Likvidnost

Studijski program Menazdžment

Tema seminarskog rada:

OBEZBJEĐENE SPOSOBNOSTI PLAĆANJA

Predmet: Finansije

Istočno Sarajevo, 2021.

2

Summary

Financial liquidity refers to how easily assets can be converted into cash. Assets like stocks and 

bonds are very liquid since they can be converted to cash within days. However, large assets 

such as property, plant, and equipment are not as easily converted to cash. For example, your 

checking account is liquid, but if you owned land and needed to sell it, it may take weeks or 

months to liquidate it, making it less liquid. Cash is the most liquid asset. However, some 

investments are easily converted to cash like stocks and bonds. Since stocks and bonds are 

extremely easy to convert to cash, they're often referred to as liquid assets. Investment assets 

that take longer to convert to cash might include preferred or restricted shares, which usually 

have   covenants   dictating   how   and   when   they   can   be   sold.   Coins,   stamps,   art   and   other 

collectibles are less liquid than cash if the investor wants full value for the items. For example, 

if an investor was to sell to another collector, they might get full value if they wait for the right 

buyer. However, the item could be sold at a discount to its value if done through a dealer or 

broker if cash was needed. 

Financial Planning is process of framing objectives, policies, procedures, programmes and 

budgets regarding the financial activities of a concern. This ensures effective and adequate 

financial and investment policies. The importance can be outlined as: adequate funds have to be 

ensured,  financial Planning helps in ensuring a reasonable balance between outflow and inflow 

of funds so that stability is maintained, financial Planning ensures that the suppliers of funds are 

easily investing in companies which exercise financial planning, financial Planning helps in 

making growth and expansion programmes which helps in long-run survival of the company, 

inancial Planning reduces uncertainties with regards to changing market trends which can be 

faced easily through enough funds.

A cash flow is „bloodstream“ of business and without constant cash flow a company would not 

be   able   to   function.   The   cash   flow   statement   is   statutory   financial   report   that   provides 

information to the interested parties on cash inflows and outflows from operating, investing and 

financing activities during the accounting period.

4

Uvod

Likvidnost (engl. solvency, liquidity, njem. Zahlungsfähigkeit, Liquidität) je svojstvo imovine 

ili njezinih pojedinih dijelova da se mogu pretvoriti u gotovinu dostatnu za pokriće preuzetih 

obveza. Stoga je likvidnost, uz rentabilnost, jedno od osnovnih načela privređivanja poduzeća u 

robno-novčanoj privredi. Likvidnost poduzeća nerijetko se definira kao njegova sposobnost da 

pravovremeno   podmiruje   svoje   obveze.   Ova   sposobnost   poduzeća   uvjetovana   je   nizom 

elemenata:   prije   svega   protokom   obrtnih   sredstava   kroz   njegov   poslovni   ciklus,   rokom 

dospijeća obveza, usklađenošću dugova i vlastitih izvora financiranja. Da bi se održala željena 

likvidnost poduzeća (koeficijent likvidnosti – odnos između sredstava i kratkoročnih obveza – 

veći od 1), neophodno je strogo planiranje financijskih tijekova, prije svega tijekova novčanih i 

neto-obrtnih   sredstava.   Likvidnost   izražava   sposobnost   preduzeća   da   svojim   novčanim 

sredstvima   (likvidnom   imovinom)   izmiruje   svoje   kratkoročne   obaveze   koje   nastaju   u 

finansiranju procesa proizvodnje saobraćajne usluge. Dakle, likvidnost predstavlja rezultat svih 

kretanja i promjena koje u preduzeću nastaju u oblasti finansiranja. Problemi finansiranja su 

najznačajniji   izraz   cjelokupnog   položaja   preduzeća,   valjanosti   politike   razvoja,   primarnih 

uvjeta  privređivanja,  strukture i  upotrebe  sredstava,  veličine likvidne  imovine  itd.  Prema 

načinu na koji se izražavaju i posljedicama koje se manifestuju, problemi likvidnosti izazivaju 

zabrinutost i traže rješavanje. Ali, interes za ova pitanja ne iscrpljuje se samo u preduzeću jer se 

odražava   i  na   poslovne  odnose  s   partnerima,   budi   njihovu   pažnju   i   postavlja  zahtjev   za 

preispitivanje njihovih poslovnih odnosa. Pored preduzeća i komitenata (poslovnih partnera), 

za probleme likvidnosti zainteresirani su i svi oni koji daju kredite(banke, društvena zajednica, 

druga preduzeća). 

Finansijsko planiranje ima za zadatak da izradi i prezentira plan aktivnosti preduzeća i njegovih 

potreba za poslovnim sredstvima i izvorima finansiranja koji je izražen u monetarnoj formi. 

Monetarni pokazatelji ukupne poslovne aktivnosti predstavljaju prihodi, rashodi i finansijski 

rezultat koji se svodno prezentiraju periodičnim bilansom uspeha. Planiranje prihoda i rashoda 

nije samo po sebi dovoljno. Preduzeće mora da planira ukupne i dodatne potrebe za poslovnim 

sredstvima bez kojih finansijski rezultat nije moguće realizovati. Godišnji finansijski plan 

uključuje plan i troškove prodaje, plan i troškove proizvodnje, plan i troškove nabavke, plan 

troškova istraživanja i razvoja, plan troškova administracije, plan kapitalnih ulaganja, plan 

novčanih tokova, plan finansiranja i planirani bilans stanja i uspjeha. 

5

1. Pojam i značaj likvidnosti

Likvidnost bankarskog sektora je u funkciji sticanja poverenja u njegovu stabilnost i pokretanja 

mehanizma formiranja bankarskih agregata. Radi se o makroekonomskom značaju likvidnosti, 

jer je povjerenje transaktora conditio sine qua non mobilizacije i koncentracije akumulacije i 

štednje   preko   bankarskog   mahanizma.   Na   mikro   nivou   likvidnost   je   indikator   poslovne 

sposobnosti   i   efikasnosti   pojedinačne   banke,   što   je   osnov   za   povjerenje   pojedinačnih 

transaktora. Za banku kao preduzeće sui generis izuzetno je značajna likvidnost, jer se preko 

nje održava povjerenje depozitara, čime se izbjegava “domino efekat”, što omogućuje opstanak 

banci u neizvjesnim i rizičnim tržišnim uslovima. Ovo zbog toga što banke grade svoje osnovne 

potencijale na bazi priliva depozita, što dobar dio ukupne depozitne mase predstavlja vrlo 

fluidna sredstva i da postoji lančano prenošenje nelikvidnosti između banaka.

Korektivni   faktor   u   odnosu   na   maksimiziranje   zahtjeva   za   likvidnošću   jeste   očekivana 

rentabilnost. Naime, prekomjerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtjevi u 

odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Zbog toga postoji obaveza upravljačkih struktura 

da  upravljanjem  i   odlučivanjem,   kontrolom   i   praćenjem  aktivnosti   osposobe  banku   da  u 

svakom trenutku dinamički bilansira priliv i odliv sredtava i, u isto vrijeme, postigne rentabilno 

i sigurno poslovanje banke. “Odgovornost za rentabilno raspoređivanje aktive i pasive radi 

dosljednog postizanja visokih stopa povrata posle oporezivanja viška aktive iznad obaveza 

prema povjeriocima i u isto vrijeme omogućavanje potrebne likvidnosti i adekvatnosti kapitala 

ostaje razlogom postojanja direktora banaka.” Thomas Havrilesky.

Kroz ostvarenje principa likvidnosti efektuju se ukupne performanse jedne banke. Naime, 

očuvanjem likvidnosti vremenski i kvantitativno se determiniše i ostvarenje principa sigurnosti 

i rentabilnosti. Postizanjem i očuvanjem potrebnog nivoa likvidnosti optimizuju se odnosi 

između   sklonosti   banke   ka   maksimiziranju   profita   (princip   rentabilnosti)   i   neopreznog 

prihvatanja prevelikog rizika (princip sigurnosti). 

Postoje brojna shvatanja o pojmu likvidnosti.

“ Likvidnost je sposobnost banke da svojim obavezama odgovori u utvrđenom roku… Problem 

likvidnosti jedne banke je u stvari problem odnosa između njenih obaveza i njenih plasmana, 

među kojima je osnovno da među njima postoji harmonija (slaganje) u rokovima”. Veliki 

finansijski priručnik

7

Problem likvidnosti u bankama može da se posmatra i sa vremenskog aspekta. Likvidnost 

banke na dugi rok je solventnost.

“Solventnost   poslovne   banke   jeste   njena   sposobnost   da   izvršava   finansijske   obaveze   o 

rokovima….   Da   bi   se   obezbjedila   od   rizika   nesolventnosti   poslovna   banka   vodi   aktivnu 

politiku likvidnosti, tj formira odredjena likvidna sredstva koja može upotrebiti u koliko bi u 

nekom momentu ili super kratkom periodu bilans novčanih transakcija bio deficitan za tu 

poslovnu banku”. Dr Milutin Ćirović

Radi se o stopi rezervi likvidnosti koja statički izražava strukturu aktive banke i njen odnos sa 

gotovinom i transakcionim depozitima u određenom trenutku ili periodu. U tom slučaju radi se 

o defanzivnoj funkciji likvidnih sredstava. U literaturi i praksi razvijenih tržišnih privreda 

razvijen je i koncept tzv. ofanzivne likvidnosti. Radi se o tome da poslovne banke drže 

određena sredstva kamatonosne rezervne likvidne aktive, da bi bile u stanju da u svako doba 

stave na raspolaganje tržišnim transaktorima kredite za “legitimne” privredne potrebe. Zbog 

toga banke u tržišnim uslovima privređivanja, pored defanzivnih rezervi likvidnosti, stvaraju 

poseban tip rezervi likvidnosti koje drže u vrednosnim državnim papirima, koji se lako i bez 

gubitaka pretvaraju u gotov novac. Ova vrsta rezervi likvidnosti služi i u situaciji krajnje 

nelikvidnosti.

“ Ako banka zapadne u stanje krajnje nelikvidnosti, ako nije u stanju da izvrši otpis svih 

dospijelih, a nenaplativih potraživanja, jedan od načina da se riješi taj problem je prisilna 

prodaja vrijednosnih papira.” Marcia Stigum

Sljedeći izvor likvidnosti može biti prodaja udjela neke banke u sindiciranom kreditu. Najzad, 

banke mogu koristiti međubankarske pozajmice ili u krajnjem slučaju i kredite za likvidnost od 

centralne banke. Iz ovoga slijedi da je u osnovi ofanzivnog koncepta likvidnosti dinamika 

novčanih tokova banke, pri čemu je relevantan neto efekat ukupnog priliva i odliva novca u 

određenom vremenskom periodu. Time se relativizira značaj stoka likvidnih rezervi, jer banka 

može biti likvidna i pri nultom stoku rezervi likvidnosti, pod pretpostavkom da uspješno 

vremenski sinhronizuje tokove priliva i odliva likvidnih sredstava. To takođe, znači, da i banka 

sa prosječno visokim stokovima rezervilikvidnosti može viti povremeno nelikvidna, ukoliko se 

ne   usklađuju   priliv   sredstava   sa   dospijelim   obavezama.   Sve   izraženija   konkurencija   u 

savremenom bankarstvu indukuje dugoročnu tendenciju povećanih stopa učešća dugoročnih 

izvora i plasmana, što objektivno smanjuje stokove rezervi likvidnosti. Međutim, tako povećani