Visoka škola strukovnih studija za vaspitače i poslovne informatičare- „Sirmijum“
Sremska Mitrovica
Esej na temu:
Ličnost vaspitača
Profesor: Mirjana Nikolić Student: Jevtić Tamara
Broj indeksa: 1/2015-DL
Ličnost i uloga vaspitača
Vaspitač je osoba koja brine o deci tokom njihovog boravka u predškolskoj
ustanovi ,koja ih neguje,obrazuje,socijalizuje i usmerava na pravi put od samog
početka života. Njegov rad se zasniva na planu i programu same institucije,koji su
prilagođeni uzrastu i mogućnostima dece. Uz pomoć ovog plana ,vaspitači mogu
pratiti svoj rad i oceniti efikasnost rada sagledavanjem i praćenjem razvoja dece.
Ukoliko postoji potreba, vaspitač može sam korigovati svoj plan na osnovu toka
razvoja dečjeg interesovanja,što zavisi i od same snalažljivosti vaspitača.
Osobine i veštine koje bi vaspitač trebao da poseduje su: ljubav prema deci,
mogućnost približavanja nivou dečijeg razmišljanja,stabilnost ličnosti,
intelektualna nadarenost, emocionalna zrelost, kreativnost, maštovitost,dosetljivost,
duhovitost itd.
Vaspitač ima veoma važnu ulogu.On je taj koji je inicijator i organizator saradnje.
On vrši izbor oblika i sadržinu saradnje sa roditeljima. Od ličnosti vaspitača zavisi
čitava atmosfera u dečijem vrtiću. Ako je vaspitač vesela i neusiljena ličnost deca
će je takvu prihvatiti i takva će biti i atmosfera u grupi. Međutim,ako je vaspitač
nervozan,krut,nedosledan,hirovit, takvo će biti i ponašanje dece. Dobar vaspitač je
onaj kome posao predstavlja zadovoljstvo, voli decu, dobro se oseća u njihovom
društvu,poštuje ličnost deteta, prihvata svako dete podjednako,ceni dete, uvažava
ga, raduje se njegovim uspesima ,ali isto tako ne osuđuje neuspehe ,dete u njemu
pronalazi osobu koja će mu odgovoriti osmehom.
Smatram da ranije su vaspitači bili više posvećeni vaspitanju dece i učenjem dece
kako da se „lepo ponašaju“, nego onim šta je za dete bitno da zna, kako se snalazi u
određenim situacijama i koje su moguđnosti razvoja nekog deteta određenog
uzrasta. Sada se više dete posmatra kao ličnost koja tek treba da se razvije i kojoj
treba da damo prostor da se razvije kao individua sa svojim ličnim shvatanjem
„sveta odraslih“. Takođe smatram da ranije vaspitači kao ni roditelji nisu toliko
shvatali značaj dečije igre i na koji način dete uči o svetu koji ga okružuje. Ali uz
pomoć brojnih istraživanja danas znamo mnogo više o značaju dečije igre, kao i to
da je dete ličnost koja tek treba da se razvije. Takođe danas mnogo više znamo o
mogućnostima dece određenog uzrasta,koja nam služe kao smernica na koji način
