LIČNA I POSLOVNA ETIKA
1.Uvod
Od samog početka poslovanja i razvoja preduzeća i kompanija, sticanja profita,
načina rada i poslovanja, bogatstva i ostalih pogodnosti koje pruža dobro i uspešno
poslovanje nameće se jedno pitanje: da li poslovanje ima dodirnih tačaka sa moralom i
moralnim ponašanjem pojedinca i grupa? Možemo takodje imati i dilemu oko toga da li
bogatstvo neminovno podrazumeva i sumnju, zavist i nepoverenje u načinu sticanja,
poreklu i gomilanju istog. Posmatranje odnosa izmedju poslovanja i etike može se
proširiti na način rada, korišćenje ekonomskih i prirodnih resursa, rukovodjenje
preduzećem, vlasničke odnose, odnos prema zaposlenima, kvalitet rada, odnos prema
lokalnoj zajednici, religiji, državi. Mnogi će konstatovati da istorijski razvoj ekonomskih
odnosa ne ostavlja mnogo prostora za tezu da su etika i poslovanje u neposrednoj vezi.
Drugi će ipak reći da etika i način rada i poslovanja, upravljanje preduzećem i njegovo
organizovanje, nemaju baš ništa zajedničkog. Neki će možda zaključiti da ekonomija
nema baš nikakvu obavezu niti potrebu da bude moralna, a ima i onih koji bi dodali da
ekonomija i poslovanje, po svojoj suštini, ne može biti etična sve i da bi to i htela da
bude.
Na drugoj strani, postoji mišljenje da poslovanje bez moralnih kriterijuma i
ekonomija bez poslovne etike ne mogu dati trajnije, stabilnije i značajnije rezultate, niti
neku konkretnu zajednicu učiniti srećnom i prosperitetnom. Zbog toga se često govori o
potrebi uvodjenja etičkog kodeksa u principe poslovanja, rada i rukovodjenja u svim
preduzećima. Tu se još javlja dilema o tome da li je poslovna etika stvar lične savesti
direktora, menadžera, službenika, radnika, ili je to rezultat kolektivnog i zajedničkog
morala neke grupe, zajednice, sredine, društva. U današnje vreme, označeno kao doba
globalizacije, ova dva suprostavljena stava o odnosu izmedju poslovanja i etike dobijaju
sve više na značaju i traže što potpuniji i hitniji odgovor koji će biti podupret svestranijim
interdisciplinarnim istraživanjem. Čini se da je danas ovo pitanje ponovo aktualizovano i
ono postaje nezaobilazno, kako u nerazvijenim zemljama, zemljama u procesu i periodu
tranzicije, tako i u onim najrazvijenim ekonomijama i društvenim prostorima.
1.1P
oslovna etika, pojam i definicija
Poslovna etika se odnosi na istinitost i pravednost očekivanja društva, poštene
konkurencije, oglašavanja, društvenih odgovornosti, odnosa sa javnošću, ponašanja
preduzeća u zemlji i inostranstvu.
Poslovnu etiku možemo definisati kao primenu opšteprihvaćenih etičkih načela u
procesu poslovanja preduzeća i pojedinaca.
*Poslovna etika i vestine komuniciranja-Dr.Dragan Subotic
*Scribd-prirucnik iz etike (vise autora)
1.2Subjekti poslovne etike
čovjek
organizacija
društvo
1.3Etički kodeks
U okviru poslovne etike etički kodeks se odnosi na skupove formalnih i neformalnih
pravila, shema, propisa i dobrih običaja u poslovnom ponašanju. Etički kodeks služi kao
okvir u kojemu bi se trebali kretati i na taj način formalno olakšava poslovanje u sve
kompliciranijim uvjetima na tržištu.
1.4Područje istraživanja
društvena odgovornost poduzeća
odnos poduzeća s potrošačima
ekologija
i razvoj
1.5Mentalna mapa
neku nezasluženu korist ili učinio protivpravni postupak, pod dejstvom kolektivne
psihologije, logike i pritiska društva on se često nadje u situaciji da nešto tako učini.
*Poslovna etika -Prof.Dr.Radovan Cokorino
*Wikipedija-Slobodna enciklopedija
Nije lako svakom čoveku da na deklaraciju nekog proizvoda stavi podatke koji nisu do
kraja istiniti, ili da prikrije informacije koje njegov klijent treba da zna unapred, da
reparirani ili restrukturisani proizvod proda kao nov, da smanji proviziju nekom dobrom
prodavcu-dileru i slično. Naravno, postoje i oni ljudi čiji lični moralni nazori neće
izazvati dilemu kod prethodnih postupaka. Oni će se lako uklopiti u manje etične
poslovne postupke svakog kolektiva, pa čak i doprineti daljem širenju korektnosti na
tržištu koja prelazi granice dobre poslovne etike. To podrazumeva i objavljivanje
izveštaja o uspešnosti poslovanja, stavljanje javnosti na uvid odredjenih poslovnih
ugovora, ispunjavanje datih obećanja, način oglašavanja i reklamiranja, povećanje
tolerancije i smanjenje distinkcija izmedju verske, nacionalne, polne i svake druge
različite grupe u kompaniji, kao i uključivanje osoba sa posebnim potrebama u proces
rada i proizvodnje i nagradjivanje i motivisanje zaposlenih.
U ekonomskoj literaturi navedene su dve vrste odgovornosti, odnosno
neodgovornosti koje se tiču lične poslovne ogovornosti menadžera, koji kao agent
vlasnika preduzeća obavlja prenete funkcije upravljanja i rukovodjenja kompanijom i to u
vlasnikovom interesu i uz isplatu odredjenje nadoknade: menadžer-savršeni agent (a
perfect agent) i menadžer-nesavršeni agent (an imperfect agent). Po navodima Denisa
Kvina i Tomasa Džonsa (Dennis Quinn i Thomas Jones), menadžer-savršeni agent
savesno i odgovorno izvršava svoju obavezu izraženu u uvećanju vlasnikovog bogatstva.
Zato se i pretpostavka o menadžeru-savršenom agentu naziva i hipotezom o
akcionarskom bogatstvu (shareholder wealth hipothesy). Menadžer-nesavršeni agent
nesavesno izvršava svoju obavezu zato što ne povećava vlasnikovo bogatstvo, već ga čini
svojim bogatstvom i takva hipoteza se naziva hipotezom o menadžerovom bogatstvu
(managerial welfare hipothesy). Svaki vlasnik kompanije se trudi da uposli menadžera-
savšenog agenta. Kvin i Džons zaključuju da poslovna etika menadžera može biti
instrumentalizovana i neinstrumentalizovana. Instrumentalizovana ide u korist
menadžeru-savršenom agentu, njegova je moralna obaveza da poštuje ugovor i uslove
ugovora koje definišu odredbe i pravila o etičkom ponašanju. U takvoj situaciji lična
etika menadžera je instrumentalizovana. Shvatanje da u poslovanju nema odredjenih
pravila koja obuhvataju moralne obaveze menadžera kao ličnosti naziva se
neinstrumentalizovana poslovna etika menadžera. Takodje, ocena o tome kako neka
kompanija ili druga radna organizacija posluje i obavlja svoje zadatke može biti data
preko proučavanja biografija uspešnih generalnih menadžera, predsednika i direktora ili
bilo koga od koga zavisi uspešnost poslovanja organizacija.
Kod ljudi koji imaju moralne dileme prilikom postupaka i poslovnih aktivnosti,
one mogu nastajati iz dva pravca. Jedan je pravac kada su akcije, postupci i odluke
nametnuti od strane kolektivnog subjekta (tima, kolektiva, kompanije, sredine, preduzeća,
