Универзитет у Приштини - Косовска Митровица
Учитељски факултет Призрен - Лепосавић
-
Ликовни елементи у визуелној уметности
-
(Семинарски рад из визуелне уметности)
Професор
Студент
Лепосавић, 2018
УВОД
Ликoвни eлeмeнти
су eлeмeнти кojи сe кoристe у рaзличитим
oднoсимa при oбликoвaњу ликoвнe кoмпoзициje.
Када говоримо о
ликовним елементима, иако се листа стално допуњава, навешћемо
неке од основних:
•
Тачку
•
Линију
•
Боју
•
Површину
•
Текстура
•
Простор
•
Волумен
Тачка
је најмањи ликовни елемент којим се може градити ликовно дело,
основна ликовна и оптичка вредност којом можемо градити, међусобно
комбиновати, или низати их слободно
(правилно или неправилно) распоређивати на површини.
Линија
(црта) је ликовни облик који настаје кретањем тачака у низу на
површини или у простору. У ликовном смислу, линија је појам који
означава начин и систем ликовног изражавања. Линија је путања којом
се креће тачка и то је не прекинути низ тачака.
Боја
је чулни доживљај који настаје када светлост карактеристичног
спектра побуди рецепторе у мрежњачи ока. Боју такође приписујемо
2
1.
Taчка
Тачка
је облик без и једне наглашене димензије: нити висине,
нити ширине, нити дужине. Тиме је тачка готово апстрактан,
недефинисан облик који је основа, полазиште за све друге визуелне
облике: кретањем и остављањем трага ствара линију, а проширењем
у одређеном тренутку настаје површина, као и згушњавањем мноштва
тачака.
Успркос тој неухватљивости, тачка је врло јасна ликовна и
оптичка вредност којом можемо градити, варирати и комбиновати.
Тачке можемо низати или њима текстурирати облике правилним и
неправилним груписањем. Можемо такође опонашати и различите
структуре, на пример песка или брусног папира.
Најмањи и најједноставнији графички знак је тачка. У ликовном
смислу тачка је оптички елемент који означава средиште радње. Тачка
је локација радње. Она нас обавештава о некој оптичкој интервенцији
и одређује њене тачне координате у простору. Својом величином и
положајем тачка изазива својеврсни немир у простору и приморава
нас на одређено реаговање.
Једна тачка одређује локацију и средиште радње, две тачке
сугеришу кретање.
Ако је једна од две постављене тачке већа, она ће својом
доминацијом створити око себе напетост, тензију и снажније привући
нашу пажњу.
Три тачке у одређеном простору сугеришу радњу. Оне стварају
утисак сцене у којој свака од њих може да има посебну улогу. Ако су
све три тачке у простору исте величине, међу размака и боје, тај
простор ће бити у равнотежи. Овако се добија утисак мирне графичке
површине која не узбуђује. Насупрот томе, уколико су тачке
4
различитих величина, боје и међуразмака, добијамо утисак
динамичког, узбудљивог простора.
Ако се умножи број тачака на једном простору, добија се
површина која ће својом уједначеном, визуелном структуром у систему
понављања дочарати монотонију. Ипак, у односу на правце кретања
редова који се образују од тачака постављених у низу, површина ће
изгледати другачије.
Низови који се ређају вертикално и хоризонтално делују мирније
и сталоженије, од оних дијагоналних који делују динамичније. Оба
утиска су релативно мирна, те их реализује једносложни такт, мале
ритмичне вредности.
Ако се тачке понављају, и у низу постепено смањују или
повећавају независно од система градације, драстично се динамизује
графички простор и ствара утисак о његовој оптичкој модулацији.
Ликовни доживљај који произилази из овога, једнак је утиску који
на нас оставља тродимензионални облик.
5
Преломљена, зупчаста и цик-цак линија има карактер трзаја и
нервозе. Она је узбуђујућа, асоцира на електричну енергију и муњу,
наводи на мисао о конфликту, борби и насиљу.
Трећа важна особина линија је њихов
правац.
Према правцу кретања (смеру) линије се деле на хоризонталне,
вертикалне, косе и криве.
Хоризонтална линија
делује чврсто, укроћено и строго.
Хоризонтална линија проширује простор.
Када је испрекидана делује неодлучно и уморно. Када је
таласаста, сугерише задовољство и нежност.
Хоризонталан правац је тих, пасиван и миран. Сугерише одмор,
хоризонте мора и равница.
Уколико се хоризонталном линијом сугерише акција или драма,
онда се у неком делу свог тока повија на горе или доле. У графичком
обликовању, оптичка сугестија хоризонтале се најчешће користи када
се умирује динамизирана површина плаката или неког другог
графичког средства (пример хоризонталног слога).
Вертикалне линије
стреме у висину и пркосе сили теже. Оне
оптички повећавају простор на два начина. Једна линија вертикале
оставља утисак вертикалног повећања простора, а неколико
вертикалних линија поређаних једна поред друге чине оптички простор
ширим. Равне вертикалне линије делују снажно и сигурно.
Испрекидана вертикала одаје утисак тешког успона и сталног
заостајања у кретању. Таласаста вертикала сугерише сналажљивост и
упорност (пример наглашавања наслова књиге вертиканим
постављањем истог). Вертикалан правац асоцира на постојаност,
равнотежу, јаку и тврду потпору. Вертикална линија се пробија у
висину, строга је и оштра, симболизује поштење, честитост,
интегритет, достојанство, узвишеност.
Косе линије
су живе, немирне, врло изражене и покретљиве.
Када пресецају хоризонталне линије делују пуном жестином,
7
