Sadrzaj
Uvod
1. Likvidnost banke kao osnovni princip poslovanja……………………2
2. Koncepti likvidnosti I solventnosti banaka …………………………...3
3. Znacaj likvidnosti poslovnih banaka……………………………….....4
4. Politika likvidnosti poslovnih banaka…………………………………6
4.1.
Stopa likvidnosti poslovnih banaka
…………………………………….6
5.
Faktori likvidnosti poslovnih banaka……………………………….....8
5.1. Ostali faktori koji uticu na likvidnost poslovnih banaka………………………
9
6. Uloga centralne banke……………………………………………..… 10
6.1. Novcana politika i likvidnost
………………………………………….10
6.2. Kontrola likvidnosti poslovnih banaka
………………………………. . 11
7. Koriscenje dodatnih sredstava u formiranju likvidnih sredstava
banaka……………………………………………………………………12
7.1. Obavezna rezerva likvidnosti banaka
………………………………….13
Zakljucak
Literatura
UVOD
Likvidnost predstavlja glavni pokazatelj poslovne snage i sposobnosti banke i zato je
svaka banka duzna voditi racuna o sopstvenoj likvidnosti. Zadatak ovog seminarskog
rada je da utvrdimo sta banka sve treba da radi, odnosno koje sve akcije mora
preduzimati da bi ostala likvidna u svom poslovanju
Znacaj likvidnosti za bankarsko poslovanje proistice iz cinjenice da banka može
prestati sa radom u slucaju nelikvidnosti, a ako posluje sa gubitkom to ne mora uvek da
bude slucaj. Ovo zbog toga sto se gubitak u poslovanju moze pokriti sredstvima fondova
banke ili sanacionim postupkom, a u slucaju da se ne obezbede dodatna sredstva, nakon
iskoriscenja primarnih i sekundarnih rezervi likvidnosti, banka ce prestati sa radom u
propisanom roku.
Mogućnost prestanka rada banke usled nelikvidnosti predstavlja jedan od osnovnih
rizika u bankarskom poslovanju. Stoga je bitan faktor likvidnosti banke spremnost
banke da u svakom trenutku odgovori dospelim obavezama, bilo da se radi o zahtevu
deponenata za povlacenjem svojih depozita, zahtevu komitenata za povlacenjem
sredstava iz odobrenog kredita, ili o izvrsavanju obaveza po osnovu otplate prethodno
uzetih kredita.
. Odrzavanje likvidnosti banke smatra se osnovnom pretpostavkom za odrzivost banke
na finansijskom trzistu. Najkrace formulisano, likvidnost banke je njena sposobnost da
izvrsava svoje obaveze o rokovima dospeca. Obaveze banke odnose se na deponente i na
kreditore banke. Gradjani ulazu novcana sredstva na depozite kod banke – s tim da ti
depoziti mogu da budu po vidjenju ili sa odredjenim rokovima dospeca – polazeci od
uverenja da ce im banka staviti na raspolaganje novac u skladu sa rokovima iz ugovora
o depozitu. Dokle god je banka likvidna, deponenti ne moraju da brinu za svoj novac.
Stoga je jasno da likvidnost banke predstavlja osnovu za normalno funkcionisanje
depozitnog mehanizma kod svake banke. Pozicija likvidnosti banke proistice pre svega
iz njene bilansne strukture.
U
aktivi
bilansa banke nalaze se instrumenti sa razlicitim stepenom likvidnosti: na
jednom kraju skale nalaze se najlikvidnije pozicije (npr. novac na racunu kod centralne
banke), a na drugom najnelikvidnije pozicije (npr. zgrada sa opremom itd.). Vrednosni
papiri koje banka drzi u svojoj aktivi mogu se diferencirati sa gledista lakoce njihove
prodaje na finansijskom trzistu bez obzira na formalne rokove tih papira. Zajmovi koje
je banka odobrila privredi i stanovnistvu u principu se smatraju nelikvidnom aktivom,
mada ovi zajmovi imaju razlicite rokove dospeca; ukoliko su rokovi vracanja blizi,
utoliko je ta aktiva manje nelikvidna. Na taj nacin, struktura aktive pokazuje poziciju
likvidnosti banke.
U
pasivi
bilansa banke, neke obaveze banke su likvidne, sto znaci da poverioci mogu u
svakom momentu ili u kratkim rokovima da traze novac u vezi sa depozitima ili
kreditima. Ali na strani pasive bilansa banke nalaze se i obaveze banke sa duzim
rokovima vracanja, bilo da se radi o depozitima ili primljenim kreditima. Posmatrano u
celini, pozicija likvidnosti banke proistice iz komparativnog odnosa likvidnosti aktive i
Kako bi osigurala praćenje likvidnosti, poslovna banka je dužna da prvog radnog dana
planira mogući poznati priliv i odliv novčanih sredstava.
2.Koncepti likvidnosti i solventnosti banaka
Razlikovanje koncepta likvidnosti od koncepta solventnosti narocito je vazno pri ulasku
poslovnog sistema banke u zonu neravnoteze bilansa.
Pod solventnoscu poslovne banke se podrazumeva sposobnost placanja dospelih
obaveza pri cemu je bitno da postoji dovoljan obim kvalitetne imovine koji moye da
pokrije ukupne obaveze bez obzira kada te obaveze dospevaju.
U stvari razlikovanje solventnosti i likvidnosti je u stvari razlikovanje kratkorocne i
dugorocne solventnosti, pri cemu se likvidnost moze poistovetitit sa kratkorocnom
solventnoscu.
Kratkorocna solventnost postoji onda kadaje banka u stanju da redovno
placa dospele obaveze, pusta u tecaj odobrene kredite i i izvrsava naloge komitenata bez
odlaganja.
Dugorocna solventnost je vezana za rentabilnost i sigurnost plasmana banke.
Solventna banka moze svojom aktivom da pokrije ukupne izvore svojih resursa ili
mukupne obaveze uvecane za svoj kapital zbog cega je osnovni uslov solventnosti
izrazen odnosom A>L, a nesolventna banka ima obaveze iynad nivoa plasmana ili
aktive A<L usled cega je kapital negativan a bilansna jednacina ima oblik :
A – L = - NW gde je :
A – aktiva ili imovina
L - obaveze ili izvori bankarskih sredstava
NW – kapital ili fondovi.
Kod neasolventne banke deo ukupne aktive predstavlja nekvalitetne ili fiktivne
plasmane a bilansna ravnoteza se izracunava sledecom jednecinom:
A = L + NW
Indikacija u bliskoj vezi ova dva koncepta lezi u cinjenici da se termini nesolventnost i
nelikvidnost cesto koriste kao pojmovi koji koji opisuju finansijsje teskoce koje
pogadjaju finansijske institucije i druge privredne subjekte. Na primer i nesolventnost i
nelikvidnost su termini koji se koriste kada se zeli pokazati u kakvom stanju se nalazi
jedna krhka banka . nelikvidna banka ne moze operativno da funkcionise ona nije u
stanju da pokriva naloge za isplate ugovorenih obaveza, a glavni indikatori
nelikvidnosti su:
Poslovna banka zadrzava naloge svojih komitenata jer nema dovoljno sredstava
na racunu kod centralne banke
Banka nije u stanju da isplacuje novcana sredstva po vec odobrenim kreditima
Banka drzi nivo obaveznih rezervi u odnosu na propisani obim.
U najtezoj situaciji je ona banka koja je nesolventna i nelikvidna istovremeno.
Banka moze biti solventna ali nelikvidna sto je blazi oblik bilansne neravnotezekoji
se moze resiti bilo prodajom nekih hartija od vrednosti bilo uzimanjem kredita za
likvidnost.
U tezoj situaciji je banka koja je nesolventna a likvidna. Resenje je jedino u
aktiviranju mehanizma ozdravljenja tj.promene rukovodstva i poslovne politike ili u
likvidaciji banke.
3. Znacaj likvidnosti poslovnih banaka
Likvidnost bankarskog sektora je u funkciji sticanja poverenja u njegovu stabilnost i
pokretanja mehanizma formiranja bankarskih agregata.
Banke grade svoje osnovne potencijale na bazi priliva depozita, sto dobar deo ukupne
depozitne mase predstavlja vrlo fluidna sredstva i da postoji lancano prenosenje
nelikvidnosti izmedju banaka.
Korektivni faktor u odnosu na maksimiranje zahteva za likvidnoscu jeste ocekivana
rentabilnost. Naime, prekomerna likvidnost smanjuje rentabilnost, dok preveliki
zahtevi u odnosu na rentabilnost smanjuju likvidnost. Zbog toga postoji obaveza
upravljackih struktura da upravljanjem i odlucivanjem, kontrolom i pracenjem
aktivnosti, osposobe banku da u svakom trenutku dinamički bilansira priliv i odliv
sredstava i, u isto vreme, postigne rentabilno i sigurno poslovanje banke.
Kroz ostvarenje principa likvidnosti pokazuju efekat ukupne performanse jedne
banke. Naime, ocuvanjem likvidnosti vremenski i kvantitativno se determinise i
ostvarenje principa sigurnosti i rentabilnosti. Postizanjem i ocuvanjem potrebnog nivoa
likvidnosti optimiziraju se odnosi izmedju sklonosti banke ka maksimiranju profita
(princip rentabilnosti) i neopreznog prihvatanja prevelikog rizika (princip sigurnosti).
Moglo bi se reci da je princip likvidnosti integrisuci faktor pri koncipiranju i
sprovodjenju poslovne politike banke, jer relativizira konfliktnost pojedinih njenih
delova.
Postoje brojna shvatanja o pojmu likvidnosti. "
Likvidnost je sposobnost banke da svojim
obavezama odgovori u utvrdjenom roku... Problem likvidnosti jedne banke je u stvari
problem odnosa izmedju njenih obaveza i njenih plasmana, medju kojima je osnovno da
medju njima postoji harmonija (slaganje) u rokovima.
Svuda u svetu, pa i u nasim
uslovima, banka je likvidna kada, uz zadrzavanje potrebne rezerve likvidnosti, moze
neometano da obavlja svoju kreditnu aktivnost i da sve dospele obaveze placa u roku
Likvidnost banke na dugi rok je
solventnost.
Solventnost
poslovne banke jeste njena sposobnost da izvršava finansijske obaveze o
rokovima... Da bi se obezbedila od rizika nesolventnosti poslovna banka vodi aktivnu
politiku likvidnosti, tj. formira odredjena likvidna sredstva koja moze upotrebiti
ukoliko bi u nekom momentu ili super kratkom periodu bilans novcanih transakcija bio
deficitan za tu poslovnu banku. Radi se o stopi rezervi likvidnosti koja statički izražava
strukturu aktive banke i njen odnos sa gotovinom i transakcionim depozitima u
odredjenom trenutku ili periodu. U tom slucaju radi se o defanzivnoj funkciji likvidnih
sredstava. U literaturi i praksi razvijenih trzisnih privreda razvijen je i koncept tzv.
ofanzivne likvidnosti. Radi se o tome da poslovne banke drze odredjena sredstva
kamatonosne rezervne likvidne aktive, da bi bile u stanju da u svako doba stave na
raspolaganje trzisnim transaktorima kredite za "legitimne" privredne potrebe. Zbog
