семинарски рад
“ Лизинг као облик финансирања бизниса”
1.1 УВОД И ПОЈАМ ЛИЗИНГА
Лизинг се у Европи појављује у периоду између 1950. и 1960. године, мада се у
САД-у појавио као нови начин финансирања некретнина знатно пре II светског рата,
тачније око 1930. године. Сам назив потиче од енглеске речи lesing што у преводу
значи
„закупити“,
„дати у закуп“
. Лизинг
је пословни однос између два правна или
физичка лица, у коме једно лице, уз накнаду, уступа другом на договорено време, право
на коришћење одређеног простора и/или опреме за обављање његове делатности.
Ова врста послова карактеристична је за земље у транзицији, у којима предузећа
обично немају довољно новца да уложе у куповину нове опреме или технологије, па до
таквих ресурса долазе лизингом.
Услови закупа регулишу се уговором, којим се поред осталог утврђује вредност
закупњених добара, рок лизинга, висина и начин плаћања закупнине у одговарајућим
ратама и др. Према светској пракси у зависности од рока на који се даје ресурс зависи и
закупнина - односно што је рок краћи она је већа.
Овај метод омогућује привредним предузећима да набављају опрему, а да притом
не морају ангажовати средства пословног фонда, уместо да купе нову опрему,
сопственим средствима или кредитом, привредна предузећа се обраћају лизинг
друштву (предузећу) изнајмљујући тражену опрему на одређено време, уз одговарајуће
услове и одговарајуће накнаде.
Предмет уговора о финансијском лизингу може бити свака покретна непотрошна
ствар (опрема, постројења, возила и друго).
Последњих година јавља се веће интересовање за лизнг. Један од разлога што се
јавља повећање лизинга је и то, што произвођачи опреме на тај начин рекламирају
своје производе; затим већина предузећа није у могућности да обезбеди потребуну
суму новца за куповину нове опреме, а лизингом се омогућава и заштита власничких
права над технологијом на којој је производња опреме заснована
Предности лизинга су следеће:
Не уплаћује се депозит као код кредита.
Потписивањем ових послова не умањује се кредитна способност примаоца
лизинга
Средства за отплаћивање рата издвајају се из текућих прихода чиме опрема
отплаћује саму себе.
Финансијски разлози
Једноставнија процедура.
Специјализација и искуство даваоца лизинга
1
семинарски рад
“ Лизинг као облик финансирања бизниса”
1.2 ЛИЗИНГ АКТИВНОСТИ И ОДНОСИ
Лизинг активности се најчешће одвијају између три пословна партнера:
1. примаоца, односно корисника инвестиционе опреме (најчешће је то производно
предузеће),
2. испоручиоца, односно произвођача или продавца тражене инвестиционе опреме,
3. лизинг друштво (финансијер), које инвестициону опрему купује од произвођача и
ставља на располагање примаоцу (кориснику)
У зависности од тога да ли је произвођач ореме истовремено и давалац опреме
разликујемо:
Директи лизинг - подразумева да је произвођач опреме истовремено и давалац
лизинга; и
Индиректни лизинг –давалац лизинга је специјализовано предузеће односно
агенција која купује опрему од произвођача опреме и постаје њен власник, а онда
издаје средства у закуп.
У пракси преовлађују тространи односи у лизингу (индиректни лизинг), мада су могући и
двострани односи – директни лизинг, у партнерству су тада само прималац односно
корисник и испоручилац инвестиционог добра.
Корисник лизинга, по правилу, није у стању да купи неопходна инвестициона добра или
сматра да расположива финансијска средства може боље усмерити, тако да они лизингом
чувају сопствени капитал и истовремено доприносе и сопственој ликвидности на дуги рок.
Дакле корисник је потенцијални купац који је куповину опреме одгодио, али је исту,
истовремено увео у сопствено коришћење.
Произвођачи
опреме
(испоручици) најчешће нису у стању да кредитирају њену куповину,
нарочито ако је опрема велике вредности (електронски рачунарик, бродови, транспортни
авиони и сл.), па сматрају корисним, да посредством неке финансијске агенције свој
пласман не продају потенцијалном купцу већ да је ставе на располагање уз неку примерену
накнаду која је обострано прихватљива за пословне партнере. Испоручилац (произвођач)
опрему није продао, али је ипак дошао до финансијских средстава неопходних за
континуелност своје производње.
По истеку уговора о лизингу корисник може да одабере следећа решења:
да продужи уговор о лизингу уз снижену цену накнаде,
да коришћену опрему врати,
да лизинг опрему откупи, али по знатно нижој цени од оне коју је имала у моменту
закључивања лизинг посла.
Према времену трајања уговора о лизингу, лизинг може бити:
Краткорочни (уговор о лизингу траје до 3 године)
Средњорочни (уговор о лизингу траје између 3 и 7 година) или
Дугорочни (када уговор о лизингу траје преко 7 година).
Лизинг закупнина се одређује у месечним ратама , тромесечно, полугодишње и годишње,
како то партнерима у лизинг послу највише одговара. Примери из праксе указују да се
најчешће користи месечни обрачун лизинг закупнине.
2
семинарски рад
“ Лизинг као облик финансирања бизниса”
1.4 ПРАВА И ОБАВЕЗЕ
Право својине над предметом лизинга, током трајања уговора о финансијском
лизингу, припада даваоцу лизинга, при чему се тим уговором може предвидети право
опције откупа предмета лизинга. Прималац лизинга има пуно овлашћење да предмет
лизинга држи и све користи ужива несметано током трајања уговора о финансијском
лизингу, али уједно сноси све ризике и трошкове који произлазе из права власништва, иако
формално-правно није власник предмета лизинга.
Права, обавезе и одговорности даваоца лизинга:
право на раскид уговора уколико прималац лизинга не плаћа уговорену накнаду;
право на повраћај предмета лизинга и накнаду претрпљене штете по том основу;
право на издвајање предмета лизинга (излучно право) из стечајне масе у случају
стечаја примаоца лизинга;
посебан поступак преузимања предмета лизинга у државину у случају неплаћања
лизинг накнаде, при чему је суд дужан да у року од три дана од дана подношења
захтева донесе решење о одузимању предмета лизинга од примаоца лизинга, а
поступак одузимања предмета лизинга спроводи се у року од три дана од дана
доношења тог решења;
обавеза прибављања предмета лизинга према спецификацији примаоца лизинга;
давалац лизинга је дужан да примаоцу лизинга уручи информативну понуду пре
подношења захтева за финансирање;
пре закључења уговора о лизингу, давалац лизинга је дужан да сачини коначан
обрачун лизинг накнаде и других трошкова у вези с лизингом и да их поднесе на
увид примаоцу лизинга;
када је уговором о лизингу предвиђена могућност измене уговорене рате лизинг
накнаде, давалац лизинга је дужан да прецизно одреди начин, услове и рокове
измене те рате;
давалац лизинга, уз коначни обрачун, примаоцу лизинга обавезно уручује и план
отплате који је саставни део уговора о лизингу;
у случају промене неких од услова из уговора о лизингу, давалац лизинга је
обавезан да сачини и уручи примаоцу лизинга нови коначни обрачун и нови план
отплате;
одговорност према примаоцу лизинга за правне недостатке предмета лизинга и
одговорност према примаоцу лизинга за претрпљену штету по том основу.
Права, обавезе и одговорности примаоца лизинга:
право на раскид уговора о финансијском лизингу уколико предмет није испоручен у
складу с уговором (ако испоручилац предмет не испоручи, испоручи с доцњом или
ако предмет има материјални недостатак), право на накнаду штете по том основу и
право на обустављање исплате накнаде до испоруке која је у свему у складу с
уговором о лизингу;
4
