UNIVERZITET U NIŠU
FILOZOFSKI FAKULTET
DEPARTMAN ZA PEDAGOGIJU
LIDERSKE ULOGE ZAPOSLENIH U OBRAZOVANJU
PROJEKAT ISTRAŽIVANJA IZ PREDMETA OTVORENI
METODOLOŠKI SEMINAR
Niš, 2015.
SADRŽAJ
UVOD
I TEORIJSKI PRISTUP PROBLEMU
1. TERMINOLOŠKO RAZJAŠNJENJE TERMINA LIDER/ LIDERSTVO
1.1 Definisanje obrazovnog liderstva
2. DOMINANTNI PRISTUPI U PROUČAVANJU LIDERSTVA
3. SAVREMENI KONCEPTI EFEKTIVNOG RUKOVODSTVA U ŠKOLAMA
3.1 Model transformacionog liderstva
3.2 Model instrukcionog rukovođenja
4. KLJUČNE KARAKTERISTIKE LIDERA
4.1 Ključne kompetencije za celoživotno učenje i rad u 21-om veku
4.2 Neophodnost stručnog usavršavanja i permanentnog obrazovanja zaposlenih u obrazovanju
u cilju jačanja kompetencija u pravcu liderstva
5. DOSADAŠNJA ISTRAŽIVANJA
II METODOLOŠKI PRISTUP PROBLEMU
1. PROBLEM ISTRAŽIVANJA
2. PREDMET ISTRAŽIVANJA
3. CILJ ISTRAŽIVANJA
4. ZADACI ISTRAŽIVANJA
5. HIPOTEZE ISTRAŽIVANJA
6.VARIJABLE ISTRAŽIVANJA
6.1 Nezavisne varijable
6.2 Zavisne varijable
7. METODE, TEHNIKE I INSTRUMENTI ISTRAŽIVANJA
8. POPULACIJA I UZORAK ISTRAŽIVANJA
9. STATISTIČKA OBRADA PODATAKA
UVOD
Ubrzani naučno-tehnološki razvoj sa sobom je doneo i nadalje donosi različite promene,
koje se reflektuju kroz sve sfere i oblasti života i rada ljudi. Društvo u kome živimo odlikuje
“doba učenja” koje podrazumeva kako prihvatanje i diseminaciju promena i inovacija, tako i
iniciranje istih.
U svemu tome, u oblasti obrazovanja, veliki značaj ima menadžment u obrazovanju,
odnosno, oblast liderstva. Naime, od nastavnika, pedagoga, direktora se više ne očekuje samo
obavljanje primarnih poslova u vezi sa nastavom i učenjem, već i učestvovanje u izgradnji, u
razvijanju i menjanju škole, kao pedagoške ustanove, čiji cilj je sem prenošenja znanja i umenja i
izgradnja ličnosti samog učenika. Upravo zbog svega toga, liderstvo ima veoma veliki značaj.
Od lidera se očekuje osluškivanje potreba škole, kako bi se u skladu sa time delovalo ka
osavremenjavanju rada same škole i podizanju tog rada na kvalitativno viši nivo.
Od zaposlenih u obrazovanju se očekuje spremnost i želja za stručnim i profesionalnim
usaršavanjem, pomoću kog će kompetentno i spremno izvršavati svoje profesionalne uloge u
školi 21-vog veka što će ih takođe činiti sigurnijim i osposobljenijim u ulozi lidera savremene
škole.
Mnogobrojni autori su istakli da pravi lideri koji postupaju na adekvatan način mogu
izdvojiti i promovisati svoju školu na najbolji način i time privući učenike koji će se pritom
odlučiti baš za tu školu.
U okviru ovog istraživanja, bavićemo se analiziranjem načina na koji zaposleni u
obrazovanju opažaju liderske uloge, njihovu ulogu i značaj u njihovom profesionalnom radu i u
oblasti obrazovanja, uopšteno.
Naime, liderstvo je u uslovima intenzivnih društvenih promena i stalne ekspanzije znanja
percipirano kao značajno i neophodno, ali mi ovim istraživanjem želimo da sagledamo da li se
zaposleni u obrazovanju slažu sa tim i da na osnovu toga imamo uvid u specifičnosti njihovih
stavova.
Da bi škola postajala efikasnija i produktivnija u svom radu, i da bi usput pratila
društveni razvoj i podsticala druge društvene promene, potrebno je da zaposleni u obrazovanju
(direktori, pedagozi, nastavnici) na pravi način predstavljaju i “promovišu” svoju školu,
odnosno, da budu lideri koji će činiti temelje škole. U situacijama kada mogu odlučivati u nekim
segmentima svog rada, odnosno, kada odgovorno i spremno mogu prihvatiti liderske uloge, oni
mogu na adekvatan način prisupiti sagledavanju i ispunjavanju svojih potreba, kao nastavnika,
pedagoga i direktora, kako bi svoj rad učinili produktivnijim, a istovremeno rad škole učinili
efikasnijim. Tradicionalna organizacija škole, sa primenom centralizovanog oblika upravljanja,
odnosno, upravljanja u okviru kog se kao lider vidi isključivo direktor ili njegov zamenik više ne
obezbeđuje kvalitet i ne odgovara potrebama savremenog društva. Umesto navedenog koncepta,
potrebno je usmeravati školu i obrazovanje ka participativnom liderstvu u okviru kog će se u
ulozi lidera naći i ostali zaposleni (nastavnici, pedagozi).
U okviru našeg projekta, najpre ćemo u teorijskom delu obraditi suštinske elemente
liderstva, i ukazati na to zašto je liderstvo uslov i neophodnost savremene škole. U okviru
metodološkog dela, obrazložićemo metodološke postavke istraživanja, u skladu sa prirodom
istog, da bismo na kraju, u trećem delu istraživanja izneli dobijene rezultate uz lične osvrte i
komentare u diskusiji. Na kraju, daćemo ukratno prikaz izvršenog istraživanja, na osnovu kog
ćemo izneti zaključke do kojih smo došli, obrazložiti naše polazne hipoteze, ali i izneti
implikacije istraživanja.
Mišljenja zaposlenih u obrazovanju o liderskim ulogama je potrebno sagledati, jer ćemo
pored empirijskih podataka koje dobijemo, na osnovu istih imati sliku realnosti školske prakse u
okviru koje ćemo jasno videti da li zaposleni u obrazovanju žele da preuzmu odgovornosti koje
liderstvo za sobom nosi, obaveze, ali da isto tako kao lideri utiču na poboljšanje svoje svog rada i
rada vaspitno-obrazovne ustanove. Međutim, želimo da utvrdimo i da li zaposleni u obrazovanju
(pedagozi i nastavnici) imaju mogućnosti da budu u ulozi lidera, s obzirom na to da se u ulozi
lidera najčešće nalazi direktor škole. Ukoliko dobijemo negativne rezultate, to će istovremeno
odgovornim licima iz sfere obrazovanja biti signal na osnovu kog će moći na vreme da reaguju u
cilju ukazivanja na značaj i neophodnost liderstva u obrazovanju i preuzimanja liderskih uloga
od strane zaposlenih.
direktora škola. Njegov članak rasvetljava kako ta vrsta profesionalnog učenja utiče na stečena
iskustva i kako utiče na razumevanje novina u školama.
Kroz mnoštvo školskih okruga, kako onih koji se bore protiv rasnih segregacija do
onih centralizovanih, Ellen Goldring, Robert Crowson, David Laird i Robert Berk su ispitivali
kako se liderstvo manifestuje u procesu tranzicije. Argumentacija se svodi da implementacija
politike zahteva tranziciju od jednog načina funkcionisanja ka drugom, te su u tom svetlu
Goldring i njene kolege istraživeli liderstvo kroz proces tranzicije.
Unapređenje istraživanja: neke smernice za istraživanje liderstva u
obrazovanju
Uzevši sve u obzir ovi članci prepoznaju neke od mnogobrojnih problematika i na taj
način signaliziraju ka najplodonosnijim rešenjima u istraživanju liderstva u obrazovanju. Tri od
ovih problema- liderstvo za predavanje i učenje, distribuiranje liderstva i sistemsko liderstvo-
prikazuju se kao interesantan opseg ispitivanja.
***Definicija „Liderstva“ je pretežno povezana sa vojskom, ali i sa ekonomijom i
politikom. Većina nas je čula za koncepte vojnog liderstva, ekonomskog liderstva, nacionalnog
liderstva ili političkog liderstva.
Kisindžer (Kissinger), jedan od najvećih Američkih državnika, je rekao da je misija lidera
da odvede svoje ljude sa mesta na kome su na mesto na kome nikad nisu bili.
Zbog toga je liderstvo neophodno i važno za obrazovanje u istoj meri u kojoj je značajno
za ekonomiju: „da odvede svoje ljude sa mesta na kome su na mesto na kome nikad nisu bili.“
Obrazovno liderstvo je dugotrajna kampanja koja proizilazi iz znanja, iskustva i zahteva
strpljenje i mnogo vremena, a u njenom liderstvu se moze uživati samo dugoročno.
Šta se zna o obrazovnom liderstvu?
Širom sveta, sadašnji period je Zlatno Doba školskog liderstva (Mulford, 2008: 1). Kao
dodatak velikom intersu za liderske vlade i fondove, širom sveta investiraju u istraživanja i
razvoj ove oblasti. Programi treniranja za školske menadžere su danas uobičajeni.
Mnoge zemlje su pratile put kojim je Nacionalni Koledž za Školsko Liderstvo (NCSL) u
Engleskoj razvio i ostvario svoju misiju. Druge zemlje su pokušale da idu njegovim putem i
uspostave Institut Liderstva ili programe za treniranje menadžera, ili da unaprede metode koje su
