Семинарски рад Литосферске непогоде
2
Семинарски рад Литосферске непогоде
4
1. Увод
Тренутно стање геолошких услова на планети Земљи је условљено управо њеним
еволутивним стадијумом као и деловањем ендогених, егзогених али све више и више и
антропогених фактора. Тако да у оквиру ових фактора можемо направити једну основну
поделу свих утицаја на:
1. Природни фактори (настају дејством природних сила):
-Атмосферски (циклони, мразеви, пљускови)
-Хидросферски (поплаве)
-Литосферски (земљотреси, вулканске ерупције, померање литосферских плоча)
-Биосферски (епидемије, суше)
2. Антропогени фактори (настају радом људских активности):
-Технички
-Технолошки
-Рударски
-Пожари
-Саобраћајне несреће
-Радиолошки
-Хемијски
Природне фактори, тачније литосферски су доста заступљени на планети Земљи у
оквиру земљотреса, вулканских ерупција, померањем литосферских плоча. Ови покрети и
појаве се дешавају јако често, скоро па на дневном нивоу попут земљотреса само што нису у
тој мери фасцинантне јачине да изазивају акциденте. Готово да се и не осећају.
Семинарски рад Литосферске непогоде
5
2.Тектонски покрети
Тектонски покрети спадају у факторе литосферских непогода.
Тектонски покрети (грч. τέκτων-градити) су покрети у унутрашњости Земље који настају
као продукт сукоба између Земљине теже и Земљине топлоте. Они се јављају у Земљиној
кори. Њихово деловање је дуготрајно тако да не доводе до директног настанка природних
непогода.
Према савременим истраживањима, доказано је да је пре око 220 милиона година
постојао само један континент под називом Пангеа (сл. 1) који је покривао око 40% а
осталих 60% је заузима океан Панталаса. Верује се да су се од тада, радом ендогених и
егзогених процеса као и тектонским покретима континенти полако раздвајали.
Поред тектонских покрета имамо и неотектонске који као последица деловања се
јављају на самој површини Земље и изазивају сеизмичке и магматске покрете. Сеизмички се
манифестују појавом земљотреса а магматски појавом вулкана.
Тектонски покрети се деле на:
1. Епирогене
2. Орогене
1
Слика бр. 1: Пангеа и Панталаса
2.1.Епирогени покрети
Епирогени покрети (сл. 2) јесу уствари вертикални покрети који се дешавају током дугог
временског периода и обухвата читав геолошки период. Он се зато и означава као вековна
колебања. Епирогени покрети изазивају настанак два облика у рељефу:
угиба
(великих
улегнућа, удубљења, геосинклинала) и
сводова
(испупчења огромног распона у виду штита-
геоантиклинале). Угиби су, заправо, басени мора и океана док су сводови континенти.
1
С. Драгићевић, Д. Филиповић, (2009.) ,,
Природни услови и непогоде у планирању и заштити простора
“,
Универзитет у Београду
Семинарски рад Литосферске непогоде
7
стубови били су, више од своје половине, под морем. Г. П. Горшков је 1954. године
утврдио да су стубови храма у води до висине од 2,5 m. Почетком XXI века брзина
тоњења копна износила је око 2 cm годишње.
3. Геодетски метод се заснива на прецизном мерењу висине топографске површине,
раније методом нивелмана, а данас ласерском техником. Након извесног времена
мерење се понови по истим правцима и тачкама. На основу разлике између мерења
утврђује се износ и смер неотектонских покрета.
4. Зоогеографски метод заснива се на утврђивању простирања коралских колонија.
Коралски спрудови стварају се у топлим тропским морима, под одређеним условима
до највише 46 m дубине. Положај изумрлих коралских колонија на дубинама већим
од оних потребним за њихов развој сигуран је доказ тоњења океанских басена.
2.2. Орогени покрети
Орогени покрети (сл. 3) су хоризонтални покрети, који настају под дејством бочних
притисака. Доводе до настанака две групе тектонских јединица - руптурних (раседи,
пукотине, напрслине) и пликативних (набори).
Слика бр. 3: Орогени покрети
