Fakultet za uslužni biznis
Seminarski rad - tema: LIKVIDNOST BANAKA
Page 1
SEMINARSKI RAD
Bankarstvo
LIKVIDNOST BANAKA
Mentor:_________ Student: ___________
Profesor: _________ Br.Indeksa: ___________
Mesto, mesec, godina
Fakultet za uslužni biznis
Seminarski rad - tema: LIKVIDNOST BANAKA
Page 2
I. Koncept likvidnosti banaka
Značaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proističe iz činjenice da banka može
prestati sa radom u slučaju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvek da bude
slučaj. Ovo zbog toga što se gubitak u poslovanju mođe pokriti sredstvima fondova banke ili
sanacionim postupkom, a u slučaju da se ne obezbede dodatna sredstva, nakon iskorišćenja
primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka će prestati sa radom u propisanom roku.
Mogućnost prestanka rada banke usled nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih
rizika u bankarskom poslovanju. Stoga je bitan faktor likvidnosti banke spremnost banke da
u svakom trenutku odgovori dospelim obavezama, bilo da se radi o zahtevu deponenata za
povlačenjem svojih depozita, zahtevukomintenata za povlačenjem sredstava iz odobrenog
kredita ili o izvršavanju obaveza po osnovu otplate prethodno uzetih kredita.
II Značaj likvidnosti
Likvidnost bankarskog sektora je u funkciji sticanja poverenja u njegovu stabilnost I
pokretanja mehanizma formiranja bankarskih agregata. Radi se o makroekonomskom
značaju likvidnosti, jer je poverenje transaktora conditio sine qua non mobilizacije i
koncentracije akumulacije i štednje preko bankarskog mahanizma. Na mikro nivou
likvidnost je indikator poslovne sposobnosti i
efikasnosti pojedinačne banke, što je osnov za
poverenje pojedinačnih transaktora.
Za banku kao preduzeće sui generis izuzetno je značajna likvidnost, jer se preko nje
održava poverenje depozitara, čime se izbegava “domino efekat”, što omogućuje opstanak
banci u neizvesnim i
rizičnim tržišnim uslovima. Ovo zbog toga što banke grade svoje
osnovne potencijale na bazi priliva depozita, što dobar deo ukupne depozitne mase
predstavlja vrlo fluidna sredstva i
da postoji lančano prenošenje nelikvidnosti između
banaka.
Korektivni faktor u odnosu na maksimiziranje zahteva za likvidnošću jeste očekivana
rentabilnost. Naime, prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtevi u
odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Z
bog toga postoji obaveza upravljačkih
struktura da upravljanjem i
odlučivanjem, kontrolom i praćenjem aktivnosti osposobe banku
da u svakom trenutku dinamički bilansira priliv i odliv sredtava i, u isto vreme, postigne
rentabilno i sigurno poslovanje banke.
“Odgovornost za rentabilno raspoređivanje aktive i pasive radi doslednog postizanja
visokih stopa povraćaja posle oporezivanja viška aktive iznad obaveza prema poveriocima i
u isto vreme omogućavanje potrebne likvidnosti i adekvatnosti kapitala ostaje razlogom
postojanja direktora banaka.” Thomas Havrilesky.
Kroz ostvarenje principa likvidnosti efektuiraju se ukupne performanse jedne banke.
Naime, očuvanjem likvidnosti vremenski i kvantitativno se determiniše i ostvarenje principa
sigurnosti i rentabiln
osti. Postizanjem i očuvanjem potrebnog nivoa likvidnosti optimiziraju
se odnosi između sklonosti banke ka maksimiziranju profita (princip rentabilnosti) i
neopreznog prihvatanja prevelikog rizika (princip sigurnosti). Moglo bi se reći da je princip
likvid
nosti integrišući faktor pri koncipiranju i sprovođenju poslovne politike banke, jer
relativizira konfliktnost pojedinih njenih delova.
Fakultet za uslužni biznis
Seminarski rad - tema: LIKVIDNOST BANAKA
Page 4
nekom momentu ili super kratkom periodu bilans novčanih transakcija bio deficitan za tu
poslovnu banku”. Dr Milutin Ćirović
Radi se o stopi rezervi likvidnosti koja statički izražava strukturu aktive banke i njen
odnos sa gotovinom i transakcionim depozi
tima u određenom trenutku ili periodu. U tom
slučaju radi se o defanzivnoj funkciji likvidnih sredstava. U literaturi i praksi razvijenih
tržišnih privreda razvijen je i koncept tzv. ofanzivne likvidnosti. Radi se o tome da poslovne
banke drže određena sredstva kamatonosne rezervne likvidne aktive, da bi bile u stanju da u
svako doba stave na raspolaganje tržišnim transaktorima kredite za “legitimne” privredne
potrebe. Zbog toga banke u tržišnim uslovima privređivanja, pored defanzivnih rezervi
likvidnosti, stvaraju poseban tip rezervi likvidnosti koje drže u vrednosnim državnim
papirima, koji se lako i bez gubitaka pretvaraju u gotov novac. Ova vrsta rezervi likvidnosti
služi i u situaciji krajnje nelikvidnosti.
“ Ako banka zapadne u stanje krajnje nelikvidnosti, ako nije u stanju da izvrši otpis
svih dospelih, a nenaplativih potraživanja, jedan od načina da se reši taj problem je prisilna
prodaja vrednosnih papira.” Marcia Stigum
Sledeći izvor likvidnosti može biti prodaja udela neke banke u sindiciranom kreditu.
Najzad, banke mogu koristiti međubankarske pozajmice ili u krajnjem slučaju i kredite za
likvidnost od centralne banke.
Iz ovoga sledi da je u osnovi ofanzivnog koncepta likvidnosti dinamika novčanih
tokova banke, pri čemu je relevantan neto efekat ukupnog priliva i odliva novca u
određenom vremenskom periodu. Time se relativizira značaj stoka likvidnih rezervi, jer
banka može biti likvidna i pri nultom stoku rezervi likvidnosti, pod pretpostavkom da
uspešno vremenski sinhronizuje tokove priliv
a i odliva likvidnih sredstava. To takođe, znači,
da i banka sa prosečno visokim stokovima rezervilikvidnosti može viti povremeno
nelikvidna, ukoliko se ne usklađuju priliv sredstava sa dospelim obavezama. Sve izraženija
konkurencija u savremenom bankarstv
u indukuje dugoročnu tendenciju povećanih stopa
učešća dugoročnih izvora i plasmana, što objektivno smanjuje stokove rezervi likvidnosti.
Međutim, tako povećani rizici nelikvidnosti u značajnoj meri su kompenzirani povećanom
tehnologizacijom plaćanja koja omogućuje primenu sve efikasnijih bezgotovinskih plaćanja.
U uslovima privređivanja gde postoji bogatstvo finansijskih instrumenata i razvijeno
tržište hartija od vrednosti, banke će bit manje zainteresovane da angažuju značajnija
sredstva u rezervama li
kvidnosti, što je značajno za profitabilnost banke. Naime, preterana
likvidnost, koja bi bila posledica preterano oprezne poslovne politike, mogla bi biti
nepovoljna po banku, s obzirom da visoko likvidna sredstva u tržišnim privredama ne
donose kamatu. Ja
vili bi se visoki oportunitetni troškovi. Prema stepenu unovčivosti
potraživanja banaka
, koja se inače nalaze u rezervama likvidnosti, klasifikuju se tru grupe:
1.
primarne rezerve likvidnosti – gotov novac i uvek raspoloživa potraživanja
poslovnih banaka od
centralne banke (sredstva banaka na žiro računu kod
centralne banke). Ova sredstva nisu kamatonosna i služe za novčane
transakcije između banaka i konverziju depozita u gotovinu.
2.
u sekundarnu rezervu likvidnosti ulaze plasmani u kratkoročne vrednosne
papire koji nose kamatu, kao i oni koji ne predstavljaju kreditne plasmane
Fakultet za uslužni biznis
Seminarski rad - tema: LIKVIDNOST BANAKA
Page 5
(sredstva rezervi likvidnostii obaeznih rezervi banaka formiranih na osnovu
zakonskih propisa)
3.
u sredstvatercijalne rezerve likvidnosti ubrajaju se menice bez mogućnosti
eskontovanja, n
eiskorišćene tranše kratkoročnih kredita dobijenih od drugih
banaka i druga sredstva čiji je stepen konverzije u likvidna sredstva duži (npr
obveznice).
U cilju dosledne primene principa likvidnosti u svom poslovanju banke moraju da
razvijaju strategiju i
znijansiranog upravljanja aktivom i pasivom, đto je veoma
prisutno u bankarstvu tržišnih privreda. Karakteristike ove strategije je disperzija
izvora u pasivi i raznovrsnost plasmana u aktivi. Uspešnost ove strategije upravljanja
je utoliko veća, što je razvijenije finansijsko tržište i što je veći broj atraktivnih
finansijskih instrumenata. Povećanje likvidnosti finansijski instrumenata je rezultat
jednog uhodanog i dobro organizovanog finansijskog tržišta, u kome je lako i brzo
prodati svaku obveznicu ili
akciju bez velikih razlika u ceni. Na taj način i
najdugoročnije hartije od vrednosti imaju, pod određenim uslovima, visok stepen
likvidnosti.
Faktori o kojima vodi računa banka u koncipiranju poslovne politikevezani su
za ponašanje komintenata pri obav
ljanju novčanih transakcija i za specifičnost uslova
u kojima posluju banke (broj komintenata i obim njihovih međusobnih novčanih
transakcija, stepen privredne razvijenosti područja na kojem posluje banka, sezonski
karakter proizvodnje na području poslovanja banke, kao i makroekonomski uticaj
privrednog sistema, u smislu oštrine sankcijaprema nelikvidnim bankama).
Ve
ći stepen likvidnosti, time i povoljniju bilansnu poziciju imaju one banke:
1.
čije aktive imaju povoljnije ročne i tržišne performanse, u smislu kraćih
prosečnih rokova dospeća i/ili viši stepen tržišne transveribilnosti pozicija
aktive
2.
banke sa prosečno dužim rokovima dospeća obaveza
3.
banke sa stabilnim depozitnim potencijalom tj. banke koje imaju veći
koeficijent dugoročnih depozita prema kratkoročnim depozitima
4.
banke sa diverzifikovanom strukturom plasmana, u smislu ročnosti, sektorsko-
komitentskih odnosa, boljeg boniteta komintenata i povoljnije kamatonosne
struktura.
Osim navedenih uobičajenih situacija kada banka ulazi u zonu nelikvidnosti tj.
kada ne može ispuniti tekuće obaveze i operativne naloge, za banku je najteža
pozicija kada ona istovremeno uđe i u zonu nesolventnosti, kada nije u stanju da
odgovori ukupnim obavezama prema akcionarima, a ponekad i prema
depozitarima. Nešto blaži oblik neravnoteže je kada je banka likvidna, ali
nesolventna, što se može prevazići sanacijom takve banke, preuzimanjem ili
likvidacijom. Najblaži oblik neravnoteže je kada je banka solventna ali nelikvidna.
U tom slučaju mogu biti efikasne pravovremene kratkoročne transakcije u pravcu
uskladjivanja likvidnog potencijala.
