ТЕМА ЗА СТРУЧНО УСАВРШАВАЊЕ:
ЛИЧНОСТ УЧЕНИКА
Аутор: Дарко Батковић
У Бањалуци, маја 2008. године
Класична и савремена схватања о личности
О томе шта је личност, шта је покреће и како се она формира постоји веома велики број
различитих схватања. Према томе каква су схватања о појединим основним проблемима
личности, постоје и различите дефиниције личности. Један амерички психолог, Олпорт
(Allport, 1937), покушао је да прикупи и среди многобројне дефиниције личности и добио је
50 група различитих одређења личности. Неке од тих група дефиниција представљају
одређења личности у праву, филозофији и теологији. Али је веома велики број и различитих
психолошких дефиниција личности.
Старо је значење израза личност: изглед некога, какав изгледа другима. И ријеч персона
има поријекло у овоме значењу. „Персона“ се називала позоришна маска коју су стављали на
лице глумци у Староме Риму да би нагласили одређене особине личности коју су
приказивали. Ова дефиниција се одржава још и данас у одређењу личности као суме оних
карактеристика појединца које га истичу међу осталима или суме оних карактеристика које
други запажају и на које други реагују. За разлику од оваквих дефиниција велики је број
дефиниција које под личношћу подразумијевају само унутрашњу основу понашања, стварне
унутрашње разлоге понашања.
Различите од ових дефиниција истичу различите од могућих особина као битне за појам
личности. Једне дефиниције истичу само мотиве или потребе као битне особине, желећи
тиме да нагласе динамички карактер појма личности. Друге од ових дефиниција истичу
навике да би истакле да је битно за познавање личности упознати како неко реагује на
ситуације које се понављају. Треће наглашавају мотивационе особине и особине
темперамента искључујући способност из појма личности. Неке од тих дефиниција, међутим,
укључују и способности. Једне од тих дефиниција наглашавају биолошке основе личности
(урођене диспозиције и инстинкте), а друге, међутим, као на најважнији моменат у
формирању личности указују на улогу средине, а посебно на улогу социјалних фактора.
Иако веома различите међу собом у објашњавању појединих питања о личности, све
дефиниције личности у новијој психолошкој литератури истичу три момента: јединство или
интегритет личности, јединственост или особеност личности, и релативну досљедност у
понашању као посљедицу јединства и особености личности.
Јединство, интегритет или цјеловитост личности значи прије свега да ми, кад говоримо о
личности, не мислимо на поједине психичке процесе, не мислимо само на поједие облике
понашања, на примјер, само на емоције које појединац има и које су карактеристичне за
њега, него на цијелог појединца. Жели се истаћи да се у различитим облицима понашања
појединца изражава више или мање оно што је за њега карактеристично. О појединим
сегментима понашања, о појединим процесима говоре поједини дијелови опште психологије,
у којој се излажу законитости опажања, учења, мишљења, мотивације, итд. А кад говоримо о
2
