znači dati pod zakup, najam. Skoro u svim zemljama figurira u toj jezičkoj formi (na primer, u
Nemačkoj   pod   nazivom   "leasing   gescähft",   dok   se   u   francuskom   jeziku   koristi   izraz
"creditbail", u ruskom "imovinski najam" i sl.)  Lizing, posmatran u užem smislu riječi je u
stvari zakup. U početnim fazama razvoja, između poslova lizinga i klasičnog zakupa nije bilo
razlika. Vremenom, lizing poslovi su se modifikovali, naročito zbog ulaska treće strane u posao
u vidu davaoca lizinga, finansijera, tako da danas lizing prevazilazi po svojoj sadržini najam i
zakup, budući da obuhvata i poslove poput kreditiranja, kupoprodaje na poček, vršenja usluga
različitog profila, itd.
Razloge   nastanka   lizinga   prvenstveno   treba   tražiti   u   razvoju   tehnike   i   tehnologije,   pojavi
moderne   investicione   opreme   sa   visokim   stepenom   proizvodnih   performansi,   savremenih
proizvoda vodeće tehnologije, inventivnosti u pronalaženju novih izvora i metoda finansiranja,
novim   načinima   plasmana   opreme   kao   i   u   stalnoj   težnji   kompanija   da   u   uslovima   oštre
konkurencije pronađu profitabilne angažmane na svetskom tržištu. Nova poslovna filozofija se
bazira   na   načelu   da   vlasništvo   nije   najvažnija   kategorija   efikasnog   poslovanja   preduzeća.
Proizvođači   opreme   su   preko   lizinga   pronašli   mogućnost     povećanja   obima   i   efikasnosti
realizacije svojih proizvoda, osvajanja novih tržišta, dok kupci te opreme u lizingu vide šansu
za takvu nabavku odgovarajuće opreme koja će ih pošteđeti izdvajanja visokih suma novčanih
sredstava   odjednom.   Naime,   bilo   sopstveni   ili   pozajmljeni,   kapital   je   ograničen   resurs   pa
zahteva i  efikasnost u upravljanju. Sa makroekonomskog i međunarodnog stanovišta, zemlje u
razvoju   sa   slabo   razvijenom   tehnologijom   i   finansijskim   tržištem   putem   lizinga   imaju
mogućnost da koriste savremenu opremu i ostvare zavidne proizvodne rezultate (proširenje
kapaciteta, modernizacija poslovanja) tako da lizing poslovi predstavljaju i jedan od vidova
transfera inovacija između zemalja.
Lizing posao možemo definisati kao poslovni aranžman između privrednih subjekata, baziran
na ugovoru o lizingu, u kome davalac lizinga izdaje u zakup predmet lizinga (najčešće mašine i
investicionu   opremu)   korisniku   lizinga,   a   korisnik   tu   opremu   koristi   na   način   i   u   roku
utvrđenim ugovorom, zauzvrat plaća cenu korišćenja predmeta lizinga, a po isteku perioda
korišćenja opreme ima pravo da istu vrati, produži korišćenje ili je otkupi po ugovorenoj ceni.
Ekonomska logika lizinga se sastoji u sledećem: "Umesto da kupi i odmah plati, na primer
opremu i mašine, preduzeće nalazi interes da se obrati specijalizovanoj finansijskoj instituciji,
banci ili neposrednom proizvođaču da mu potrebnu opremu izda u zakup na određeni rok", a po
isteku ugovorenog perioda, zakupac može kupiti predmet lizinga ili ga vratiti zakupodavcu.
Tokom perioda korišćenja opreme pravo vlasništva nad predmetom lizinga ima davalac lizinga.
U osnovi lizing posla leži ugovor o lizingu, koji sadrži sve relevantne elemente kojima se
reguliše taj posao. Najbitniji elementi ugovora o lizingu se odnose na predmet zakupa, lizing
naknadu, period korišćenja sredstva i prava i obaveze učesnika u lizing transakciji.