Факултет спорта и физичког васпитања
Универзитет у Нишу
СЕМИНАРСКИ РАД
LIČNOST NASTAVNIKA
Наставник Студент
Sadržaj
Ličnost nastavnika
Sintagma „osobine nastavnika“ na prvi pogled izgleda uobičajena i vrlo poznata. Međutim,
istraživanja Jersildove, Sprangerove, Deringa, Fovinkelnove, Kazelmana ( Suzić, 2003) su
pokazala da pod ovom sintagmom mnogi podrazumevaju vrlo različite stvari. Jedni u tome vide
ličnost nastavnika, drugi svojstva vezana za njegovu profesiju, treći vrednosne ili moralne
kvalitete i tako dalje. Od 1920. do 1930. godine u Zapadnoj Evropi razvio se snažan pedagoški
pokret koji je nastojao utemeljiti novu pedagošku disciplinu pod imenom
pedeutologija
koja bi se
bavila proučavanjem osobina nastavnika. Ovaj pokret nije uspeo uobličiti pedeutologiju kao
samostalnu naučnu disciplinu pedagogije i ta ideja je tridesetih godina napuštena. Jedan od
osnovnih razloga za to je da psihologija nije imala razvijenu kompleksnu i fleksibilnu teoriju
ličnosti. Kasnije, a posebno u drugoj polovini dvadesetog veka, u psihologiji se razvio veći broj
zapaženih teorija ličnosti ali nijedna od njih nije mogla zadovoljiti visoke kriterijume
kompleksnosti i fleksibilnosti . Osim ovog razloga, neuspeh pedeutologije možemo tumačiti i
složenošću predmeta njenog proučavanja. Naime, ova disciplina je trebala da proučava
osobine
nastavnika
a te osobine su šire od pojma osobina ličnosti zato što osobine nastavnika u sebi
sadrže osobine nastavnika kao ličnosti, a sintagma
osobine li
č
nosti
ne obuhvata profesionalne
osobine kao što su osobine nastavnika ili osobine policajaca (Suzić, 2005)
Šta sve obuhvata sintagma
osobine nastavnika
pokazuju dva zanimljiva istraživanja.
Nenad Suzić (Suzić, 2005)
je tragajući za razrešenjem sadržaja ove sintagme u okviru svoje
disertacije došao do 97 osobina i šest kriterijuma za klasifikaciju ovih osobina. Jovan Đorđević i
njegova supruga (Đorđević i Đorđević, 1988) došli su do gotovo identičnih kriterijuma
klasifikacije (Tabela 1). Istraživanje Suzića je pokazalo da osobine nastavnika znatno determinišu
kako će učenici doživljavati nastavu i nastavni predmet, te da li će učiti ili izbegavati određeni
nastavni predmet.
4
Ličnost nastavnika
Tabela 1
: Kriterijumi klasifikacije osobina nastavnika
(Suzić, 1995, str. 76)
(Đorđević i Đorđević, 1988, str.133)
Nastavnik kao ličnost:
a) racionalne, intelektualne osobine,
b) afektivne , emocionalne osobine,
c) biološke, fiziološke osobine.
Ljudski kvaliteti nastavnika i svojstva njegove
ličnosti.
Odnos-nastup prema učeniku i nastavi.
Ponašanje i odnos nastavnika prema
učenicima.
Stil i način rada u nastavi.
Nastavnik kao stručnjak.
Vrednosti, vrednosna usmerenost.
Posebne karakteristike nastavnika.
Socijalna uloga, status nastavnika.
Učešće nastavnika u aktivnostima učenika
izvan nastave( slobodne aktivnosti, sekcije,
klubovi, naučne grupe i druge).
Fizički kvaliteti, fizički izgled:
a) konstitucionalne karakteristike,
b) odevanje, izgled,
c) zdravlje.
Spoljašnji izgled nastavnika( fizički izgled,
glas, oblačenje…)
Istraživanja pokazuju da nastavnici koji pomažu učenicima da se osamostale, da sami ili u
grupi rade na gradivu, podstiču samostalnosti i kompetencije đaka. „Kada su učenici
demonstrirali povećanje kompetencija, nastavnici su smanjivali instrukcije i prenosili
odgovornost za učenje na učenike“ (Turner et al., 2002). S druge strane, frontalna nastava u kojoj
nastavnik postavlja pitanja a učenici odgovaraju, u kojoj nastavnici strogo zapovedaju đacima šta
će činiti, ne podržava samostalnost učenika i rezultira izbegavanjem učenja (Deci & Ryan, 1985).
Ova istraživanja pokazuju da od osobina nastavnika zavisi da li će učenici razvijati potrebne
kompetencije za život u savremenoj civilizaciji.
5
