SADRŽAJ
Uvod......................................................................................3
Obnavljanje Olimpijskih igara...........................................4
Moderne Olimpijske igre....................................................5
Sportovi na Letnjim Olimpijskim igrama.........................7
Organizacija Letnjih Olimpijskih Igara............................8
Najuspešniji pojedinci na Letnjim Olimpijskim igrama..9
Ekonomski aspekti Letnjih Olimpijskih igara..................10
Uticaj politike na Olimpijske igre.......................................11
Zaključak..............................................................................13
Literatura..............................................................................14
2
OBNAVLJANJE OLIMPIJSKIH IGARA
Na kongresu na pariskom univerzitetu Sorboni, održanom od 16. jula do 23. jula 1894. godine
Kuberten je izneo svoju ideju pred međunarodnim auditorijumom i dobio je poršku.
Poslednjeg dana kongresa odlučeno je da se prve Olimpijske igre modernog doba održe 1896.
godine u Atini, u njihovoj domovini Grčkoj, gde su i nastale pre više od 2.600 godina. Radi
organizacije igara utemeljen je Međunarodni olimpijski komitet (MOK), a Demetrios Vikelas
je, kao pripadnik grčkog naroda, dobio čast da postane prvi predsednik ovog komiteta.
Letnje olimpijske igre 1896., prve Olimpijske igre modernog doba, bile su uspešne. Održane
su od 5. aprila do 14. aprila 1896. Iako je učestvovalo samo 285 sportista (samo muškarci) iz
13 država, koji su se takmičili u 9 sportova i 43 sportske discipline, bilo je to najveće
međunarodno sportsko takmičenje ikada održano (ne treba zaboraviti da su se na antičkim
olimpijskim igrama takmičili samo Grci). Grčke vođe i grčka javnost bili su ushićeni i
očekivali su da će imati monopol nad igrama, odnosno očekivali su da će se olimpijske igre,
kao nekad, održavati samo u Grčkoj, ali MOK je odlučio drugačije, pa su II Olimpijske igre
održane 1900. u Parizu, u Francuskoj. Ove igre su bile i mnogo veće: 24 zemlje učesnice,
1.225 sportista, među njima 19 žena.
Inače, čuveno olimpijsko geslo: brže, više, jače (lat.
Citius, altius, fortius
), koje je postalo
moto olimpijskih igara, nije ostalo iz antičkog doba nego je to u svom govoru, prilikom
osnivanja školskog sportskog društva u školi u kojoj je bio upravnik, izrekao prijatelj barona
de Kubertena, dominikanski otac Henri Martin Didon.
2
I utešno geslo
„nije važno pobediti, važno je učestvovati“
, koje se, pogrešno, pripisuje samom
Pjeru de Kubertenu, takođe je „autorsko delo“ jednog sveštenika – na misi za učesnike
olimpijskih igara u Londonu 1908. izrekao ga je pensilvanijski biskup Etelbert Talbot.
Slika 2. Olimpijski stadion u Atini na kome su održane prve moderne Olimpijske igre 1896.
godine
2
www.britannica.com
4
MODERNE OLIMPIJSKE IGRE
Nakon početnog uspeha, Olimpijske igre su imale poteškoća. Igre održane u Parizu 1900. i
Sent Luisu 1904. bile su u senci, bolje reći bile su privezak svetskim izložbama koje su u tim
gradovima tada održavane. A i samo trajanje tih olimpijskih igara govori dosta: one u Parizu
trajale su pet i po meseci, a one u Sent Luisu — nešto preko četiri meseca i dvadeset dana.
Kako Englezi ne bi bili „gori“ od Francuza četvrte igre, održane u Londonu 1908, trajale su
od 27. aprila do 31. oktobra 1908, preko 6 meseci, što je za današnje pojmove neshvatljivo.
Trajanje igara tako je variralo, neke su trajale kraće, neke duže — da bi se sa igrama u Los
Anđelesu 1932. i u Berlinu 1936. ustalilo vreme trajanja igara na današnjih 15 dana.
U spomen na prve Igre iz 1896. održane su, takođe u Atini, 1906. godine, na njihovu 10.
godišnjicu, tzv. „međuigre“ (engl.
Intercalated games
). Iako je igre organizovao MOK, ova
organizacija ih ne ubraja među ostale „redovne“ Olimpijske igre, već kao proslavu jubileja.
Ima, međutim, mnogih savremenih istoričara olimpizma koji se zalažu za to da i te igre budu
smatrane zvaničnim olimpijskim igrama. Svejedno, iako nepriznate kao službene, i te su igre
doprinele popularizaciji i širenju olimpijskog pokreta.
Letnje Olimpijske igre se odvijaju na svake 4 godine (Olimpijada = 4 godine).
Do sada je održano 29 Olimpijskih igara (tabela 1) i sledeće tj. 30 Olimpijske igre održače se
u Londonu 2012. godine.
Igre nisu održane za vreme rata (1916, 1940, 1944) ali se računaju u broj održanih.
Svake Olimpijske igra počinju svečanim otvaranjem i svećanim zatvaranjem.
Svečanos otvaranja Olimpijskih igara protkana je mnogim običajima koji su postali
tradicionalni. Po takvoj tradiciji svečanost počinje izlaskom sportista na stadiona i to po
abecenom redu osim Grčke koja izlazi prva a poslednja je zemlja domaćina. Na čelu
reprezentacije svake države je sportista ili sportistkinja koji imaju čast nošenja zastave svoje
zemlje. Nakon ulaska svih sportista predsednik zemlje domaćina proglašava igre otvorenim.
Tada se svira Olimpijska himna i podiže olimpijska zastava. Za to vreme baklja je na ulasku u
stadion i donosi je poslednji nosilac koji unosi baklju kojom pali Olimpijski plamen koji je
vidljiv sa svih strana stadiona. Na kraju svi nosioci zastava okružuju govornicu na koju dolaze
jedan sportista i jedan sudija koji u ime sportista i sudija polažu zakletvu da će se pošteno
boriti odnosno da će da sude pravedno i nepristrasno.
Uz tradicionalne elemente otvaranja Olimpijskih igara , svaka zemlja domaćin unosi delove
svoje kulture, tradicije i običaja.
Svečano zatvaranje Olimpijskih igara nema tako stroga pravila kao otvaranje. Sportisti svi
zajedno ulaze na stadion, pomešani, da bi se simoblizovalo svetsko jedinstvo sportske
mladosti.
Olimpijski plamen se polako gasi, zastava se skida i predaje gradonačelniku sledećih
Olimpijskih igara.
Predsednik MOK-a proglašava igre zatvorenim.
5
