САДРЖАЈ
САДРЖАЈ ......................................................................................................................... 1.
УВОД ................................................................................................................................ 2.
1. ИСТОРИЈАТ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ ......................................................................... 3.
2. ПОЈАМ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ .................................................................................. 4.
3. ЗАКОНСКИ ОСНОВ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ ........................................................... 5.
3. ПРИПРЕМА И ТАКТИЧКА ПРАВИЛА ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ .......................... 7.
3.1. Лишавање слободе непознатог лица ..................................................................... 7.
3.2. Лишавање слободе од стране службених лица органа унутрашњих послова ... 8.
3.3. Опрема службених лица ......................................................................................... 8.
3.4. Начело брзине и ефикасности ............................................................................... 8.
4. ЛИШЕЊЕ СЛОБОДЕ И ПРЕТРЕСАЊЕ ОПАСНИХ КРИМИНАЛАЦА ............ 9.
4.1. Лишавање слободе опасног криминалца у стану ................................................ 9.
4.2. Лишење слободе на отвореном простору ............................................................ 10.
4.3. Лишавање слободе у превозном средству ............................................................ 11.
ЗАКЉУЧАК ................................................................................................................... 12.
ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................................... 13.
1
УВОД
Пред нама се налази једна изузетно занимљива тема, не само за нас правнике, већ и за
сваког појединца у друштву. Свакодневно на телевизији, радију или у новинама
приметимо да је полицијска служба лишила слободе неко лице због разних делатности без
обзира да ли је у питању извршилац кривичног дела, да ли је у питању нарушавање јавног
реда или мира, или пак, лишење слободе из других законом предвиђених случајева. Због
тога не можемо а да се не запитамо шта је то лишење слободе коју свакодневно као једну
од најсложенијих службених радњи и овлаћења предузимају припадници полицијских
органа. Затим се морамо запитати о начинима извођења, јер неупућени могу сматрати да
се ради о некој рутинској радњи полиције у њеном поступању, а не узимају се у обзир све
опасности које вребају приликом извршења лишења слободе лица.
У овом семинарском раду покушаћу да објасним лишње слободе као једну комплексну
радњу у послу полицијских службеника, законске основе лишења слободе, тактичко
планирање саме радње, сачињавање плана пре предузимања лишења слободе, лишење
слободе када се лице затекне на месту извршења кривичног дела и сл.
У раду ће поред криминалистичког аспекта лишења слободе бити обрађен и
кривичноправни аспект.
2
обезбеђење наплате потраживања особе која је оштећена кривичним делом. Доношењем
Криминалног (Казнителног) законика за Књажество Србију биле су први пут прецизно
одређене казне лишења слободе. То су робија, заточење, строги затвор и затвор. Робија се
издржавала:
1.
с оковом, који може бити:
•
лак (два килограма и 560 грама) или
•
тежак (пет килограма и 120 грама),
2.
или без окова, и,
3.
као и заточење.
Све поменуте робије су повлачила за собом и губитак грађанске части. Кривични законик
Краљевине Југославије од 1929. године задржао је четири врсте казне лишења слободе.
Робија је била прописана за злочинства. „Она је вечита или времена. Минимум је времене
робије година дана, а максимум двадесет година. Робије је времена, ако у закону није
изричито казано, да је вечита.“ Заточење било је прописано исто за злочинства, трајало је
одређено време у распону од једне до двадесет година. При осуди на робију и заточење
изрицао се губитак часних права. Што се тиче строгог затвора и затвора, ове казне биле су
прописане за преступе, а по изреченој пресуди трајале су од седам дана до пет година.
После доношења кривичног законика из 1951. године остало је само две врсте казне
лишења слободе – строги затвор и затвор. Строги затвор је представљао тежу казну,
прописивану за тежа кривична дела, са могућношћу изрицања у трајању од једне до
петнаест година. Казна затвора се могла изрећи у трајању од три дана до три године и
била је предвиђена за велики број лакших кривичних дела. У поступку извршења разлике
су се сводиле на нешто већа права лица осуђених на казну затвора у погледу примања и
слања писама, пријема пакета, посета и сл. Кривични Закон СРЈ прихватио је само једну
казну лишења слободе – затвор, што је остало непроменљиво и у Кривичном законику
Републике Србије.
2.
ПОЈАМ ЛИШЕЊА СЛОБОДЕ
Разликујемо криминалистички и кривичноправни појам лишења слободе. Према
криминалистичклом појму лишење слободе је свака она радња или поступак која је
усмерена на одмузимање слободе одређеном лицу или одређеној групи лица принудним
путем, када је ради ефикасног спровођења ове мере могуће ставити у изглед и употребу
физичке снаге или законом дозвољене принуде друге врсте.
С друге стране, кривичноправни појам представља врсту казне. Казна лишења слободе
(затвор) у савременим системима заузима централно место, она је најчешће мера не само
међу казнама већи и међу кривичним снакцијама уопште.
4
