Liposolubilni vitamini

Liposolubilni vitamini

Visoka zdravstveno-sanitarna škola strukovnih studija Visan

Seminarski rad

Predmet: Sanitarna hemija

Tema: Liposolubilni vitamin

Mentor:

Student:

prof. dr Tatijana Marinković

Škobalj Ivan 14/2018 sanitarno-ekološki inženjer

U Beogradu, Novembar 2018.

Liposolubilni vitamini

Sadržaj:

1
.Sadržaj:

..........................................................................................................................................2

2.Uvod

.............................................................................................................................................3

3.Ciljevi rada

................................................................................................................................4

4.Metodologija rada

....................................................................................................................5

5. Liposolubilni vitamini

............................................................................................................5

5.1. A vitamin

........................................................................................................................................6

5.1.2. Karotenoidi

.............................................................................................................................................. 6

5.1.3. Oblici, resorpcija, metabolizam i fizičko – hemijske osobine vitamina A

.........................8

5.1.4. Uloga vitamina A u procesu vida

.....................................................................................................9

5.1.5. Preporučeni unos vitamina A

.............................................................................................................9

5.2. Vitamin D, antirahitični vitamin, sunčani vitamin

...............................................................9

5.2.1 Opšte osobine vitamina D i rasprostranjenost u namirnicama

..............................................12

5.2.2.Preporučeni dnevni unos (RDA)

.....................................................................................................13

5.3. Vitamin E (tokoferol, antisterilitetni vitamin, vitamin mladosti)

...................................13

5.3.1. Hemijske osobine tokoferola i zastupljenost u namirnicama

...............................................14

5.3.2. Preporučeni dnevni unos vitamina E

............................................................................................15

5.3.3. Fiziološka uloga E vitamina

............................................................................................................15

5.4. Vitamin K (filohinon, antihemoragični vitamin, vitamin koagulacije, fitomenadion)

...............................................................................................................................................................15

5.4.1.Hemijske osobine vitamina grupe K i zastupljenost u namirnicama

..................................16

5.4.2. Preporučeni dnevni unos

.................................................................................................................. 17

5.4.3. Fiziološka uloga vitamina K

........................................................................................................... 18

Liposolubilni vitamini

3. Ciljevi rada

Cilj ovog rada je upoznavanje sa liposolubilnim vitaminima (vitaminima koji se
rastvaraju u mastima), njihovim razlikama i karakteristikama .

4. Metodologija rada
Uvidom u stručnu literaturu došao sam do injenica I zaključaka navedenim u ovom radu.

Liposolubilni vitamini

5. Liposolubilni vitamini

Liposolubilni vitamini su vitamini koji se rastvaraju u mastim. K

ao takvi (rastvoreni u

mastima hrane, ili kao provitamini koji se aktiviraju u organizmu) najbolje i resorbuju iz hrane.
Istovremeno, to znači da se oni iz organizma eliminišu u manjoj meri, te da se značajna količina
ovih vitamina deponuje u mastima organizma u kojima su takodje rastvorni. Drugim rečima
prekomeran unos vitamina ove grupe mora rezultovati njihovim deponovanjem, što u trenutku
naglog gubitka telesne mase može izazvati njihovu povišenu koncentraciju u krvi i sve patološke
efekte hipervitaminoze. Stoga treba obratiti pažnju na svakodnevne doze konzumiranih vitamina
ove grupe i po potrebi ograničiti unos ili ga ne obezbedjivati svakodnevno.

5.1. A vitamin

Vitamin   A   otkriven   je   1917.   godine,   kada   su   dve   nezavisne   grupe   istraživača   iz   različitih
univerzitetskih   centara   u   SAD,     objavile   su   postojanje   nove,   fiziološki   aktivne   supstance
„liposolubilnog faktora A“ (vitamin A) i predstavlja monociklični diterpen fiziološkog dejstva,
rastvoran   u   mastima.   Sintezu   ovog   vitamina   su   tek   40   godina   kasnije   (1947)   izvršila   dva
Holandska hemičara.

Značaj i fiziološka funkcija vitamina A ogleda se u više oblasti:



Veoma je važna njegova

uloga u rastu i diferencijaciji tkiva (epitela i kostiju

). U

nedostatku   ovog   vitamina   zapažaju   se   promene   na   sluzokoži   i   koži   kao   rezultat
izmenjenog metabolizma epitelnih ćelija pri čemu dolazi do smanjenog lučenja tečnosti,
sušenja, deskvamacije i keratizacije svih sluzokoža (keratomalacija). Ove promene se
posebno uočavaju kod oboljenja očiju gde usled   odsustva vitamina A dolazi do upale
rožnjače   i   sluzokože   suznog   kanala,   nemogućnosti   proizvodnje   suza,   što   rezultuje
infekcijom i sušenjem očiju, uz mogućnost trajnog oštećenja vida.



Vitamin A ima posebno značajnu ulogu u rastu koštanog tkiva.



U sadejstvu sa vitaminom E,

vitamin A obezbedjuje normalnu reproduktivnost

spermatogenezu, ovogenezu kao i razvoj embriona



Ima ulogu i u

sintezi kortikosteroida i mukopolisaharida



Vitamina A ima specifično dejstvo u obezbedjivanju

funkcije vida

. Usled avitaminoze

vitamina A dolazi do fotofobije, a kod ljudi se javlja

kokošije slepilo - niktalopija



Poremećaji u imunom sistemu

takodje su uzrokovani nedovoljnim unosom vitamina A.

Nedostatak vitamina se može javiti usled dva razloga: nedovoljnog unosa ili nemogućnosti
apsorpcije i iskorišćenja vitamina u organizmu.
Izvori vitamina A su namirnice biljnog i životinjskog porekla. U biljnim plodovima vitamin se
nalazi u neaktivnom obliku kao provitamin (karotenoidi). Aktivacija se odvija u organizmu nakon
resorpcije. Najbolji izvori provitamina su biljni plodovi obojeni crveno ili žuto kao što su: kajsija,
šargarepa, bundeva, paradajz, kajsija, breskva, lubenica, spanać, boranija, itd.
Aktivni oblik vitamina nalazi se isključivo u proizvodima životinjskog porekla i to najviše u
ribljem ulju, ikri, mesu masnih riba, crnoj džigerici, puteru, pavlaci, siru, žumancetu jajeta, mleku
itd.

Tabela Sadržaj vitamina A dat u ekvivalentima retinola u

ug/100 g namirnice