УНИВЕРЗИТЕТ „УНИОН” НИКОЛА ТЕСЛА
ФАКУЛТЕТ ЗА МЕНАЏМЕНТ, БЕОГРАД
ЛИДЕРСТВО
-СЕМИНАРСКИ РАД-
Професор:
Студент:
Проф. Др Милан М. Ђуричић
Валентина Никшић
Београд, 2018. година
Валентина Никшић_____________________________________________Семинарски рад
Садржај
1. Увод......................................................................................................................................1
2. Појам (дефиниција) лидерства..........................................................................................2
3. Лидер (вођа)........................................................................................................................4
3.1. Лидери и менаџери..............................................................................................5
3.2. Успешни и неуспешни лидери............................................................................7
4. Стилови................................................................................................................................8
5. Приступи............................................................................................................................10
6. Закључак............................................................................................................................11
7. Литература........................................................................................................................13
Валентина Никшић_____________________________________________Семинарски рад
1. Промена- лидерство подразумева промене, а одржавање постојећег стања.
2. Следбеници- У лидерству постоје следбеници, а не подређени.
3. Утицај- Лидерство подразумева утицај који се јавља између лидера и
следбеника.
4. Циљ- Да би се достигли жељени резултати и да би промене биле успешне,
лидери и следбеници морају имати исту сврху и циљ.
2. Појам (дефиниција) лидерства
Лидерство је релативно нова појам у менаџменту, чији назив долази од енглеске речи
leadership, па је очигледно оно повезано са вођењем.
Оно је процес мотивисања и подстицања других људи да вредно раде на извршавању
јасно одређених задатака, како би се остварили дефинисани циљеви организације.
Пошто је лидерство облик вођења, оно карактерише одређене особе које у себи имају
одређену „енергију
” да наведу друге да их прате.
Вођење је процес, а не само чин, у коме вођа утиче на понашање других људи и
усмерава их.
„Лидерство је однос између оних који желе да воде и оних који желе да буду вођени.
”
(Kouzes & Posner, 2002)
Такође, оно значи неједнаку расподелу моћи између лидера и чланова групе. То не
значи да су чланови групе без моћи, они могу да утичу на активности групе на
различите начине.
Што је већи број извора моћи, то су веће могућности да ће менаџер бити успешан
лидер.
На различите начине се користе различити облици моћи, како би се утицало на
понашање следбеника.
2
Валентина Никшић_____________________________________________Семинарски рад
Шест константи лидерства према Гарднеру:
1. Прича- Лидер мора да има централну причу, која мора да буде ефективна за
велику и хетерогену групу. У тешким ситуацијама, прича мора бити јасна, брза и
кратка, што за ефекат има симплификацију централне поруке.
2. Публика- Чак и најелоквентнија прича нема ефекта, ако нема публике. Прави
лидер мора препознати стање, присутност и заинтересованост своје публике.
3. Организација- Лидер се у почетку обраћа директно публици и остварује
иницијални успех. Да би лидерство било постојано, неопходна је институција
заснована на организационој бази.
4. Оличење- Креатор приче, у одређеном смислу, мора бити оличење исте. То
значи да не сме бити у контрадикцији са својом основном поруком. Принцип-
говорим оно што радим и радим оно што говорим.
5. Обраћање- Већина креативних лидера се обраћа индиректно, кроз
симболички производ који креира, док се већина политичких лидера својим
причама обраћа директно публици. Директно обраћање може бити ризичније,
али на кратке стазе јесте ефектније.
6. Вештина- Као лидери, шансу да успеју имају само оне особе које стекну висок
ниво експертских знања у свом раду или кредибилитет у свом животу. Директни
лидери, у принципу, имају мање техничког знања, док снага индиректних
лидера лежи управо у њиховом знању о конкретним стварима.
Вођење представља динамичну акцију, а не статичну позицију. Због тога, вођа се не
постаје аутоматски или због хијерархијског положаја у предузећу.
Лидере или вође одликује једна карактеристична особина, а то је да
„ураде праву
ствар у право време”
. Да би тако нешто постигли, они морају да имају визију, али и
потребно знање како, шта и где треба предузети нешто.
Проучавање вођења се заснива на многим теоријама. Једна од најстаријих теорија је
„Вође се рађају, а не стварају”
. По тој теорији, полази се од мишљења да је то човеку
урођен дар, да предводи и да се неки људи рађају са особинама које их предодређују
за вођење других људи.
3
