наведене врсте лидерства и њихове карактеристике се међусобно преклапају тако да имају
многих заједничких тачака, али свака од њих има своје особе-ности и законитости.

Морамо истаћи да се лидерство као појам прво појавило у неекономским

друштвеним теоријама и по тим теоријама је лидер "особа која, својим речима и/или
личним примером, изразито утиче на понашање, размишљање и/или емоције значајног
броја људских индивидуа (следбеника или опште популације)"

Основна подела не лежи на политичком и пословном лидерству како бисмо можда

могли да помислимо, већ на односу према публици: директни лидери се обраћају "лицем у
лице", док индиректни лидери врше свој утицај кроз свој рад или дела која стварају. То
такође имплицира да утицај лидера може бити значајан и дуго после његовог биолошког
нестанка.

Шест константи лидерства, према Гарднеру, су:

1. Прича: Лидер мора да има централну причу или поруку. Она мора да буде

ефективна за велику и хетерогену групу.

Публика: Свака, па и најелоквентнија прича нема ефекта у одсутности

публике.

Организација: У почетку лидер се обраћа директно публици и постиже

иницијални успех. За постојано лидерство неопходна је институција заснована на
организационој бази.

Оличење: Креатор приèе мора у неком смислу да буде оличење своје приче.

То не значи да треба да буде светац, већ да не буде у контрадикцији са својом основном
поруком.

Обраћање: Већина креативних лидера се обраћа индиректно, кроз

симболични производ који креира, док се већина политичких лидера својим причама обраћа
директно публици. Директно обраћање је рискантније, али, посебно у кратком року, може
бити ефикасније и ефективније.

Вештина: Само особе које достигну висок степен експертних знања у свом

ра-ду или кредибилитета у свом животу имају шансу да успеју као лидери. Директни
лидери у прин-ципу имају мањак техниèког знања, док се снага индиректних лидера
управо базира на њиховом знању о конкретним стварима.

Упркос мноштву дефиниција лидерства, следеће компоненте могу да се установе као

кључне за саму појаву: (а) лидерство је процес, (б) лидерством се остварује утицај, (ц)

Kostadinović B. (2009),

Transformaciono liderstvo i autsorsing kao jedna od strategijskih pravaca razvoja kompanije,

Sinergija

Bijeljina, str. 7.

Cvijanović J., (2004),

Organizacione promene

, Ekonomski institut, Beograd, str. 119

Gardner H., Laskin E., (1996),

Leading minds

, Basic Books, USA, str. 8.