LJUDSKA PRAVA

PRVA GRUPA PITANJA

1. Pojam i priroda ljudskih prava

Ljudska   prava   su   samo   ona   subjektivna   prava   koja   se   ne   duguju   državi   i
njenoj   volji,   već   ih   ljudsko   biće   imas a m i m   t i m   š t o   j e   l j u d s k o   b i ć e ,
o d n o s n o   s t i č e   i h   s a m i m   r o đ e n j e m   a   n e   v o l j o m   i   m i l o š ć u
d r ž a v e .   T o   s u elementarni politički i socijalno-ekonomski zahtevi građana
u odnosu na državnu vlast i društvo u celini, čijeostvarivanje je preduslov za
biološku,   političku   i   kulturnu   egzistenciju   pojedinca,   odnosno   život   u
uslovimadostojnim čoveka i njegovog dostojanstva.Ljudska prava, odnosno vrednosti
koje   su   u   njima   sadržane,   imaju   izuzetno   važnu   socijalno-političku   funkciju
uo d r e đ i v a n j u   l e g i t i m i t e t a   d r ž a v n e   v l a s t i ,   j e r   s a m o   o n a   v l a s t   k o j a
p o š t u j e   l j u d s k a   p r a v a   j e   l e g i t i m n a   i   m o ž e normalno funkcionisati.  Osnovne
karakteristike ljudskih prava su: univerzalnost; njihova esencijalno politička priroda; kao
i njihov imunitet od državne vlasti.
- Univerzalnost znači da ona podjednako pripadaju svim ljudskim bićima bez razlike.
  -     Esencijalno politička priroda  znači da se ona ostvaruju ili krše u državno-pravnom
poretku i usmerena su na državnu vlast. Primena ili kršenje ljudskih prava je suštinski
element procesa vršenja suverene vlasti svake države.
  -     Imuniteti od državne vlasti  (civilne slobode) predstavljaju pravnu obavezu državne
vlasti da se ne meša i ne ometa građane u vršenju ovih prava (

npr. slobode kretanja,

slobode izražavanja, mirnog okupljanja...

). Ti imuniteti štite građane od zloupotreba

državne vlasti.

2. Istorijski razvoj (od ideje ljudskih prava do medjunarodnih ljudskih prava)

Najmlađa generacija nastala je uviđanjem ljudskog bića da će prava prve i druge
generacije
postati besmislena ako se ne zaštiti čovjekova okolina ili nastane opšta glad ili
svjetski rat, pa se u nekim instrumentima garantuju prava, kao što su pravo na mir ili
pravo na razvoj. Bez obzira na ovakvu klasifikaciju smatra se da sva ljudska prava
predstavljaju jednu cjelinu. Opasno je tvrditi da su neka važnija i preča od drugih.

3. Klasifikacija osnovnih ljudskih prava

Ljudska prava i slobode mogu se klasifikovati na osnovu različitih kriterijuma.
Ako ih klasifikujemo na osnovu mogućnosti da se neka prava mogu ostvariti putem
tužbe, možemo ih podijeliti na:
-

utuživa (justicable), i

neutuživa (non-justicable).

Mnoga prava ekonomske prirode, kao npr. pravo na rad, nemoguće je ostvariti u
sudskom postupku protiv države. Država, naime, ima obevezu da stvara ekonomski
ambijent kako bi se to pravo ostvarilo a ako ne uspije vlada ili država može

ekonomski propasti, ali pojedinac neće ostvariti to pravo.
Prema kriteriju koji se odnosi na ostvarivanje ciljeva ili prava u društvu, tada ih
dijelimo na:

građanska, politička, ekonomska, socijalna i kulturna prava.

4. Pojam i vrste izvora medjunarodnog prava ljudskih prava

Kao međunarodni izvori prava o ljudskim pravima pojavljuju se:

međunarodno običajno

pravo, međunarodni ugovori, opšta pravna načela priznata od prosvećenih naroda,
sudske presude, odluke međunarodnih organizacija, i jednostrani akti država

5. Hijerarhijski odnos izvora medjunarodnog prava ljudskih prava

Hijerarhija uopće označava formalno uređen odnos nadređenosti i
podređenosti dijelova jednog sistema.Hijerarhija izvora prava je prema pravnoj snazi
određen skup općih i onih pojedinačnih pravnih akatakoji sadrže pravne norme.
Pravna snaga pravnog akta jeste njegovo dejstvo na ostale pravne akte i na
faktička ljudska ponašanja

6. Medjunarodni ugovori – pojam i vrste

Međunarodni ugovori  predstavljaju najvažnije izvore međunarodnog prava o ljudskim
pravima.  S   obzirom   da   se   radi   o   pisanim   aktima,   oni   predstavljaju   najpreciznije   i
najsigurnije   izvore.   Da   bi   proizvodio   pravno   dejstvo,   međunarodni   ugovor   mora   biti
potpisan od strane ovlašćenog lica i volja mora biti slobodno izražena. Od značajnijih
međunarodnih ugovora, neophodno je spomenuti:

Paktove o pravima čoveka; Konvenciju

o   rasnoj   diskriminaciji;   Konvenciju   o   pravima   deteta;   Konvenciju   o   sprečavanju   i
kažnjavanju   zločina   geocida;   Ženevske   konvencije   o   zaštiti   žrtava   rata;   Evropsku
konvenciju   o   ljudskim   pravima;   Konvenciju   protiv   mučenja   i   drugih   nečovečnih
postupaka; Konvenciju o sprečavanju diskriminacije u odnosu na žene

. Međunarodni

ugovori o ljudskim pravima razlikuju se od ostalih međunarodnih ugovora po tome što
oni sadrže pravne obaveze između država ali u korist pojedinaca koji se nalaze pod
njihovom jurisdikcijom.

7. Pravna obaveznost medjunarodnih ugovora



Svest o obaveznosti može da se traži u postupcima međunarodnih subjekata
(drugim rečima ona ne mora da bude izjavljena)



Subjekti MJP moraju da veruju da je u pitanju pravna obaveza (svojom prirodom
ili načinom na koji su preduzimani treba da svedoče da je reč o ubeđenju da je ova
praksa obavezna na osnovu pravnog pravila

8. Obicajna pravna pravila



države još uvek ne žele da se pravno obavežu



svesne da moraju da se prilagode – ali ne prihvataju odgovornost

14. Implementacija ljudskih prava – pojam, korisnici, unošenje medjunarodnih
obaveza u
unutrašnje pravo

1. Međunarodni sistem kontrole i implementacije ljudskih prava – organi UN i

postupci

Pod sistemom međunarodne implementacije podrazumevamo organizovanu kontrolu i
nadzor organa međunarodne zajednice nad izvršenjem pravnih obaveza država u pogledu
poštovanja ljudskih prava i sloboda garantovanih i priznatih međunarodnopravnim
dokumentima. Ovo predstavlja najvažniji, ali istovremeno i najneefikasniji deo sistema
međunarodnopravne zaštite ljudskih prava. Najvažniji organi i procedure za kontrolu i
nadzor , zasnovani na Povelji UN su:

Komisija UN za ljudska prava, Komisija zapoložaj

žena, Podkomisija zasprečavanje diskriminacije i zaštitu manjina, kancelarija Visokog
komesara UN za ljudska prava, i procedura za razmatranje teških i sistematskih kršenja
ljudskih prava na osnovu Rezolucija 1503

15. Vreme potrebno za implementaciju medjunarodnih obaveza, efektivna pravna
sredstva za
ostvarenje ljudskih prava, kultura zaštite ljudskih prava

Komisija UN za ljudska prava, Komisija zapoložaj

16. Efektivna pravna sredstva za ostvarenje ljudskih prava. Kultura zaštite ljudskih
prava

17. Nacela pod kojima se uživaju ljudska prava – opšte

•

NAČELO JEDNAKOSTI

•

NAČELO ZABRANE ZLOUPOTREBE PRAVA

•

NAČELO POSEBNE ZAŠTITE UGROŽENIH KATEGORIJA LJUDI

–

lica zaštićena u ratovima, zaštita apatrida i izbeglica, zaštita žena, dece i lica sa
invaliditetom

•

NAČELO O OGRANIČENJIMA LJUDSKIH PRAVA

18. Nacelo jednakosti i zabrane diskriminacije

Zabrana diskriminacije predstavlja izuzetno važno ljudsko pravo i opšti uslov uživanja
ljudskih   i   svih   ostalih   prava   i   sloboda.   Nejednakom,   odnosno   diskriminatorskom
primenom   prava,   pojedincima   se   u   velikoj   meri   osporava   svojstvo   subjekta   prava,   i
omalovažava i degradira se čovek kao ljudsko biće.
Pod diskriminacijom se podrazumeva svako razlikovanje, isključivanje, ograničavanje ili
davanje prvenstva, zasnovano na nekom od nedozvoljenih razloga kao što su boja kože,
poreklo,   pol,   jezik,   veroispovest,   političko   uverenje,   socijalni   status   itd.   Suštinski,
diskriminacija   je   sinonim   za   pravno   nedozvoljeno   razlikovanje   i   odvajanje   ljudi   u
pogledu uživanja ljudskih i ostalih prava i sloboda.
Zabranu specifičnih vidova diskriminacije predviđaju mnogi međunarodni ugovori:

Konvencija o rasnoj diskriminaciji, Konvencija o diskriminaciji žena, Konvencija o
suzbijanju i kažnjavanju zločina aparthejda, Konvencija MOR o diskriminaciji u pogledu
zapošljavanja i zanimanja, Konvencija UNESKO protiv diskriminacije u oblasti
obrazovanja

19. Nacelo zabrane zloupotrebe ljudskih prava

Nista u ovoj Konvenciji ne moze se tumaciti tako da podrazumeva pravo bilo koje
drzave, grupe ili lica da se upuste u neku delatnost ili izvrse neki cin usmeren
Na ponistavanje bilo kog od navedenih prava I sloboda ili na njihovo ogranicavalje u
vecoj meri od one koja je predvidjena Konvencijom.

20. Nacelo posebne zaštite ugroženih kategorija ljudi u medjunarodnom pravu –
opšte
lica zaštićena u ratovima, zaštita apatrida i izbeglica, zaštita žena, dece i lica sa
invaliditetom

21. Nacelo o ogranicenjima ljudskih prava – opšte

Međunarodni instrumenti o ljudskim pravima ovlašćuju države ugovornice da u
određenim situacijama i pod precizno utvrđenim uslovima, uživanje pojedinih ili većine
ljudskih prava podvrgnu određenim ograničenjima (

suspenduju, obustave njihovu

primenu

). U principu, radi se o dve vrste ovakvih ograničenja. Prva se odnosi na tzv.

privremenu obustavu ili suspenziju određenih ali ne svih ljudskih prava u tzv. vanrednim
okolnostima (derogacije). Druga se odnosi na opšta ograničenja većine ljudskih prava u
skladu sa tzv. restriktrivnim klauzulama, koja su fakultativnog karaktera i države ih mogu
ali ne moraju primeniti.

22. Stavljanje van snage pojedinih prava i sloboda u vanrednim okolnostima –
pojam, uslovi

Što se tiče suspenzije pojedinih prava i sloboda u vanrednim okolnostima, države moraju
biti u stanju izvanredne javne opasnosti koja ugožava opstanak države - nacije, kao što su
rat, stanje neposredne ratne opasnosti, unutrašnji neredi i sukobi većih razmera,
elementarne nepogode i prirodne katastrofe. Neophodno je napomenuti da ni u vanrednim
okolnostima nije dozvoljena suspenzija najvažnijih ljudskih prava kao što su:

pravo na

međunarodne organizacije u stvaranju međunarodnih pravila i standarda. Organi
međunarodne
organizacije to najčešće čine tako što donose odluke i preporuke (

deklaracije

) u

kojima se definišu ljudska prava i što pripremaju i usvajaju

nacrte

ugovora o ljudskim

pravima,
koji se podnose članicama organizacije i drugim državama na ratifikaciju i pristupanje.
Tako je Generalna skupština UN-a prvo izglasala Univerzalnu deklaraciju o ljudskim
pravima
1948.godine a na osnovu nje u organima UN sačinjeni su nacrti paktova o ljudskim
pravima
koje je Generalna skupština usvojila 1966.godine i koji su stupili na snagu 1976.godine,
tj. kada
ih je ratifikovalo ili im pristupilo dovoljan broj država.

Unapređenje

ljudskih prava je djelatnost međunarodnih organizacija usmjerene na

širenje ideje o ljudskim pravima, prihvatanje obaveza država da štite i poštuju ljudska
prava i
stvaranje preduslova za uživanje ljudskih prava. Tu spadaju i svi oblici međunarodne
saradnje
radi pružanja odgovarajuće pomoći za razvoj bilo da su ekonomske prirode ili izdavanja
publikacija, obrazovanju kadrova, širenje svijesti i znanja o ljudskim pravima.

Zaštiti ljudskih prava

međunarodne organizacije doprinose u prvom redu tako što

njihovi organi ili organi stvoreni pod njihovim okriljem – nadziru poštovanje
međunarodnih
obaveza država da štite i poštuju ljudska prava.

27. Ujedinjene nacije i ljudska prava – opšte, Generalna skupština, ECOSOC

Staranje o ljudskim pravima je jedan od osnovnih zadataka najvažnije Univerzalne
međunarodne
organizacijen - Ujedinjenih nacija. Tokom postojanja UN-a, ovakva nastojanja imala
su svoje uspone u padove. Mnoge od njih kršile su ljudska prava svojih građana. Kada su
njihovi organi bili pasivni i paralizovani, UN su morale da stvaraju nove pomoćne
organe,
kako bi mogle obavljati svoje funkcije iz oblasti ljudskih prava. Ove funkcije UN su prije
svega u rukama

dva glavna

organa

UN-a – Generalne skupštine i Ekonomskog i

socijalnog savjeta (EKO-SOK).
Generalna skupština

konačno odlučuje o nacrtima međunarodnih ugovora o ljudskim

pravima. Može da stvara pomoćne organe i konačno odlučuje o budžetu organizacije, pa
prema tome i sredstvima namijenjenim za funkcije u oblasti ljudskih prava. Ugovorna
tijela
dužna su da podnose izvještaje ovom organu.

U Generalnu skupštinu ulaze predstavnici

svih
država članica UN-a

.Ekonomsko- socijalni savjet (EKO-SOK

) prema Povelji UN-a

ima najšira ovlaštenja u
oblasti ljudskih prava. On priprema Međunarodne ugovore, prati sva pitanja iz ove
oblasti,