Operativni sistem linux
2018
1
1.Uvod
Linux je operativni sistem iz familije Unix-ovih sistema. Autor Linux sistema je Linus
Torvald, student iz Finske, koji je 1991. godine kreirao jedan od najkorišćenijih operativnih
sistema, pored MS Windows-a. To je bio jedan od retkih sistema koji je doživeo veliki uspeh i
popularnost. Posle Torvaldsa da bi Linux bio još bolji i stabilniji operativni sistem, na hiljade
ljudi je radilo na razvoju Linux kernela (jezgra) preko Interneta. Danas je toliko razvio svoje
karakteristike i mogućnosti pa je i posle proslavljenih 20 godina postojanja još uvek veoma
popularan i upotrebljiv.
Jezgro Linuxa je srž operativnog sistema i upravlja radom računara, memorijom, perifernim
uređajima, procesima. Linux je klon Unix-a, i nastao je prativši Unix-ov način rada, to je
višekorisnički (multiuser), višeprocesni (multitasking) 32-bitni operativni sistem, samo za Intel
x86 arhitekturu. To znači da na Linux operativnom sistemu više osoba može istovremeno da
koristi hardver jednog računara za obavljanje velikog broja zadataka, kao i da jedan korisnik
može na jednom računaru da obavlja više poslova odjednom. Potpuno je besplatan i raspodeljuje
(distribuira) se sa izvornim kodom i baš zbog tih navedenih razloga je stekao već pomenutu
popularnost među programerima, studentima a posle i kod ostalih korisnika. Za razliku od
Windows-a i MAC operativnog sistema njegov kod je dostupan javnosti i svako ima pravo da ga
slobodno koristi. Posle nekog vremena, programeri su prilagodili Linux i ostalim arhitekturama
(Compaq Alpha AXP, PowerPC, ARM, DEC VAX procesorima i Sunovim SPARC i
UltraSPARC procesorima, kao i Motorolinim 68000 procesorima).
I pored toga što je Linux danas prilagođen i drugim arhitekturama osim Intel x86, Linux je
nastavio da se razvija pa su programeri, nastavivši da rade na tom operativnom sistemu,
prilagodili veliki broj softvera i aplikacija za Linux što se svakim danom taj broj sve više
povećava. Linux definiše spregu između programa i operativnih sistema jer je napravljen po
POSIX (Portable Operating System Interface for Unix) standardu, što omogućava da na Linuxu
mogu da se koriste skoro svi programi pravljeni za druge Unix sisteme. Neke od vrsta Linuxa
koji se najčešće koriste su: Ubuntu, OpenSuse, Mint, Fedora, Debian.
Operativni sistem linux
2018
2
2. Istorija Linuxa
Kao što smo već spomenuli operativni sistem Linux je nastao kao akademski projekat
finskog studenta Linusa Torvaldsa, koji je studirao na univerzitetu u Helsinkiju, početkom
devedesetih godina prošlog veka. Torvalds je prvo koristio operativni sistem zvani
Minux
koga
je napisao Endru Tanenbaum (eng.
Andrew S. Tanenbaum
) koji je bio zamena za Unix. Unix je
bio isuviše skup pa su ga koristile samo velike kompanije, dok je Minux bio licenciran ali je bio
korišćen uglavnom samo za učenike i studente jer je bio napravljen kao pomoćno sredstvo a ne
kao snažan i stabilan operativni sistem.
Ričard Stalman (eng.
Richard Stallman
) je radio na projektu GNU čiji je bio cilj da svetu donese
slobodan i kvalitetan softver. Tada je postao i dostupan kompajler (prevodilac) GNU C, ali se još
nije pojavio operativni sistem na kojem bio mogao da radi. Sa ciljem da se kreira kompletan
operativni sistem (kao što se za današnje operativne sisteme može reći) započet je GNU projekat.
To je bilo 1983. godine, i do 1991. godine GNU projekat je napredovao i razvio je sve
neophodne komponente, osim jezgra operativnog sistema. Torvalds i drugi programeri koji su
uspeli da razviju jezgro operativnog sistema Linux su prilagodili jezgro, tako da radi sa
komponentama i programima korisničkog okruženja koje je razvio GNU, da bi napravili u
potpunosti funkcionalan operativni sistem. GNU-ovom GPL (
General Public Licence
) licencom
su bili licencirani Linux jezgro kao i operativni sistem.
Konačno u septembru 1991. godine objavljena je na Internetu prva verzija Linux kernela, a druga
verzija je usledila mesec dana kasnije. 0.01 GNU bash (
Bourne Again Shell
) verzija je radila ali
mu je nedostajalo mnogo, među kojima i neophodna MMU (
Memory Menagment Unit
). Bio je
napisan na C jeziku, ali najbitniji delovi su bili u samom asembleru. Podržavao je samo AT hard
diskove, nije bio portabilan i mogao je da se koristi samo na 386/486 računarima. Nije imao
podršku za disketnu jedinicu i bio je sklon bagovima. Verzija 0.02 je izašla 5. oktobra iste
godine, koji je imao neke popravke u odnosu na prvu verziju, podržavao je EGA i VGA grafiku,
ali još uvek nije bilo podške za SCSI uređaje kao ni za disketne jedinice. Posle te dve verzije na
hiljade programera iz celog sveta se uključilo u proučavanje, modifikovanje i korišćenje Linuxa.
Što se tiče imena, Ari Lemke je nazvao
Linux
, po tvorcu ovog operativnog sistema Linusu
Torvaldsu.
Operativni sistem linux
2018
4
3.1. Osnovne osobine Linux sistema
Jedna od najvećih prednosti Linuxa
je, kao što smo već rekli, što je njegov izvorni kod
dostupan pa su se veliki broj programera koristili i bavili problemima i greškama operativnog
sistema Linuxa da bi uspeli da sve one dobre osobine i kvalitete od drugih operativnih sistema ili
čak i neke novine i ideje spoje i sprovedu u jedan operativni sistem, i da odbace sve nedostatke i
mane, da bi ga napravili savršenim.
Osnovne osobine, kao i njihove najveće prednosti u odnosu na ostale operativne sisteme su
:
Portabilnost
- Široko je portovan operativni sistem. Bio je razvijen samo za Intel 386
mikroprocesore a danas podržava najveći broj arhitektura računarskih sistema od svih
operativnih sistema.
Stabilnost i pouzdanost
- Po nastanku Linux je bio koriščen samo kao serverski
operativni sistem. Danas se pokazao kao jedan od najboljih u toj oblasti. Linux je veoma
stabilan operativni sitem to je objavio i Netcraft, da 8 od 10 najpouzdanijih kompanija na
svetu za internet hosting koristi Linux na web i database serverima. Linux se u većini
slučajeva takođe koristio i kao operativni sistem super kompjutera, što pokazuje na
njegovoj pouzdanosti.
Cena
- Već smo rekli da je Linux besplatan. Linux se može preuzeti u potpunosti preko
interneta potpuno besplatno, bez registovanih taksi, dažbina po korisniku sistema.
Uključena je i automatska nadogradnja sistema koja je takođe besplatna. Licenca koja se
koristi za softver koji se distribuira sa kernelom Linux-a je najčešće GNU Public Licence
(GPL).
Sigurnost
- Da bi Linux bio siguran, to je uzeo od UNIX-a. Sigurnosni model Linuxa je
zasnovan na radu UNIX-ovog modela sigurnosti, koji je poznat po dokazanom kvalitetu.
Linux ima približno isti stepen zaštite i za razvojnu mašinu i za kontrolnu stanicu kao i za
firewall, a samim tim i što je za Linux napisano znatno manje virusa, trojanaca i ostalih
nepoželjnih programa nego što je napisano za MS Windows operativne sisteme. Pa je i to
jedan od razloga zbog kojih je Linux sigurniji od ostalih operativnih sistema.
Interoperabilnost
- Linux je interoperabilan sa drugim operativnim sistemima: MS
Windows-om, Mac OS X-om, Unix-om i dr. Interoperabilnost je sposobnost za
zajednički rad različitih sistema, tehnika i organizacija, tj mogućnost da se operativni
sistem Linux instalira i ako je instaliran neki drugi sistem, da rade dva ili više sistema na
jednom računaru.
Standardi
- Linux teži standardima: POSIX, SUS, ISO, ANSI….Podržava veliki broj
formata, besplatne specifikacije, kao što su i office paketi kao što su: OpenOffice i
Koffice koji su predstavili OpenDocument standard.
Operativni sistem linux
2018
5
Zajednica korisnika
- Razvoj Linuxa je ustvari jedna široka zajednica korisnika. Neki od
distributera su razvijali i finansijski potpomagali svoje distribucije na dobrovoljnoj bazi,
npr. Debian. Drugi distributeri podržavaju i razvijaju tzv. Communitz distribucije, kao
npr. Redhat sa svojim Fedora projektom. Takođe postoji i veliki broj internet zajednica i
foruma koje daju podršku zainteresovanim korisnicima, programerima. Velika prednost
Linux-a je obimna i temeljna dokumentacija i literatura koju održava ova zajednica
korisnika.
3.2. Distribucije Linuxa
Da bi Linux bio na raspolaganju, potrebno je da bude formi distribuiranja, odnosno
kombinacijom različitih kernela, sistemskog softvera i korisnickih aplikacija. Skoro sve
distribucije obuhvataju kolekciju na kojoj se nalaze operativni sistem, izvorni kod, detaljna
dokumentacija i štampana upustva za instalaciju i korišćenje sistema. Cene distribucija su
uglavnom simbolične (ne mnogo skupe). Kernel operativnog sistema je osnovna komponeta svih
Linux distribucija. Pored kernela i sistemskog softvera, distribucija se sastoji još i od
instalacionih alata, softvera za podizanje sistema (boot loader-a), raznih drugih korsničkih
aplikacija (office suite, softvera za manipulisanje bit- mapiranih slika) i serverski paketi. Glavni
cilj većine distribucija je da se grafički izrazi prema korisnicima, dok se neke distribucije
projektovane za sistemske administratore i programere sa već poznatim Unix okruženjem.
Najpoznatije distribucije Linuxa su:
Slackware, Debian, GNU/Linux, Ubuntu, SuSE, Red Hat
Linux, Fedora, Knoppix i dr. Sve navedene distribucije su manje – više slične. Svi imaju Linux
kernel i različite skupove Linux programa. Neke od ovih distribucija imaju istaknutu važnost na
grafičkom okruženju, neke na boljoj konfiguracionoj strukturi, a neke na alatima koji su
uključeni u samu distribuciju.
GNU/Linux
je multitasking, višekorisnički 32-bitni operativni
sistem, prvobitno zamišljen samo za Intel x86 arhitekturu. Veliki broj programera je rešio da se
se prilagodi Linuxu iz razloga što je izvorni kod besplatan i dostupan svima. Linux je otvoren,
svako može da ga nabavi, dopuni nekim svojim softverom i ponudi na tržistu (besplatno ili po
nekoj ceni). Tako su nastajali paketi i distribucije Linuxa. Neki distributeri su neznatno menjali
jezgro i dodali svoje altake koje pojednostavljuju instalaciju i upravljane Linuxom. Većina
distribucija se uglavnom razlikuje po programima, ako izostavimo neke manje značajne detalje
vezane za jezgro Linuxa. Bez obzira na to koju distribuciju koristimo, većinu aplikacija i alata za
Linux možete preuzeti sa Interneta. Rezlikujemo razvojne verzije Linux jezgra i stabilne verzije.
