Akademija strukovnih studija Šabac
Odsek za polјoprivredno – poslovne studije i turizam
SEMINARSKI RAD
Predmet:
STRATEŠKI MENADŽMENT
Tema:
ULOGA I ZNAČAJ STILOVA LIDERA
Mentor: Student:
Dr Saša Spasojević, profesor
David Cvetković
Br. Indeksa MA 46/2020
Šabac, 2021.
4
1. MENADŽMENT I LIDERSTVO
Neretko se u svakodnevnom govoru termini lider i menadžer koriste kao sinonimi.
Stoga je opravdano postaviti pitanje da li je to ispravno i da li ćemo doći u situaciju
pojednostavljenog tumačenja ukoliko prihvatimo da ovi termini označavaju istu sadržinu.
U literaturi su se izdvojila dva dominantna pravca: prvi, koji termine menadžment i
liderstvo uzima za sinonime i drugi, koji je zasnovan na razlikovanju menadžmenta i
liderstva.
Koter navodi da je suština razlikovanja ova dva pojma u razlikovanju zadataka
lidera i menadžera.
1
Lider je kreator misije i vizionar organizacije. Nasuprot tome, zadatak
menadžera je da tu viziju ostvari u praksi. Konflikt u ovakvom razumevanju pojmova lider
i menadžer proizilazi iz toga što je razlika između utvrđivanja misije i njene primene
najčešće nejasna. Rukovodioci kompanije ne samo da moraju da kreiraju misiju već i da se
staraju o njenom sprovođenju. Slično tome, menadžeru sama priroda posla često nameće
ne samo sprovođenje osmišljene strategije nego i obavezu da bude lider na svom nivou
upravljanja i svojim podređenima. Interesantno i jednostavno rešenje za praktično
razlikovanje menadžera od lidera pronalazimo u radu Trompenarsa
2
. U nameri da pomogne
rukovodiocima da spoznaju da li obavljaju ulogu menadžera ili lidera, on kaže da im treba
postaviti vrlo jednostavno pitanje: da li ne možete da spavate zbog toga što ne znate kako
da ostvarite izabrani cilj, ili zato što ne znate koji od potencijalnih ciljeva da odaberete?
Ukoliko je razlog Vaše nesanice prvi, Vi ste menadžer. Ukoliko je on pak drugi, na putu
ste da postanete lider.
Suprotno iznetim shvatanjima, postoje i ona prema kojima se termini lider i
menadžer smatraju sinonimima i koriste za ljude koji se nalaze na nekoj poziciji na kojoj
treba da ispolje liderske veštine. Doajen menadžmenta, Henri Mincberg, smatra da se
velika greška pravi odvajanjem liderstva od menadžmenta. Po njemu, trend odvajanja
menadžmenta od liderstva nastaje 1970-ih godina (tačnije, 1977. godine, s objavljivanjem
rada Abrahama Zaleznika, “Managers and Leaders: Are They Different?”.
3
Od tada, prema
Mincbergu, pitanje odvajanja liderstva od menadžmenta postaje pitanje mode, a liderstvo
dobija karakteristike kategorije višeg reda.
Menadžeri počinju da se shvataju kao ljudi koji rešavaju rutinske probleme, a lideri
kao oni koji otkrivaju probleme i uočavaju mogućnosti koje drugi ne vide. Pri tome,
rešavanje problema se smatra znatno jednostavnijim kognitivnim procesom od otkrivanja
problema. Otkrivanje problema podrazumeva sled problem-metod-rešenje, pri čemu
nijedan od ovih elemenata do tada nije bio prepoznat. Mincberg se suprotstavlja ovakvim
shvatanjima i kaže da rukovodioci moraju da vode, jednako kao što vođe moraju da
rukovode.
1
Kotter, J. P. (1996) Leading Change, Boston: Harvard Business School Press.
2
Trompenaars, F. (2003) Did the Pedestrian Die?, Oxford: Jossey-Bass.
3
Zaleznik, A. (1977) “Managers and Leaders: Are They Different?” Harvard Business Review, May-June:
67-78.
5
Liderstvo ne postoji van konteksta i okvira menadžmenta. Menadžment bez
liderstva je zanat u najoperativnijem smislu te reči, zanat bez majstorske veštine koja je
posledica učenja, vežbe i umetničkih vrednosti. A takav zanat je osuđen na propast, kao i
menadžment lišen liderskih veština. Po njemu, shvatanje liderstva van konteksta
menadžmenta znači sterilno, svedeno i ogoljeno shvatanje i menadžmenta i liderstva
4
.
2. POJAM I DEFINISANJE LIDERSTVA
Liderstvo (
leadership
) je pojava, odnosno pojam koji je predmet pažnje istraživača
menadžmenta u drugoj polovini dvadesetog veka. Pri tome je važno istaći da je stepen
pažnje i intenziteta u istraživanju ovog fenomena imao permanentan rast. Po svemu sudeći,
ova tendencija može se očekivati i u narednom periodu.
Karakteristično je da o liderstvu postoje brojne i raznovrsne definicije. Ovo stanje
je prirodna posledica brojnih faktora od kojih su najvažniji relativno kratko vreme
istraživanja liderstva kao fenomena i različiti pristupi liderstvu.
Kada je reč o pojmovnom određenju liderstva, posebnu pažnju zaslužuju sledeće
definicije:
liderstvo je proces pravljenja izbora o tome kako postupati sa ljudima u davanju
naređenja za uticanje na njih i nakon toga transformacije tih izbora u akcije,
liderstvo je umeće mobilisanja drugih koji žele da se bore za realizaciju zajedničkih
težnji,
liderstvo je proces uticaja koji deluju na interpretaciju događaja od strane
sledbenika, izbor ciljeva za grupu ili organizaciju, organizaciju radnih aktivnosti da
se ostvare ciljevi, održavanje kooperativnih odnosa i timskog rada, kao i
obezbeđenje podrške i kooperacije od ljudi izvan grupe ili organizacije,
liderstvo je proces u kome pojedinac utiče na članove grupe u svrhu ostvarivanja
zajedničkog cilja,
liderstvo je proces usmeravanja i uticanja na radom povezane aktivnosti koje
obavlja grupa ljudi ili čitava organizacija.
Kauzes i Posner (Kouzes, J. M., and Posner, B. Z.) zauzimaju posebno mesto među
istraživačima liderstva. Ovi autori promovišu stav da, zbog višedimenzionalne suštine
liderstva, razumevanje, odnosno definisanje liderstva, podrazumeva ,,savladavanje četiri
lekcijeˮ:
Prva lekcija:
Liderstvo je posao svih.
4
Mintzberg, H. (2004) Managers Not MBAs: A Hard Look at the Soft Practice of Managing and
Management Development, San Francisco: Berrett-Koehler Publishers, Inc.
7
Za razliku od ovog autora, Faren i Kej tvrde da lideri u organizacijama imaju
sledeće uloge:
1. Pomagač,
2. Procenitelj,
3. Prognozer,
4. Savetodavac i
5. Osposobljavač.
Iako su sve definicije uloga lidera prihvatljive u određenoj meri, u literaturi se
najčešće koristi (i često citira) klasifikacija koju su izvršili Kauzes i Posner. Oni promovišu
stav da lideri vrše sledeće uloge:
1.
Izazivaju proces.
Svaki pojedinačni slučaj najboljeg liderstva uključuje neki oblik
izazova (svi lideri izazivaju procese). Lideri su pioniri-ljudi koji su spremni na
korake u nepoznato. Lideri su osobe koje su sposobne da prepoznaju dobre ideje,
da podrže te ideje i spremne su da prihvate izazov da se ove ideje sprovedu.
Jednom rečju, lideri su osobe koje podstiču inovacione procese i, istovremeno, koje
su spremne da prihvate inovacije.
2.
Inspirišu željenom vizijom.
Pored činjenice da lideri poseduju viziju, izuzetno je
značajno da su oni ličnosti koje, sa puno entuzijazma, preduzimaju sve neophodne
aktivnosti putem kojih svoje saradnike inspirišu vizijom. Ovo je izuzetno bitno za
liderstvo. Jer, liderstvo podrazumeva sledbeništvo bez prisile odnosno, kako to
autori kažu, ,,lideri ne mogu saradnike angažovati preko komande, oni ih samo
inspirišuˮ.
3.
Omogućavaju drugima da deluju.
Liderstvo podrazumeva ,,timski naporˮ. To je i
razlog da, kako to autori kažu, ,,uzorni lideriˮ daju podršku i pružaju pomoć svima
koji moraju realizovati određeni radni projekt.
4.
Modelišu put.
Lideri daju primer i stiču odanost kroz jednostavne primere
svakodnevnog ponašanja koje kreira impuls i progres. Jednom rečju, ,,lideri
modelišu put kroz lični primer i posvećivanje izvršavanjuˮ.
5.
,,Ohrabruju srceˮ.
Za liderstvo je karakteristično unošenje emocija koje
omogućavaju stvaranje ,,pobedničke atmosfereˮ. Zato lideri slave uspehe
(,,celebrate victoryˮ) i podstiču samopoštovanje (,,encourages self-esteemˮ).
