдгъг, ка мнжйгн) 

Конкретна реализација лексеме је 

РЕЧ

 (морфосинтаксичка реч). Однос између лексеме и 

речи описан је у примеру: 

Прза нрзр йжчг  

У примеру се налазе три речи [

нрза, нрзр, йжчг

] и две лексеме [

нрза, йжпж

]. У савременој 

лексикологији  се  за  варијанте  лексеме  користи  термин 

АЛОЛЕКСА

.  Постоје  две  групе 

алолекса.

 

лексико-граматички алолекси

 (падежи сем номинатива) 

Основна лексичко-граматичка алолекса лексеме „кућа“  јесте  облик ове лексеме у 
номинативу  једнине,  док  су  секундарне  лексичко-граматичке  алолексе  лексеме 
„кућа“  – 

зръг,  зръж,  зрър,  зръл,  зрълй,  зръж;  зръг,  зръа,  зръайа...

  Лексичко-

граматичка  алолекса  може  бити  вишечлана  (алолекса  лексеме  „читати“: 

бжл оай 

фжпал, брдгй фжпал...

). 

 

лексичко-семантички алолекси

 (сва значења сем примарног) 

Основна  лексичко-семантичка  алолекса  лексеме  „кућа“  гласи: 

гнацгвжкозж 

лбчгзап,  егнада  еа  опаклващг  жиж  днргр  днрхпвгкр  рмлпнгбр

.  Секундарне 

лексичко-семантичке алолексе лексеме „кућа“ су: 
 

а) лкж злчж джвг р чгдклй длйаъжкопвр, млнлджуа 

 

б) нлд, илеа, джкаопжча 

 

в) млнлджфка жйлвжка, длйаъжкопвл, зръакопвл 

 

Дефиниција 

РЕЧИ

 заснива се на следећим критеријумима: 

 

писање између две белине 

 

интонациона целовитост у изговору 

 

самосталност 
 

 

непреместивост делова 

 

поседовање значења 

 

промена информационе структуре 
исказа 

5

 

 

Дефиниција  речи  зависи  од  тога  с  ког  аспекта  је  посматрамо.  Уколико  је  посматрамо  са 

фонетско-фонолошког аспекта, то је скуп гласова који су обједињени једним акцентом. Са 
морфолошког аспекта, то је комплекс морфема који има значење. У лексикологији,  

РЕЧ

 је 

најмања самостална јединица лексичког система коју чини лексичка морфема оформљена 

граматичком морфемом, односно  семантички конкретизована морфема у зависности од 
творбе  (творбена  основа,  творбени  формант);  способна  је  да  учествује  у  формирању 

синтаксичких јединица. 
 

Даринка Гортан Премк сматра да постоје три поделе речи у нашем језику: 

МОРФОЛОШКА

 

ФУНКЦИОНАЛНА

 

СЕМАНТИЧКА

 

подела речи на врсте речи 

подела речи према 

функцији у реченици 

подела речи на 

аутосемантичне и 

синсемантичне 

 

 

 

А

УТОСЕМАНТИЧНЕ 

(пунозначне) 

РЕЧИ

  су  оне  речи  које  задовољавају  три  критеријума  у 

семантичкој класификацији: 

I

  способност номинације (именовања) 

II

  способност означавања појмова 

III 

способност вршења функције одређеног реченичног члана 

У аутосемантичне речи спадају 

именице, глаголи, придеви 

и 

прилози

. Оне испуњавају 

сва три критеријума. Први критеријум задовољавају све речи, али то није случај и са друга 
два. 

 

С

ИНСЕМАНТИЧНЕ РЕЧИ

 су су: 

 

предлози: 

њима  се  именује  и  означава  релација  између  именичког  појма  и 

управног члана синтагме (

каиаежпж ог жомнгд зръг

 

везници: 

означавају релацију између појединих речи или синтагми 

 

речце  (партикуле):

  обележавају  однос  говорног  лица  према  целом  исказу  или 

према неком појму у реченици 

 

узвици:

 обележавају стање, расположење говорника 

background image

7

 

 

(или лексичка меморија) припада сваком појединачном говорнику и њега   

чини наше знање, тј. све оно што је садржано у нашој меморији.  

 

 Прво питање у вези са менталним лексиконом јесте: 

Йлижзл овазж флвгз ека игзогйа?

 

Према  неким  проценама,  утврђено  је  да  образован  одрастао  човек  зна  више  од  50.000 
речи и да тај број може ићи чак до 250.000. Експерименти показују да изворни говорници 

могу препознати речи свог језика за 1/5 секунде.  

Начини, односно извори за прикупљање података о менталном лексикону: 

 

тражење речи и лапсуси у спонтаном говору 

 

напори у проналажењу речи код људи са говорним поремећајем

1

 

 

различити психолингвистички експерименти

2

 

 

разна теоријска знања 

 

► 

Друго важно питање јесте: 

Йазл ор нгфж наомлнгцгкг р йгкпаиклй игзожзлкр?

 Ради се 

о одређеном систему који може бити: 

1.

 

модел просторне метафоре

 (представе фреквентнијих речи су ускладиштене 

ближе улазу у лексикон што доводи до њихове брже обраде) 

2.

 

модел атомских мехурића

 (постоји универзални скуп основних атома значења, 

знаних као „семантички примитиви“; исти су у свим језицима и спадају у општу 
људску способност) 

3.

 

модел паукове мреже

 (заснивају се на рачунарској симулацији обраде речи 

преко неуронских мрежа) 

Када је у питању ментални лексикон, важно је обратити пажњу на одабир потребне речи у 
говорној функцији и на препознавање одговарајуће речи у говорној рецепцији. 

 

осим лексичких јединица садржи и информације о њиховој употребној 

вредноти која се активира у комуникацији. 

 

                                                             

1

 афазија = губљење речи 

2

 тестови асоцијације, појава „на врх језика“ и слично

 

Želiš da pročitaš svih 40 strana?

Prijavi se i preuzmi ceo dokument.

Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.

Slični dokumenti