I. Koncept likvidnosti banaka
Značaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proističe iz činjenice da banka može
prestati sa radom u slučaju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvek da bude
slučaj. Ovo zbog toga što se gubitak u poslovanju mođe pokriti sredstvima fondova banke ili
sanacionim postupkom, a u slučaju da se ne obezbede dodatna sredstva, nakon iskorišćenja
primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka će prestati sa radom u propisanom roku.
Mogućnost prestanka rada banke usled nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih
rizika u bankarskom poslovanju. Stoga je bitan faktor likvidnosti banke spremnost banke da
u svakom trenutku odgovori dospelim obavezama, bilo da se radi o zahtevu deponenata za
povlačenjem svojih depozita, zahtevukomintenata za povlačenjem sredstava iz odobrenog
kredita ili o izvršavanju obaveza po osnovu otplate prethodno uzetih kredita.
II Značaj likvidnosti
Likvidnost bankarskog sektora je u funkciji sticanja poverenja u njegovu stabilnost I
pokretanja mehanizma formiranja bankarskih agregata. Radi se o makroekonomskom
značaju likvidnosti, jer je poverenje transaktora conditio sine qua non mobilizacije i
koncentracije akumulacije i štednje preko bankarskog mahanizma. Na mikro nivou
likvidnost je indikator poslovne sposobnosti i efikasnosti pojedinačne banke, što je osnov za
poverenje pojedinačnih transaktora.
Za banku kao preduzeće sui generis izuzetno je značajna likvidnost, jer se preko nje
održava poverenje depozitara, čime se izbegava “domino efekat”, što omogućuje opstanak
banci u neizvesnim i rizičnim tržišnim uslovima. Ovo zbog toga što banke grade svoje
osnovne potencijale na bazi priliva depozita, što dobar deo ukupne depozitne mase
predstavlja vrlo fluidna sredstva i da postoji lančano prenošenje nelikvidnosti između
banaka.
Korektivni faktor u odnosu na maksimiziranje zahteva za likvidnošću jeste očekivana
rentabilnost. Naime, prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki zahtevi u
odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Zbog toga postoji obaveza upravljačkih
struktura da upravljanjem i odlučivanjem, kontrolom i praćenjem aktivnosti osposobe banku
da u svakom trenutku dinamički bilansira priliv i odliv sredtava i, u isto vreme, postigne
rentabilno i sigurno poslovanje banke.
“Odgovornost za rentabilno raspoređivanje aktive i pasive radi doslednog postizanja
visokih stopa povraćaja posle oporezivanja viška aktive iznad obaveza prema poveriocima i
u isto vreme omogućavanje potrebne likvidnosti i adekvatnosti kapitala ostaje razlogom
postojanja direktora banaka.” Thomas Havrilesky.
Kroz ostvarenje principa likvidnosti efektuiraju se ukupne performanse jedne banke.
Naime, očuvanjem likvidnosti vremenski i kvantitativno se determiniše i ostvarenje principa
sigurnosti i rentabilnosti. Postizanjem i očuvanjem potrebnog nivoa likvidnosti optimiziraju
se odnosi između sklonosti banke ka maksimiziranju profita (princip rentabilnosti) i
neopreznog prihvatanja prevelikog rizika (princip sigurnosti). Moglo bi se reći da je princip
likvidnosti integrišući faktor pri koncipiranju i sprovođenju poslovne politike banke, jer
relativizira konfliktnost pojedinih njenih delova.
Postoje brojna shvatanja o pojmu likvidnosti.
Page
1
“ Likvidnost je sposobnost banke da svojim obavezama odgovori u utvrđenom
roku… Problem likvidnosti jedne banke je u stvari problem odnosa između njenih obaveza i
njenih plasmana, među kojima je osnovno da medju njima postoji harmonija (slaganje) u
rokovima”. Veliki finansijski priručnik
“Svuda u svetu, pa i u našim uslovima, banka je likvidna kada, uz zadržavanje
potrebne rezerve likvidnosti, može neometano da obavlja svoju kreditnu aktivnost i da sve
dospele obaveze plaća u roku” Dr Milan Golijanin
“U najvažnije obaveze banke, kroz koje se najčešće ogleda njena likvidnost, ubrajaju
se u većini slučajeva, obaveza da o roku izvršava naloge svojih komintenata koji raspolažu
sredstvima na računima koji se vode kod banke, da pušta u tečaj odobrene kredite
komintentima, da vraća u određenim rokovima i ratama kredite koje su joj odobrile druge
banke u zemlji ili inostranstvu ili centralna banka”. Dr Predrag Trifunović
“Termin “likvidnost” odnosi se na sposobnost izmirenja dugova prilikom njihovog
dospeća… čak i ako potraživanja preduzeća premašuju dugovanja, potrebno je vreme da se
potraživanja pretvore u gotovinu i u toku tog vremena može biti otežano plaćanje tekućih
dugovanja”. George Sause
Kratkoročna ročna neusklađenost izvora i plasmana indukuje problem pokrivanja
tekućih obaveza. Može se reći da je problem (ne)likvidnosti postao relevantan za banku
onog trenutka kada se prešlo sa sistema stopostotnih rezervi na sistem delimičnih ili
frakcionih rezervi. Tada su se ispoljili efekti dominirajuće kratkoročne strukture izvora u
poslovnom potencijalu banaka, sa jedne strane, i logike bankarskog mehanizma zasnovanog
na produžavanju prosečnih rokova plasmana u odnosu na prosečne rokove vezivanja
sredstava u banci, a u funkciji maksimizacije profita. Izražena je tedencija permanentnog
pritiska na iscrpljivanje likvidnog potencijala.
Uslov za izmirenje dospelih obaveza su potreban nivo rezervi likvidnosti i stepen
konvertibilnosti pojedinih delova aktive u gotovinu kao najprofitabilniji oblik.
“Teorijski svi oblici aktive banke poseduju određeni stepen likvidnosti ali se uvek
postavlja pitanje vremenske dimenzije i operativnih troškova neophodnih da se izvrši
konverzija različitih oblika aktive u gotovinu ili druga sredstava plaćanja”. Dr Srboljub Jović
Na primer, gotovina i transakcioni depoziti, kao zvanična sredstva plaćanja,
predstavljaju super likvidnu aktivu jer su vreme i troškovi konvertovanja na nultom nivou.
Stepen likvidnosti ostalih delova aktive zavisi od lakoće njihovog konvertovanja (kupovine i
prodaje) i tržišne cene koja se postiže (malo odstupanje u odnosu na originalnu ili tržišnu).
Nelikvidni su oni delovi aktive čiji su knverzioni troškovi i vreme konverzijeekonomski
neprihvatljivi.
Problem likvidnosti u bankama može da se posmatra i sa vremenskog aspekta.
Likvidnost banke na dugi rok je solventnost.
“Solventnost poslovne banke jeste njena sposobnost da izvršava finansijske obaveze o
rokovima…. Da bi se obezbedila od rizika nesolventnosti poslovna banka vodi aktivnu
politiku likvidnosti, tj formira odredjena likvidna sredstva koja može upotrebiti u koliko bi u
nekom momentu ili super kratkom periodu bilans novčanih transakcija bio deficitan za tu
poslovnu banku”. Dr Milutin Ćirović
Radi se o stopi rezervi likvidnosti koja statički izražava strukturu aktive banke i njen
odnos sa gotovinom i transakcionim depozitima u određenom trenutku ili periodu. U tom
Page
2
U cilju dosledne primene principa likvidnosti u svom poslovanju banke moraju da
razvijaju strategiju iznijansiranog upravljanja aktivom i pasivom, đto je veoma
prisutno u bankarstvu tržišnih privreda. Karakteristike ove strategije je disperzija
izvora u pasivi i raznovrsnost plasmana u aktivi. Uspešnost ove strategije upravljanja
je utoliko veća, što je razvijenije finansijsko tržište i što je veći broj atraktivnih
finansijskih instrumenata. Povećanje likvidnosti finansijski instrumenata je rezultat
jednog uhodanog i dobro organizovanog finansijskog tržišta, u kome je lako i brzo
prodati svaku obveznicu ili akciju bez velikih razlika u ceni. Na taj način i
najdugoročnije hartije od vrednosti imaju, pod određenim uslovima, visok stepen
likvidnosti.
Faktori o kojima vodi računa banka u koncipiranju poslovne politikevezani su
za ponašanje komintenata pri obavljanju novčanih transakcija i za specifičnost uslova
u kojima posluju banke (broj komintenata i obim njihovih međusobnih novčanih
transakcija, stepen privredne razvijenosti područja na kojem posluje banka, sezonski
karakter proizvodnje na području poslovanja banke, kao i makroekonomski uticaj
privrednog sistema, u smislu oštrine sankcijaprema nelikvidnim bankama).
Veći stepen likvidnosti, time i povoljniju bilansnu poziciju imaju one banke:
1. čije aktive imaju povoljnije ročne i tržišne performanse, u smislu kraćih
prosečnih rokova dospeća i/ili viši stepen tržišne transveribilnosti pozicija
aktive
2. banke sa prosečno dužim rokovima dospeća obaveza
3. banke sa stabilnim depozitnim potencijalom tj. banke koje imaju veći
koeficijent dugoročnih depozita prema kratkoročnim depozitima
4. banke sa diverzifikovanom strukturom plasmana, u smislu ročnosti, sektorsko-
komitentskih odnosa, boljeg boniteta komintenata i povoljnije kamatonosne
struktura.
Osim navedenih uobičajenih situacija kada banka ulazi u zonu nelikvidnosti tj.
kada ne može ispuniti tekuće obaveze i operativne naloge, za banku je najteža
pozicija kada ona istovremeno uđe i u zonu nesolventnosti, kada nije u stanju da
odgovori ukupnim obavezama prema akcionarima, a ponekad i prema
depozitarima. Nešto blaži oblik neravnoteže je kada je banka likvidna, ali
nesolventna, što se može prevazići sanacijom takve banke, preuzimanjem ili
likvidacijom. Najblaži oblik neravnoteže je kada je banka solventna ali nelikvidna.
U tom slučaju mogu biti efikasne pravovremene kratkoročne transakcije u pravcu
uskladjivanja likvidnog potencijala.
Posebno je značajan uticaj centralne banke preko veće ili manje restriktivnosti
monetarne politike koju vodi. Pred centralnom bankom obično se javlja dilema –
sanirati kratkoročnu ili dugoročnu nelikvidnost. Pri tome, kratkoročna likvidnosna
neravnoteža nastaje kao posledica kratkoročnih nesinhronizovanih priliva i
odlivanovčanih sredstava. U tom slučaju postoji veći odliv od priliva, tj.
kratkoročni deficit likvidnih sredstava koji se brzo kompenzira većim prilivom od
odliva. Banka će povremeno imati deficitne i suficitne gepove, pri čemu će biti
Page
4
