Limfociti - građa i funkcija
Seminarski rad
2
SADRŽAJ:
UVOD……………………………………………………………………….. 3
1. ĆELIJE IMUNSKOG SISTEMA…………………………………... 4
1.1 Tipovi limfocita……………………………………………………… 4
1.2 Limfociti……………………………………………………………… 5
2. STVARANJE LIMFOCITA………………………………………… 7
2.1 Stvaranje B-limfocita………………………………………………... 7
2.2 Stvaranje T-limfocita………………………………………………... 8
3. IMUNOLOŠKE ULOGE I OSOBINE LIMFOCITA……………... 11
4. ULOGA MEMORIJSKIH LIMFOCITA(razlika između
primarnog i sekundarnog imunskog odgovora)……………………. 14
5. ZAKLJUČAK………………………………………………………… 17
6. LITERATURA………………………………………………………... 18
4
1. ĆELIJE IMUNSKOG SISTEMA
U ćelije imunskog sistema spadaju limfociti, specijalizovane ćelije koje hvataju i prezentuju
antigene mikroorganizama, i efektorske ćelije, koje eliminušu mikroorganizme.
1.1 Tipovi limfocita
Postoje dve podele limfocita – prema
funkciji
i
veličini
.
Podela limfocita prema funkciji:
B-limfociti
a)
plazmociti
b)
memorijski B-limfociti
T-limfociti
a)
efektorske ćelije:
citotoksični T-limfocit
(
CD8
+
, NK-limfocit = Natural Killer)
b)
regulacijski T-limfociti:
T-helper
(
CD4
+
, T-pomoćnik)
T-supressor
c)
Memorijske ćelije
memorijski T-helper
memorijski T-supresor
memorijski T-killer
Podela limfocita na osnovu veličine:
1)
mali (8 μm)
2)
srednji (8 – 12 μm)
3)
veliki ili limfoblasti (12 – 18 μm)
Razlika u veličini limfocita odraz je njihove aktivnosti.
1.2 Limfociti
5
Limfociti su jedine ćelije sa specifičnim receptorima za antigene i zato su glavni
medijatori stečene imunosti.
Iako su limfociti međusobno morfološki slični, veoma su
heterogeni po poreklu, funkciji i fenotipu i sposobni su za kompleksne biološke odgovore. Te
ćelije se razlikuju po površinskim proteinima koji se mogu identifikovati panelima
monoklonskih antitela. Standardna nomenklatura za ove proteine je
CD
(
engl.
cluster of
differentiation) i brojčana oznaka koja, što se koristi da opiše površinske proteine koji definišu
odgovarajući tip ćelije ili fazu ćelijske diferencijacije i koje prepoznaje grupa antitela .
B-limfociti su jedine ćelije sposobne da produkuju antitela i medijatori su humoralne
imunosti. B-ćelije eksprimiraju membransku formu antitela koja služe kao receptori za
prepoznavanje antigena i započinju aktivaciju tih ćelija. Solubilni antigen i antigeni na površini
mikroorganizama i drugih ćelija mogu da se vežu za ove antigenske receptore na površini B-
limfocita i pokrenu humoralni imunski odgovor.
T-limfociti su ćelije celularne imunosti. Antigenski receptori većine T-limfocita prepoznaju
samo peptidne fragmente proteinskih antigena koji su vezani za molekule specijalizovane za
prikazivanje peptide, produkta glavnog kompleksa tkivne podudarnosti (
engl.
major
histocompatibility complex, MHC), na površini specijalizovanih ćelija koje se nazivaju antigen-
prezentujuće ćelije (
engl.
antigen-presenting cells, APC). Među T-limfocitima, CD4
+
T-ćelije se
zovu
pomoćničke T-ćelije
zato što pomažu B-limfocitima da produkuju antitela i fagocitima da
unište ingestirane mikroorganizme. Neke CD4
+
T-ćelije pripadaju posebnoj subpopulaciji ćija je
funkcija da spreče ili ograniče imunski odgovor. Te ćelije se nazivaju
regulatorni T-limfociti.
CD8
+
T-limfociti nazivaju se
citotoksični ili citolitički T-limfociti (CTL)
zato što ubijaju ćelije
u kojima se nalaze intracelularni mikroorganizmi. Treća vrsta limfocita su
urođenoubilačke
ćelije
(
engl.
natural killer, NK). One ubijaju inficirane autologe ćelije, ali ne iskazuju klonski
distribuirane receptore kao T i B-ćelije, i komponenta su urođene imunosti sposobne da brzo
napadnu inficirane ćelije.
Svi limfociti potiču od matične ćelije kostne srži.
B-limfociti sazrevaju u kostnoj srži, a T-
limfociti u organu nazvanom timus.
To su mesta u kojima nastaju zreli limfociti i nazivaju se
centralni limfni organi. Zreli limfociti napuštaju centralne limfne organe, ulaze u cirkulaciju i
periferne limfne organe, gde mogu da se sretnu sa antigenom za koji eksprimiraju specifične
receptore. Normalna odrasla osoba ima 10
12
limfocita u cirkulaciji i limfnim tkivima.
Kada naivni limfociti prepoznaju antigene mikroorganizama i dobiju dodatne signale koje
indukuju mikroorganizmi, antigen-specifični limfociti proliferišu i diferentuju u efektorske ćelije
i ćelije memorije. Naivni limfociti ispoljavaju receptore za atigen, ali nisu funkcionalno
osposobljeni da eliminišu antigene. Te ćelije ostaju u perifernim limfnim organima ili cirkulišu
između njih, preživljavajući danima ili mesecima, čekajući da sretnu antigen i na njega
odgovore. Ukoliko se ne aktiviraju antigenom, naivni limfociti umiru apoptozom, a zamenjuju ih
