ДЕФИНИЦИЈА,ПРЕДМЕТ И ЗАДАЦИ МЕТОДИКЕ ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА
(1)
Методика ликовног васпитања(МЛВ) проучава појаве у процесу ликовног
васпитања са намером да ихуопшти и дође до закључака,законитости и одређених
правила.Методика је педагошка« научна дисциплинадј. дисциплина у систему
педагошких наукаЈјер има свој предмет испитивања,циљ и методе,односно
дефинишемо је као научнудисциплину која се бави проучавањем васпитно-
образовног I рада,задацима,садржајима,организацијом и процесима ликовног
васпитања како би се дошло до одређених правила и законитости,полазећи
првенсвено од сазнања из педагогије и дидактике.
Методика ликовног васпитања и образовања је,дакле,интердисциплинарна
научна област која се ослања на теорије ликовног васпитања и образовања(којима
се бави ликовна педагогија),на теорију ликовне уметности и ликовно-уметничку
праксу.Она,као друштвена наука.уопштава праксу,и као таква трпи утицај
друштва.
Разликујемо:
1. Методика ликовног васпитања деце предшколског узраста,која се односи
на рад са децом у јаслицама(до 3 године) и дечијим вртићима(од 3. до
7.године)
2. Методика наставе ликовне културе за основну школу која се бави
наставом ликовне културе у основној школи у нижим и вишим разредима
3. Методику наставе ликовне културе за средњу школу-која се бави наставом
ликовне културе као општеобразовним предметом у средњој школи
4. Посебне методике
Предмет изучавања МЛВ је сам процес ликовног васпитања.Она тежи да
проучи бројна питања теорије и праксе,користи резултате сродних
наука,историјејуметности,естетике,педагогије,психологије...Управо због потребе
проучавања теоријскогобразло- жења и путева практичне реализације МЛВ
проучава и историјски развој ликовног васпитања и постојећу васпитну праксу.
Задаци методике ликовног васпитања одређени су предметом који она
проучава,односно проучавање питања теорије и праксе ликовног васпитања као и
да новим генероцијама пружи сређена и систематизовања знања.Они могу
бити:општи и посебни.
Општи задаци пружају проверена,протумачена и сређена знања о проблемима
ликовног васпитања,деце предшколског ,школског и средњешколског
узраста.Такође.задатак методике је да васпитаче оспособи да самостално изводе
наставу ликовне културе.
Посебни задаци методике ликовног васпитања односе се на стално изучавање
васпитне стварности развоја ликове културе.У МЛВ многа питања нису
дефинитивно решена и дефинисана па пракса понекад даје боље резултате.Значај
саме методике ликовног васпитања је у квантитативном и квалитативном
побољшању наставе,а такође и у доприносу развоја дидактике,педагогија и
теорије ликовне уметности.
Специфични задаци МЛВ били би следећи:
-увођење у савремена теоријска сазнања и практича искуства
-упознавање са теоријским(естетским,педагошким,психолошким и
социолошким)гледиштима -оспособљавање за самосталну теоријску анализу и
критичку оцену значаја и улоге л.уметности -оспособљавање за праћење и
евалуацију нових тененција у области ликовних уметности
ИСТОРИЈСКИ РАЗВОЈ ЛИКОВНОГ ВАСПИТАЊА(2)
Свака наука има своју историју.И методика ликовног васпитања,као научна
дисциплина,има своје корене у пракси и у размишљањимао ликовном
васпитању,које постоји од најстаријих времена.Методика ликовног васпитања
је,као сређен систем новијег датума.У историји ликовног васпитања могу да се
проучавају професионално ликовно васпитање и општеваспитно ликовно
васпитање.
Прва фаза развитка МЛВ је техничко-имитативна,(до око 1885.),односно
задатак ученика је био да технички коректно имитира наки унапред дати узор или
предмет.Ову методу можемо назвати и механичком.У другој фази наставе цртања
појављују се захтеви за естетским васпитањам,(до око 1905.)а почетком 20. века
настава цртања улази у своју психолошку фазу,(која траје до пред други Светски
рат)која се првенствено базирала на основу истраживањима о деци,педагошка
фаза(до 1964.),а затим следи фаза коју можемо назвати социолошком.
Из друге половине 19. Века потичу прве књиге о дечијм ликовном
изражавању-Корнаро Ричи:Уметност деце (1886.) и Георг Кершенштајнер:Развој
дечијег цртежа(1905.)
Предшколско васпитање деце почиње крајем 19. века.а пунији развој достиже
под утицајем идеја Фридриха Фрабела и Марије Монтесори.Мада треба
споменити и идеје Жан Жака Русоа,који се залагао за поштовање дечијег
мишљења и осећања,и који је наглашавао да свака активност треба да буде одраз
унутрашње потребе,што утиче и на развијање естетске осетљивости.
Фрабел је,сматрао да је васпитање развијање урођених инстикта у детету,и да
постоји инстикт рада и сазнања као и уметнички и религиозни
инстикт.Киндергарден(дечији врт)је устзнова у којој су се васпитавала деца по
његовој замисли. Он у васпитни процес укључује различите садржаје,покретне
игре,књиге песама,предметне играчке,а користио је и дрвене
лопте,ваљак,коцке...Предвидео је,и препоручивао употребу различитих
материјала.
М.Монтесори није користила цртеж,а њен рад подразумавао је индивидуални
рад са васпитаником у дечијој кући.Тај рад се односио на развијање чула и
способности деце.Дете слободно бира материјал којим ће се бавити а резултат
игре се посматра са становишта тачно-нетачно.
1843. само 10 година после Европе у Суботици се отвара прво забавиште у нашој
замљи.Касније су отварана забавишта по Фрабеловом систему,а први званични
програм рада забавишта у Србији издат је после Закона о народим школама 1898.
1940.год. прописује се модернији и савременији програм рада у забавиштима,који
није заживео,а тек 1958.год. озакоњено је место предшколског васпитања и
васпитачи се уместо на течајевима оспособљавају у стручним школама а естетско
васпитање постајеравноправно са осталим видовима васпитања.
Опште теоријске основе ликовног изражавања деце предшколског узраста(З)
Рођењем дете нема развијене све психичке и физичке способности.Због тога
се ликовна активност деце разликује од ликовне активности одраслих,па
васпитачи морају да уважавају развојне законитости кроз које дете пролази.Тек
-Личност васпитача има одрђени педагочки утицај,зато васпитач мора да воли
свој посао својим личним примером,критеријумом за вредновање,па чак и
одевањем да утиче на децу.
-Васпитач мора бити свестан да се квалитет ликовног рада не цени споредним
вредностима(чистоћа,уредност,прецизност) већ ликовним квалитетом садржаја и
искреним доживљајем.
Посебне специфичности предшколског узраста односе се на психофизишке
могућности деце.Дете се у овом узрасту брзо развија и то под утицајем средине.
Задаци ликовног васпитања у предшколском узрасту(5)
Основни задаци ликовног васпитања у предшколском узрасту јесу развијање
личности,њених способности,свести о самом себи,креативности и равноправних
односа са средином.Таква личност треба да буде индивидуална и
уравнотежена .Из овог основног задатка произилазггконкретни задаци.
1) На подручију ликовне културе развијати основе стицања елементарне и
визуелне ликовне културе.
2) Развијати способности ликовног изражавања,услед чега долази до ослобађања
у процесу ликовног рада,па се дете брже развија.
3) Развијати естетски сензибилитет,путем опажања,развијати визуелну
перцепцију и доживљаја света
4) Развијати смисао за лепо,за декоративност,ослободити дечију
маштовитост,подстицати осећања.
Подручје опште васпитно образовних задатака:
1) Развијати моторику,спретност руку,владање прибором
2) Развијати опште споспбности,посебно креативност
3) Развијати интелектуалне и емотивне компоненте,као и карактерне
особине:упорност,вољу,пажњу,доследност...
4) Повезивање ликовне културе и радних односа,прилагођавање заједничким
задацима и колективном раду
5) Развијати самосталну личност и њену индивидуалност
Значај ликовног васпитања у предшколском узрасту(6)
Ликовно васпитање доприноси развоју слободне,свестране,стваралачке
личности.Значај ликовног васпитања зависи од снаге и убедљивости васпитног
утицаја.Важност једне
васпитне области проистиче из циљевљ и задатака васпитања уопште.Примарни
задаци у ликовном васпитању су:
1) Васпитаницима пружити основу ликовне културе,да би се увели у свет ликовне
уметности
2) Допориносити свестраном развоју деце
3) Стицање навике коришћења стечених ликовних знања,способности и естетских
критеријума
Увођење у свет ликовне културе(7)
Естетско васпитање је значајна компонента у остваривању општег циља
васпитања.Естетске,као и ликовне способности су сложене и развијају се на два
начина:
Директном стваралачком активношћу - Сталним контактом са ликовним
вредностима
Сопствено ликовно стваралаштво је најсигурнији пут стицања ликовне
културе,посебно на млађем узрасту.Деца кроз ликовну активност саопштавају
своје мисли,запажање и осећања,а кроз сопствени рад лакше схватају поруке
других ликовних ствараоца.Изграђивање естетске културе у контакту са
естетским вредностима није занемарљиво.
Развој дечјег ликовног изражавања(8)
Разни научници који су се бавили развојем дечјег ликовног израза утврдили
су да се дете ликовно изражава из два разлога-унутрашње потребе детета за
ликовним изражавањем и под утицајем средине.Пролазећи кроз разне ступњеве
развоја дечији ликовни израз се развија од једноставних ка сложенијим
облицима.Први истраживач који је сврстао дечији ликовни израз у развојне фазе
био је Кершенштајнер.Он је одредио три фазе:
1) Фаза шарања и шкрабања(2-4.година)
2) Фаза шеме и симбола(4-7.година)
3) Фаза облика и појава(после 7. године)
Лике је ове фазе назвао реализмом,и по њему постоји четири фазе.
Већина аутора говори о четири стадијума развоја дечијег ликовног израза:
1-стадијум шарања,до 4.године
2-стадијум шеме,до б.године
3-стадијум развијене шеме,до 9.године
4 стадијум облика и појава,после 9. године
Сви аутори се слажу да стадијуми развоја постоје без обзира на то како су
сврстани.Развој се обично прати на тај начинјј^то се уочавају ликовни елементи
линија, боја,облик,композиција...Тешко се може одредити јасна граница
престанка и почетка једне фазе.
Стадијум шкрабања(случајни реализам)(9)
У овој фази деца намају одређену намеру да цртењем нешто покажу.Она се
изражавају својим покретима,односно траговима које остављају.Дете почиње да
шара обично око друге године,накад-одмах-после прве или тек у,или после
треће,што зависи од развоја опажања и моторике руку.Моторика руку посхватаКу
одраслих*биће нескладна све до осме године.
У фази шарања,или шкрабања,за дете није важан резултат, већ процес игре,тако
да се дете на исти цртеж више пута враћа.Покрет је крут,оштар,и често долази до
цепања папира.Дете оловку држи целом шаком,некада и са обе,не одвајајући је од
подлоге.Овај период се назива безциљним или бесмисленим шарањемјер дете
ретко погледа свој рад.У овом периоду настају оштре вертикалне и хоризонталне
линије,које се укрштају,или снопови укрштених линија по целом форматујер дете
често прелази више пута по истом месту.Нека деца цртају нежним линијама или
цртицама или тачкама-то онда називамо ударним шарањем,где дете ужива у
