2
УВОД
Љубомора је емоција која је, као и друге емоције, саставни део нашег доживљавања
и осећања у односу на људе који нас окружују. Бројна истраживања показују да су готово
све особе љубоморне у неком раздобљу свог живота. Ипак, оно по чему се људи разликују
је учесталост и интензитет у коме се љубомора јавља. Љубомора може бити усмерена
према различитим особама у нашем непосредном окружењу. У примереној количини и
интензитету, љубомора је, може се рећи, нормална и прихватљива и може нас усмеравати
да се боримо за нешто до чега нам је стало (за нечију пажњу, наклоност, љубав...).
Љубомора је појава које се јавља у готово свим односима- међу браћом и сестрама,
међу пријатељима, запосленима у неком предузећу, па тако наравно и међу партнерима.
Ово осећање се појављује и код деце већ са 18 месеци. То је осећање које нам је свима
познато. Ипак, међусобно се веома разликујемо у ваљаности процена, учесталости и
интензитету љубоморног реаговања.
Љубомора није једноставан концепт- ради се о комбинацији осећаја и реакција због
чега је љубомору потребно посматрати као мултидимензионално и мултифакторско
искуство. Љубомора је осећање које спада у ред осећања управљених ка другим особама
(ту спадају и љубав, завист, мржња, емпатија, сажаљење, презир итд.). Суштина осећања
љубоморе јесте да вољена особа, од које очекујемо да своју љубав и пажњу посвети нама,
то, према нашој оцени, не чини. Љубомора се јавља када особа процени да постоји неко ко
прети да ће нарушити однос са неким или нечим што особа високо вреднује- то је
негативна реакција на стварно или замишљено угрожавање неког односа.
Љубомора се најчешће разматра као појава која се јавља у партнерским односима.
Међутим, она се може јавити у различитим областима живота. Постоје схватања да
претња било којој вредности може покренути ову емоцију, било да је то претња:
самопоштовању, моралним вредностима, нашим идеалима, претња благостању других
важних особа, претња остварењу важних циљева. Ипак, имајући у виду да се она најчешће
јавља у односима са другим људима, најпре у партнерским односима, у овом тексту ће
бити разматрана из тог угла. Тако, најпре ћемо дефинисати појам љубоморе, утврдићемо
како настаје љубомора и какве реакције она изазива, показаћемо које су то врсте
љубоморе са највећим освртом на патолошку љубомору и, на крају, покушаћемо да дамо
савете како да се са љубомором изборимо.
4
породици. Зато је веома важан став родитеља у спречавању љубоморе. Узрок може бити и
када једно од деце у породици болује, па му родитељи посвећују више пажње. Ако
родитељи, рођаци или пријатељи јавно упоређују децу по успеху у школи, интелигенцији,
вредноћи, то такође изазива љубомору. Одрасли често несвесно, у шали, кажу "видиш
како је он бољи дечак од тебе", "како он све зна, а ти ништа" и сл. Све су то разлози који
код деце подстичу љубомору.
Љубомора се испољава на различите начине, а деца на њу реагују или отворено или
прикривено. Отворено реагују физичким или вербалним нападима. Прикривена реакција
постоји када се дете понаша чудно и на непожељан начин (нпр. сиса прст, мокри у
кревету, муца, плаши се, не жели да једе и сл.) Свако дете на себи својствен начин
испољава љубомору и све те његове реакције су несвесне. Зато родитељи треба да буду
пажљиви у таквим ситуацијама и да пазе да не изазивају љубомору код деце.
Иако је у суштини негативна емоција, љубомора има и своје позитивне стране.
Често може да послужи и као подстицај на већу активност, на веће успехе, на труд, како
би дете превазишло брата, сестру или друга на кога је љубоморно.
Слика 1. Љубомора код детета због принове у породици
5
1.2. Партнерска љубомора
Љубав између мушкарца и жене у савременој култури, једна је од највиших
вредности и повезана је са самом основом наше цивилизације. Љубомора је осећање које
је нужно повезано са осећањем љубави. Да би неко могао осетити љубомору, он прво мора
волети. Због тога је љубомора једно од природних осећања у односу љубави. Она се у
партнерском љубавном односу појављује готово као обавезна нуспојава љубави.
Постоји
"здрава" љубомора
- особа која је љубоморна има за то сасвим конкретан
повод или очити разлог (нпр. љубоморни партнер који зна да га овај други вара, а још увек
му је стало до односа и везе). Здрава особа, по правилу, љубоморна је само на једну особу
и то онда када постоји реалан разлог за љубомору јер доживљава да се догађа нешто што
угрожава однос са особом са којом је у емотивном односу.
Са друге стране, постоји и
"нездрава"- патолошка љубомора
. Овај тип љубоморе
карактерише љубомора која се јавља пречесто или са прејаким интензитетом, а изазива је
сваки и најмањи знак или сасвим обично понашање које се доживљава као доказ или
разлог за љубомору (нпр. обични разговор партнерке са пријатељем на улици или колегом
на послу, партнер протумачи као сумњив однос партнера). У основи патолошке љубоморе
је емоционална нестабилност и несигурност у односу особе која је љубоморна и у вези са
тим, страх од губитка блиске особе. Због тога, љубоморне особе покушавају да успоставе
јаку контролу према другим особама у непосредном окружењу до којих им је јако стало.
Другим речима, успостављањем контроле, љубоморне особе, настоје да привидно буду
"сигурније" у односу. Понекад се понашају као да они "воде" живот блиске особе или га
покушавају усмеравати (нпр. љубоморни партнер настоји да зна и да контролише шта
његова партнерка ради, проверава где иде, назива често телефоном да провери да ли је на
месту на ком би требало да буде, контролише поруке и позиве на мобилном телефону,
друштвене мреже итд.). (Миљковић Д., Ријавец М., 2000.)
Нормална љубомора укључује процену реалне претње те и емоционалну
узнемиреност и заштитничка понашања, док патолошка љубомора може укључивати
замишљену претњу, параноју, тешку емоционалну узрујаност и/или истраживачко
понашање.
