Linija javnog gradskog prevoza putnika
1/5/2020
Семинарски рад
Тема: Пројектовање нове линије јавног градског превоза путника
Предмет: Транспорт путника
Студент: Владимир Гатарић, 63-17/РДСТ-С
Предметни наставник: Проф. др Данислав Драшковић
ПАНЕВРОПСКИ УНИВЕРЗИТЕТ „АПЕИРОН“
Владимир Гатарић
63-17/РДСТ-С
Саобраћајни факултет
1
Садржај
1. СТАТИЧКИ И ДИНАМИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ ЛИНИЈА.........................................................3

Владимир Гатарић
63-17/РДСТ-С
Саобраћајни факултет
3
1. СТАТИЧКИ И ДИНАМИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ ЛИНИЈА
Јавни градски превоз путника се, због своје масовности, углавном организује као
линијски. Параметри функционисања јавног превоза дефинисани су редом вожње, а све
елементе једне линије можемо подијелити у двије групе, и то:
статичке
и
динамичке
.
2. СТАТИЧКИ ЕЛЕМЕНТИ ЛИНИЈЕ
Статички елементи линије
представљају предуслов за функционисање јавног
градског превоза путника, као и за постизање одговарајућег квалитета превозних услуга.
У статичке елементе линије спадају:
Траса и дужина линије,
Терминуси,
Стајалишта и
Гравитационо подручје.
2.1. Траса и дужина линије
Под
трасом
линије јавног градског превоза путника подразумијева се унапријед
одређена путања за кретање возила јавног превоза. Траса линије одређује се на основу
претходно утврђених потреба (захтјева) путника.
Потребе, односно захтјеви, путника за превозом добију се моделима генерисања
(настајања) путовања, на основу којих добијамо линије жеља путника. Пројектовањем
(спуштањем) линија жеља на уличну мрежу добијамо идеалну трасу линија.
Избор трасе је последица процеса оптимизације у периоду планирања у зависности
од постављених циљева, а ту се прије свега мисли на минимално вријеме путовања,
минималне трошкове, итд.
Владимир Гатарић
63-17/РДСТ-С
Саобраћајни факултет
4
Како не постоји могућност задовољења свих изворно циљних кретања путника,
одређује се минимум захтјева, које траса линије мора да задовољи, а то су прије свега:
Да у што већој мјери буде прилагођена линијама жеља, односно потребама путника,
уз минимизирање времена путовања и омогућавање највећег броја директних
вожњи,
Саобраћајно технички елементи трасе (успони, радијуси кривина, слободни
профили) треба да одговарају карактеристикама превозних средстава,
Што већа назависност у односу на друге видове превоза у граду,
Треба тежити минималном броју заједничких дионица дуж трасе линија.
Растојање између терминуса, мјерено по траси, представља
дужину линије.
Према степену независности кретања возила јавног градског превоза путника по
трасама, дефинисане су три основне категорије траса:
o
Траса А – потпуно независна траса (метро, аутоматски вођени системи),
o
Траса Б – дјелимично зависна траса (лаки шински системи, убрзани аутобуси) и
o
Траса Ц – зависна траса (аутобус, тролејбус, трамвај).
Слика 1: Траса линије, Бања Лука – Лакташи
Линија у овом семинарском раду повезује град Бања Луку (Нова аутобуска
станица), која представља Терминус А, са Лакташима (Центар), који је Терминус Б
ове линије, а укупна дужина линије износи 16,6 километара.
Ovaj materijal je namenjen za učenje i pripremu, ne za predaju.
Slični dokumenti