LIŠENJE SLOBODE
SEMINARSKI RAD
UVOD
Pred nama se nalazi jedna izuzetno zanimljiva tema, ne samo za nas
pravnike, već i za svakog pojedinca u društvu. Svakodnevno na televiziji,
radiju ili u novinama primetimo da je policijska služba lišila slobode neko lice
zbog raznih delatnosti bez obzira da li je u pitanju izvršilac krivičnog dela, da
li je u pitanju narušavanje javnog reda ili mira, ili pak, lišenje slobode iz
drugih zakonom predviđenih slučajeva. Zbog toga ne možemo a da se ne
zapitamo šta je to lišenje slobode koju svakodnevno kao jednu od najsloženijih
službenih radnji i ovlaćenja preduzimaju pripadnici policijskih organa. Zatim
se moramo zapitati o načinima izvođenja, jer neupućeni mogu smatrati da se
radi o nekoj rutinskoj radnji policije u njenom postupanju, a ne uzimaju se u
obzir sve opasnosti koje vrebaju prilikom izvršenja lišenja slobode lica.
U ovom seminarskom radu pokušaću da objasnim lišnje slobode kao
jednu kompleksnu radnju u poslu policijskih službenika, zakonske osnove
lišenja slobode, taktičko planiranje same radnje, sačinjavanje plana pre
preduzimanja lišenja slobode, lišenje slobode kada se lice zatekne na mestu
izvršenja krivičnog dela i sl.
U radu će pored kriminalističkog aspekta lišenja slobode biti obrađen i
krivičnopravni aspekt.
1
LIŠENJE SLOBODE
SEMINARSKI RAD
1. ISTORIJAT LIŠENJA SLOBODE
Lišenje slobode kao kriminalno-politička mera, koja se preduzimala
prema određenim licama, ima dugu istoriju.
Ova mera se pojavljuje još u vreme robovlasničkih država, ali tada ona
nije imala karakter krivične sankcije. Zadržavanje u antičkim zatvorima je
više služilo kao mesto gde je osumničeno ili osuđeno lice iščekivalo telesnu
kaznu, pogubljenje, ili oslobođenje. Na preventivnu funkciju tadašnjih zatvora
ukazuje i poznati rimski pravnik Ulpijan, koji kaže da „zatvori treba da se
koriste samo za pritvaranje, a ne za kažnjavanje“. U rimskom pravu zatvor se
često koristio i kao prinudna mera radi naplate duga. Pored toga, kazne lišenja
slobode su se sastojale u deportaciji na određena ostrva i radu na javnim
poslovima.
U srednjem veku zatvor još nije imao karakter samostalne krivične
sankcije. Postojalo je tri oblika zatvaranja:
1. Preventivno, predstavljalo je neku vrstu sudskog istražnog zatvora i
imalo je za cilj čuvanje osumnjičenog ili optuženog do konačne
presude.
2. Dužničko zatvaranje imalo je istu ulogu kao i u rimskom pravu,
odnosno imalo je za cilj da natera dužnika da isplati novčanu kaznu,
globu ili dug. Trajalo je sve do ispunjenja dužničke obaveze.
3. Profilaktičko: u zatvor su upućivane socijalno neadaptirane osobe, kao
što su skitnice, prosjaci, bludnici, napuštena deca i sl.
2
LIŠENJE SLOBODE
SEMINARSKI RAD
2. ili bez okova, i,
3. kao i zatočenje.
Sve pomenute robije su povlačila za sobom i gubitak građanske časti. Krivični
zakonik Kraljevine Jugoslavije od 1929. godine zadržao je četiri vrste kazne
lišenja slobode. Robija je bila propisana za zločinstva. „Ona je večita ili
vremena. Minimum je vremene robije godina dana, a maksimum dvadeset
godina. Robije je vremena, ako u zakonu nije izričito kazano, da je večita.“
Zatočenje bilo je propisano isto za zločinstva, trajalo je određeno vreme u
rasponu od jedne do dvadeset godina. Pri osudi na robiju i zatočenje izricao se
gubitak časnih prava. Što se tiče strogog zatvora i zatvora, ove kazne bile su
propisane za prestupe, a po izrečenoj presudi trajale su od sedam dana do pet
godina. Posle donošenja krivičnog zakonika iz 1951. godine ostalo je samo dve
vrste kazne lišenja slobode – strogi zatvor i zatvor. Strogi zatvor je
predstavljao težu kaznu, propisivanu za teža krivična dela, sa mogućnošću
izricanja u trajanju od jedne do petnaest godina. Kazna zatvora se mogla izreći
u trajanju od tri dana do tri godine i bila je predviđena za veliki broj lakših
krivičnih dela. U postupku izvršenja razlike su se svodile na nešto veća prava
lica osuđenih na kaznu zatvora u pogledu primanja i slanja pisama, prijema
paketa, poseta i sl. Krivični Zakon SRJ prihvatio je samo jednu kaznu lišenja
slobode – zatvor, što je ostalo nepromenljivo i u Krivičnom zakoniku
Republike Srbije.
5
2.
POJAM LIŠENJA SLOBODE
Razlikujemo kriminalistički i krivičnopravni pojam lišenja slobode.
Prema kriminalističklom pojmu lišenje slobode je svaka ona radnja ili
5
Krivični zakonik,
Službeni glasnik RS
, br. 85/05, 88/05 i 107/05
4
LIŠENJE SLOBODE
SEMINARSKI RAD
postupak koja je usmerena na odmuzimanje slobode određenom licu ili
određenoj grupi lica prinudnim putem, kada je radi efikasnog sprovođenja ove
mere moguće staviti u izgled i upotrebu fizičke snage ili zakonom dozvoljene
prinude druge vrste.
6
S druge strane, krivičnopravni pojam predstavlja vrstu kazne. Kazna
lišenja slobode (zatvor) u savremenim sistemima zauzima centralno mesto,
ona je najčešće mera ne samo među kaznama veći i među krivičnim
snakcijama uopšte.
7
Dakle, lišenje slobode se, s jedne strane može odrediti kao mera koja ima
za cilj stvaranje uslova za uspešno preduzimanje niza radnji u fazi
rasvetljavanja i dokazivanja krivičnog dela, donošenja i izvršenja odluka u
vezi toga, i sprečavanja daljeg kriminalnog delovanja učinioca, odnosno, na
drugoj strani, ono je sastavni deo postupka izvršenja pojedinih krivičnih
sankcija.
8
Lišenje slobode kao mera kojom se ograničava odnosno oduzima
sloboda kretanja nekog lica poznata je samo u krivičnom postupku, bilo da se
primenjuje od strane organa unutrašnjih poslova, nadležnog suda ili u
izuzetnim slučajevima od strane gradjana. U prekršajnom postupku moguće je
ograničiti slobodu određenom licu. Pomenuto ograničenje naziva se
zadržavanjem, iako je po svojoj sadržini i po posledicama slično meri lišenja
slobode. Prisustvo okrivljenog u krivičnom postupku treba da se obezbedi u
cilju pozivanja okrivljenog na svoju odbranu i ispitivanje, zatim da se spreči
njegovo bekstvo od krivične odgovornosti, kao i da se obezbedi neometano
dokazivanje krivičnog dela, koje je predmet krivičnog postupka. Za postizanje
tih ciljeva, ZKP predviđa mogućnosti za primenu više posebnih mera za
6
Krivokapić, V. Kriminalistika Taktika I, Beograd, Policijska akademija, 1996. str. 310.
7
Krivokapić, V. Navedeno delo, 1996. str. 310.
8
Kod nas su to kazna zatvora i maloletničkog zatvora i mere bezbednosti obaveznog lečenja
alkoholičara i narkomana, i obaveznog psihijatrijskog lečenja i čuvanja.
5
