1
Универзитет у Новом Саду - Пољопривредни факултет
СЕМИНАРСКИ РАД
“ЛИПИЦАНЕР”
СТУДЕНТ МЕНТОР:
НИКОЛА ПОПОВ ПРОФ.ДР ИВАН РАДОВИЋ
НОВИ САД, 2015
2
САДРЖАЈ
УВОД……………………………………………………………………………………...………3
1)
ВРСТЕ И ОПИС КОЊА………………………………………………………………….4
1.1.
Б
О
Ј
А…………………………………………………………………………...……4
1.2.
Г
Л
А
В
А…………………………………………………………………………......4
1.3.
В
Р
А
Т…………………………………………………………………………...…...4
1.4.
Л
Е
Ђ
А………………………………………………………………………..……...5
1.5.
С
Т
О
М
А
К……………………………………………………………………..…...5
1.6.
С
А
П
И……………………………………………………………………………….5
1.7.
НОГЕ………………………………………………………………………...……
….5
2)
ОБЛЕЖЈА ЛИПИЦАНЕРА………………………………………..……………………6
3)
ИСТОРИЈА ЛИПИЦАНЕРА……………………………………………...…….……...6
4)
ОДГАЈАВАЈУЧКИ СТАНДАРДИ……………………………………………….….....8
ЗАКЉУЧАК…………………………………………………………………………………….12
ЛИТЕРАТУРА………………………………………………………………………..………...13
4
1. ВРСТЕ И ОПИС КОЊА
1.1.
Б О Ј А
За боју се може рећи да је карактеристика јединке, али не и расе, као што је то случај
код других животињских врста.
БЕЛАЦ - коњ беле боје. [Липицанер је нама најпознатија раса за коју је уврежено
мишљење да су то исклучиво бели коњи, али се срећу и врани липицанери.] Сви
коњи који су беле боје се рађају као црна ждребад, са већим или мањим белим
површинама по глави или ногама, а бели постају тек између 5. и 7. године. Ово
наравно не важи за оне који се рађају потпуно бели са црвеним очима - у том
случају се ради о пигментном поремећају [албинизам].
ВРАНАЦ - коњ црне боје. Ако на глави има белу линију, која може бити шира или
ужа, онда је то
лисаст
вранац, ако одмах изнад копита има беле ноге онда
је
путаст
, ако је пак бела боја вишља кажемо да је
чарапаст
. [Описи о лиси, путици
и чарапама су исти за све боје].
ДОРАТ [МРКОВ] - коњ мрке, браон боје. Често се варијанте ове боје описују као
"отворени" - светлији или "затворени" - тамнији дорат.
ЗЕЛЕНКО - коњ "зелене боје", наравно не праве зелене боје већ неке која чини
прелаз од вранца ка белцу [ова боја се среће код коња који се рађају као црни, али
временом побеле]
АЛАН - коњ окер боје.
1.2.
Г Л А В А
Генерално гледано изглед главе у многоме говори о самом коњу, његовој грађи,
функцији и племенитости. Мала, сува глава је одраз племенитости, и супротно, дуга тешка
глава је одлика примитивних раса. Ноздрве су улазна врата за ваздух те су код тркачких
коња пожељније што шире ноздрве како би се размена гасова обављала што лакше.
Очи представљају огледало душе, како за људе тако и за животиње. Оне одају
темперамент и здравствено стање саме животиње. Морају бити средње величине јер
превише ситне говоре о грубој конституцији док су крупне одраз слабе конституције и
склоности ка болестима. Уши имају пре свега естетску вредност јер ни превише ситне ни
