Visoka tehnička škola
strukovnih studija
Zrenjanin
SEMINARSKI RAD
Tema:
LIKERI
Student:
Mentor:
Anabela Berta
Dr Mirjana Radišić
177/10
Zrenjanin, 2014.
Sadržaj
Uvod
.………………………………………………………………….1
Istorija likera ………………………………………………………………...……3
Slatki likeri ……………………………………………………………………….4
Voćni likeri …………………………………………………………………........4
Likeri sa aromom …………………………………………………………..........5
Aromatični likeri …………………………………………………………………6
Likeri od čokolade, jaja, čaja, kaka i kafe …………………………………........6
Gorki likeri ………………………………………………………………..…….8
Specijalni likeri …………………………………………………………..…......9
Kordijal likeri …………………………………………………………………..9
Emulzijski likeri ………………………………………………………………..9
Koktel …………………………………………………………………………10
Punč …………………………………………………………………………...10
Ostali likeri ……………………………………………………………………10
Primarna proizvodnja likera (bitni sastojci) …………………………………..11
Aromatično I gorko bilje ……………………………………………………...11
Karamel ……………………………………………………………………….11
Šećerni sirup ………………………………………………………………......12
Formiranje likerske mase ……………………………………………………..14
Razlivanje u boci (punjenje) ……………………………………………….....14
Zaključak ……………………………………………………………………..15
Kod nekih likera dominantna je samo jedna aroma, dok se kod drugih može naći i preko
70 različitih sastojaka. Za 90% likera uglavnom se koristi rafinisani šećer kao zaslađivač. U
manjem broju likera koristi se med, kameni šećer i glukoza. Likeri su privlačni i zbog boje. Neki
likeri boju dobijaju od supstanci koje se nalaze u samim biljkama, a za neke se koriste veštačke
boje koje su neškodljive.
Dele se prema sastavu, osnovnim svojstvima i načinu proizvodnje na gorke, slatke i
specijalne likere. Liker se proizvodi po proizvođačkoj specifikaciji. Jedna litra likera mnogo je
teža od jedne litre bilo kojeg drugog jakog ili žestokog alkoholnog pića.
Pre par decenija pilo se mnogo likera. Nudili su se pre i posle svakog obroka, uz po
podnevnu kafu, čaj i kao zdravica za dobrodošlice. Danas su likeri u domaćinstvu, a i u
ugostiteljstvu zauzeli podređeno mesto.
Svaki liker se polako sipa u čašu preko leđa kašikom ili dole staklenim štapićem, tako da
tečnosti različitih gustina ostaju miksovani stvarajući prugasti efekat.
Likeri su veoma važni za jedan bar, a njihova upotreba svakim danom postaje sve veća i
sve rasprostranjenija. Mnogi kokteli su atraktivni upravo zbog boje koja uglavnom potiče od
likera koji se koristi u njegovom spravljanju. Danas se likeri piju širom sveta, čisti (uglavnom s
ledom), kao dodatak nekoj kafi, u koktelu ili u nekoj drugoj kombinaciji
.
Slika 2.-Likeri različitih proizvođača i različitih ukusa
2
ISTORIJA LIKERA
Istorija upotrebe likera je duga. Koristili su ih još u vreme Faraona, a u komercijalnu
upotrebu ušli su u srednjem veku kada su ih monasi spremali i koristili kao lek.
Po legendi, Menrenon, žena francuskog kralja Luja XIV, izmislila je likere. U
srednjovekovnoj Evropi napici slični današnjim likerima najčešće su se pili, a stavljali su se i na
rane kao melemi. Pošto je većina tih napitaka bila gorka, uglavnom se dodavao šećer da bi ga
ljudi lakše progutali. U to vreme mnoge koji su se bavili proizvodnjom sličnih napitaka crkva je
proglasila za jeretike.
Na početku XVI veka u dominikanskom samostanu stvoren je liker kojeg su prvi pravili
lekari tog samostana. Liker su nazvali
„Rosalj“
od reči
ros-solis
, što znači
sunčana rosa
. Upravo
zbog tog starog naziva, mnogi mešaju dubrovačku Ruzolinu (liker od ruža) sa Rosaljom, starim
nazivom Maraskina. Lekari su zapisali recepturu autentičnog likera koji se dobija iz esencije
zrelih plodova višnje maraske i lišća sa mladih grančica. U početku se taj lekoviti liker pio samo
kao lek. Tek sa pojavom manufakture u XVII veku mnogi su upoznali čari tog likera. Već u
sledećem stoleću pio se u mnogim evropskim dvorovima: bečkom, berlinskom, italijanskom,
engleskom, danskom, belgijskom. Kasnije je morskim putem stigao u Ameriku, Afriku i
Australiju. O kvalitetu tog likera govori i činjenica da ga je Napoleon Bonaparte redovno pio
posle ručka i večere.
Maraskino, piće bogatih, služilo se i na prvoj plovidbi, a ujedno i poslednjoj čuvenog
broda Titanika. I dan danas, taj liker je zadržao svoj izvorni kvalitet a pravi se po tradicionalnoj
recepturi od dalmanske višnje maraske. Liker ima posebnu buku jer je destilat oplemenjen
maceracijom nekih mirisnih alpskih trava. Recept je tajna proizvođača, pa je stoga i zakonom
zaštićen.
Početkom XIX veka
proizvodnja likera je postala toliko
rasprostranjena da je skoro svako ko
je imao neke biljke u svojoj bašti
imao
svoj
brend.
Slika 3.- Fabrika likera, nekada
3
