2
SADRŽAJ
1. Leksikologija………………………………………………………………………..4
2. Leksikografija……………………………………………………………………….6
2.1.
Leksikon i gramatika………………………………………….………………...7
2.2.
Razlika između praktičnog rečnika i mentalnog leksikona……………………..7
3. Odnos leksikologije i leksikografije…………………………………………………9
Zaključak ……………………………………………………………………..……11
Literatura……………………………………………………………………...……12
4
1. LEKSIKOLOGIJA
Kao što smo već rekli, leksikologija je lingvistička disciplina koja istražuje, opisuje i teorijski
obrazlaže reči. Znači da je predmet pručavanja leksikoleogije reč. Imajući u vidu da je svaka reč,
iako poseduje svoju nezavisnu suštinu povezana sa drugim rečima dvojako, pardigmatski i
sintagmatski.
Pardigmatski odnosi bazirani sun a međuzavisnim odnosima unutar reči u govoru dok
sintagmatski odnosi predszavljaju realizaciju reči u govoru. Drugim rečima. Rečnik jezika nije
haos različitih fenomena, već se sastoji od nezavisnih elemenata koji su međusobno dobro
povezani. Reč ima određeno značenje, grupu glasova i određenu gramatičku funkciju. Kao takva
reč ima određeno značenje, grupu glasova i određenu gramatičku funkciju. Reč je kao takva
semantička, fonološka i gramatička jedinica. (Dragićević, 2010)
Leksikologija proučava reč u svim ovim aspektima, tj. uzrocima semantičkog odnosa reči,
podjednako kao i njen fonološki, morfološki i kontekstualni odnos. Reči odražavaju i određenu
promenu u svom obliku i značenju, te leksikologija proučava i reči jezika u kntekstu njihovog
porekla, razvoja i trenutne upotrebe. Takođe, reči u procesu komunikacije nisu posebne
komunikacijske celine, ne pojavljuju se samostalno, već se udružuju u veće jezične jedinice s
ciljem prenošenja određene obavesti. Udruživanje reči u rečenici se vrši po nekim određenim
pravilima i zakonitostima, i leksikologija proučava te mogućnosti i kombinacije.
S obziom na predmet proučavanja, leksikologija može biti istorijska i deskriptivna. Istorijsla
leksikologija se bavi poreklom oblika i razvojem značenja leksičke jedinice u određenim
jezicima kroz određeni istorijski presek, dok deskriptivna leksikologija proučava reči jednog
jezika u određenom vremenskom periodu.Što se leksikoloških istraživanja tiče, treba napomenuti
da ona mogu biti dvojaka, odnosno opšta i specijalna. Opšta leksikološka istraživanja su
zainteresovana za opšte osobine reči koje su svojstvene svim jezicima. Dakle ona proučava
univerzalne segmente reči i jezika. Specijalna leksikologija, s druge strane proučava reči s
referencom na jednom određenom jeziku. (Šipka, 1998)
