PREDMET: Strategija, politika i upravljanje održivim razvojem
Profesor: g-din Milutin Lješević
LIDERI I LIDERSTVO
- seminarski rad -
Student: Maja (Vučković) Nedeljković
1
- Beograd 2016 -
1. SADRŽAJ
1.
SADRŽAJ...............................................................................................................2
2.
LIDERI I LIDERSTVO ...............................................................................3
3.
UVOD.....................................................................................................................4
4.
LIDERSTVO NASPRAM MENADŽMENTA.....................................................5
5.
STILOVI LIDERA................................................................................................6
6.
KLASIČNI STILOVI LIDERSTVA......................................................................6
6.1
AUTOKRATSKI STIL.................................................................................7
6.2.
DEMOKRATSKI STIL................................................................................8
6.3
LIBERALNI STIL.......................................................................................9
7.
SAVREMENI STILOVI LIDERSTVA...........................................................10
8.
LIDERI I NELIDERI..................................................................................12
8.1.
USPEŠNI I NEUSPEŠNI LIDERI...............................................................12
9.
BIHEVIORISTIČKI PRISTUP LIDERSTVU...............................................13
10.
TIPOVI LIDERA........................................................................................14
10.1. ZANESENOST LIDERSTVOM..................................................................14
11.
ZAKLJUČAK.............................................................................................15
12.
LITERATURA...........................................................................................16
2
3. UVOD
U ovom seminarskom radu ću se prvenstveno baviti liderstvom u poslovnim
organizacijama, ne političkim liderstvom. I upravo je to liderstvo u žiži nove nauke.
Liderstvo je uticaj na određenu grupu ljudi da bi se postigao određeni cilj. Ne postoji
strogo usvojena definicija ovog liderstva, već se insistira na njegovoj neophodnosti u
poslovnim organizacijama danas, a još i više u budućnosti. Osnova neophodnosti
liderskog upravljanja leži u dinamičkom razvoju današnjeg ljudskog društva. Lider je
onaj koji može da vodi organizaciju u današnjem turbulentnom okruženju, jer je on onaj
koji može da se uspešno nosi sa promenama. Znači, liderstvo i promene su sinonimi kada
razmišljamo o poslovnom liderstvu. To je primarno. Nije potrebno biti supermen da bi se
bio lider, jer se liderom ne rađa, već se liderom, uz postojanje predispozicija, postaje
obrazovanjem.
Lider je vođa koji uspeva da uspešno rukovodi zahvaljujući vlastitim
sposobnostima.
Lideship (Liderstvo) = vođstvo
Liderstvo podrazumeva druge ljude - radnike ili sledbenike. Spremnošću da
prihvate smernice i uputstva lidera, članovi grupe omogućavaju da se definiše status
lidera, kao i sam proces liderstva
;
kada ne bi postojali drugi ljudi, svi kvaliteti liderstva
kod menadžera bili bi beznačajni.
Možda je najbolji opis lidera dao velikan američkog poslovnog sveta, Max
Depree: "Prva dužnost lidera je da definiše situaciju. Poslednja je da kaže hvala."
Kako bismo otkrili šta se nalazi između prve i poslednje dužnosti lidera, treba da
osvetlimo i ostale aspekte liderstva.
4
4. LIDERSTVO NASPRAM MENADŽMENTA
U američkoj literaturi vrlo je popularna definicija razlike između lidera i
menadžera koja je jedna igra reči: lideri rade prave stvari (right things), a menadžeri rade
stvari na pravi način (things right). Iako popularna, ova definicija
nije svakako dovoljna
i kompletna, jer ona pretpostavlja da su pozicije lidera i menadžera na suprotnom polu,
ali to svakako nije slučaj u organizacijama, s obzirom na to da je u svakom poslovnom
okruženju potreban i rad lidera i rad menadžera. Oni nisu konkurentni, već su
komplementarni. I jedan i drugi su potrebni organizaciji da bi ona prosperirala. Jako
liderstvo i slab menadžment, može lako dovesti organizaciju u opasnost.
Konsekvence jakog liderstva i slabog menadžmenta u
kompleksnoj organizaciji
su:
1.
Jaka dugoročna vizija bez kratkoročnog planiranja i budžetiranja.
2.
Skoro kultura kulta u
organizaciji bez puno specijalizacije, strukture i pravila.
3. Inspirisani ljudi koji slabo ili nikako ne koriste
kontrolne sisteme i discipline
režavanja problema.
Situacija u ovakvim organizacijama često izlazi van kontrole. Kada se ne poštuju
rokovi posla, odobreni budžeti i data obećanja potrošačima,
opasnosti po organizaciju
realno rastu.
Konsekvence jakog menadžmenta i slabog liderstva u kompleksnoj organizaciji
su:
1. Insistiranje na kratkom roku, detaljima, eliminisanju rizika i ordinarnoj
racionalnosti, sa malim fokusom na dugi rok, velike slike, strategije koje uključuju rizik,
kao i na ljudske vrednosti.
2. Jak fokus na specijalizaciju, posao je iznad ljudi, dok oni robuju pravilima, a sa
minimalnim insistiranjem na integraciju, izjednačavanje i lično angažovanje ljudi.
3. Kontrola i predviđanje su u prvom planu, rast,osposobljavanje i inspiracija nisu.
Situacija u ovakvim organizacijama je rigidna, neinovativna i zato je organizacija
nesposobna da se nosi sa promenama na tržištu ili tehnologiji. Ukoliko preduzeće ima
jaku tržišnu poziciju, performanse se pogoršavaju polako, ukoliko je nema, veoma brzo.
Kompanije upravljaju kompleksnošću planiranjem, dok vođenje organizacije
počinje razvojem vizije.
5
