“Liderstvo je sposobnost da odlučite šta treba da uradite,
a onda ubedite druge da i oni to žele”
Dwight Eisenhower
1
Uvod
Menadžment kao jedan kompleksan proces ima svoje osnovne komponente:
planiranje, organizaciju, odabir kadrova, vođstvo i kontrolu
. Zadatak uspešnog menadžera
je da obezbedi uskladjenost svih ovih komponenti.
Uspešnost ostalih komponenti zavisi od planiranja
.
Planiranje
, pored vremenske
determinante (kratkoročno, dugoročno, srednjeročno), po izvesnim literaturnim podacima u
sebi sadrži korporativne planove (koji obuhvataju razvoj preduzeća na duži period), strateške
(koji su srednjoročni i odnose se na uvođenje promena), rukovodeće (koji u sebi
pretpostavljaju korake za ostvarenje strateških ciljeva), operativne (koji u sebi sadrše
ubičajene aktivnosti ustanove) i finansijske (koji u sebi određuju opremu i sredstva za
postizanje ciljeva). Donošenje odluka je uobičajeni rezultat samog planiranja i u sebi sadrži
selekciju najbolje alternative koja vodi ostvarenju zadataka.
Organizacija
kao komponenta
rukovođenja obezbeđuje odgovarajuću podelu rada kao i raspodelu opreme. Organizacijom se
u ustanovama uspostavlja “efikasan sistem rada” posmatran kroz prizmu ekonomskih
rezultata poslova a koordinacija se odnosi na obezbeđivanje uslova u kojima se sve aktivnosti
unutar preduzeća odvijaju kroz jednostavne korake.
Kadrovi i kadrovska politika
čine treću
komponentu i ona se odnosi isključivo na ljudske resurse. Ovo se prvenstveno odnosi na
identifikovanje neposrednih potreba ustanove, pronalaženja i izbora kandidata, njihove obuke,
unapređivanja, premeštanja itd.
Vođstvo
tj.
liderstvo
u sebi podrazumeva proces uticaja na
zaposlene, tako da se oni maksimalno zalažu da radeći zajedno dostignu grupne ciljeve.
Za dobro vođstvo bitno je poznavanje i korišćenje motivacionih modela jer to
povećava zainteresovanost zaposlenih, smanjenje intervenciju rukovodioca, broj potrebnih
rukovodećih kadrova, što posledično vodi smanjenju troškova. Pri ovome je važna i struktura
nagradjivanja koja u sebi ne obuhvata samo materijalnu naknadu već i status i priznanje.
Uspešno
komuniciranje
je preduslov dobrog liderstva. Na bazi komunikacije se
razvijaju ljudski odnosi. Često se zbog nedostatka sposobnosti komunikacije sa različitim
društvenim strukturama pojavljuju velike teškoće u ostvarivanju lidertstva.
Kontrola
je bitan
podsistem svih komponenti rukovođenja. Ona mora da bude razumna, ekonomična i da vodi
ka korektivnoj akciji. Zadovoljavajući standardi koji se koriste u procesu kontrole moraju biti
1
Dr Dejan Erić, Uvod u menadžment, Ekonomski fakultet Beograd, str. 398.
2
biti veoma značajne za njihovu produktivnost na poslu. Sigurno je da zatvorenog, slabo
komunikativnog pojedinca menadžment ne treba da postavi za PR menadžera, prodavca na
terenu ili na bilo koju poziciju na kojoj je neophodno često komunicirati sa ljudima. Isto tako
je sigumo da bi za radno mesto računovođe bilo najbolje postaviti osobu koja je staložena,
mirna, temeljita i ima odlične sposobnosti rada sa brojevima. Dakle, ne samo da je važno da
razumemo da se ponašanje ljudi u organizacijama razlikuje zato što su oni različite ličnosti
već i da tu činjenicu uvažimo tako što ćemo koliko je god to moguće, uskladiti ličnost osobe
sa poslom koji ta osoba obavlja.
Ličnost se najčešće definiše kao
jedinstvena kombinacija karakteristika osobe koja
proizilazi iz načina na koji se pojedinac ponaša i stupa u interakcije sa drugima
.
Sve
definicije ličnosti uvažavaju činjenicu da se radi o jedinstvenom profilu ili kombinaciji
osobina koji izdvajaju ličnost od ostalih u njenom okruženju. Takođe, u svim definicijama
ličnosti se ukazuje na činjenicu da se ličnost osobe i formira i iskazuje kroz interakciju sa
drugim ljudima. Interakcije u koje osoba stupa tokom svoga života oblikuju njenu ličnost ali
isto tako, mi tek na osnovu tih interakcija može videti kakva je neko zaista ličnost.
Oduvek se postavljalo pitanje: šta je to što oblikuje ličnost? Veoma stara diskusija se
uglavnom vodi oko pitanja: da li na ličnost neke osobe više utiče njeno nasleđe ili njeno
okruženje? Dakle, jasno je da se kao dva osnovna faktora ličnosti uzimaju nasleđe i okolina u
kojoj ličnost sazreva i radi. Tome neki autori dodaju i situaciju kao korektivni faktor.
Slika 1. Faktori ličnosti
Nasleđe
obuhvata sve uticaje na ličnost koju čovek dobija rođenjem. Tu spadaju različite
fizičke predispozicije: fizička konstitucija, pol i seksualna orijentacija, temperament, nivo
energije, bioritam itd. Međutim, kao važniji faktor koji utiče na oblikovanje ličnosti se navodi
i genetsko nasleđe. Tome su posebno doprinela istraživanja blizanaca koji su živeli u
4
odvojenim porodicama. Uvek se ispostavljalo da su blizanci i pored sasvim različitog
socijalnog okruženja u kome su živeli, imali mnoge zajedničke osobine i crte ličnosti.
Interesantan je, na primer slučaj dva blizanca koji su živeli odvojeni 39 godina. Oni su živeli
na oko 60 km razdaljine i nikada se za to vreme nisu sreli. Međutim, ovi blizanci su imali isti
model i boju automobila, pušili su istu marku cigareta, imali su istu vrstu psa koje su zvali
istim imenima i letovali su u istom letovalištu, udaljeni jedan od drugog samo tri bloka.
Okruženje
obuhvata niz faktora koji utiču na ličnost. Kada bi samo nasleđe određivalo ličnost
bilo bi relativno malo raznovrsnosti u tipovima ličnosti. Jasno je, međutim, da na ličnost utiču
faktori koji dolaze iz okoline u kojoj osoba odrasta i razvija se. To je pre svega, porodica. Ona
je pojedinačno najznačajniji faktor koji oblikiije ličnost. U našem narodu postoji izreka koje
bi trebalo navodno da se pridržavaju oni koji biraju devojku koju žele da ožene: “Gledaj
majku, biraj ćerku“. Tako nešto ne bi se moglo reći da porodica ne utiče na ličnost osobe.
Deca po prirodi stvari uče po modelu ponašanja roditelja, hteli to roditelji ili ne, bili oni
svesni toga ili ne. Tako se često dešava da deca nesvesno “upijaju“ brojne osobine i ponašanja
svojih roditelja iako se svesno opiru tome. Pored primarne porodice, na ličnost utiče i
proširena porodica (dede, babe, ujaci, tetke) kao i društvo iz škole, iz grada itd. Dalje,
pripadnost određenoj društvenoj grupi: klasi, socijalnom sloju, profesiji itekako oblikuje
ličnost osobe. Najzad, pripadnost naciji i nacionalnoj kulturi utiče na oblikovanje pojedinih
osobina ličnosti. Mada često ima preterivanja i stereotipnog zaključivanja da pripadnici
pojedinih nacija imaju ove ili one osobine, ipak postoje dokazi da neke nacionalne kulture
favorizuju određene osobine ličnosti koje onda imaju više šansi da se pojave kod tipičnog
predstavnika te kulture.
Situacija
nije faktor od podjednake važnosti kao nasleđe i okolina, ali se mora priznati da
situacija u kojoj se čovek nalazi može nekada značajno da utiče na njegovu ličnost. Uticaj
situacije je više korektivni. Ona retko može da stvori određenu osobinu ličnosti ako je osoba
nema ali zato može da potencira neku skrivenu osobinu za koju osoba nije ni znala da je
poseduje. Zato se nekada iznenadimo kada vidimo da se neka osoba u određenoj situaciji
ponaša na način koji nikada ne bi smo očekivali od nje. To ne znači da mi tu osobu nismo
dobro poznavali već da ona do sada nije bila u situaciji koja je iziskivala takvo ponašanje.
Najviše istraživanja ličnosti bilo je usmereno na otkrivanje osobina ili crta ličnosti.
Osobine ličnosti se definišu kao trajne karakteristike koje opisuju ponašanje ličnosti. Ako
poznajemo osobine neke ličnosti onda možemo sa sigurnošću da predvidamo (i kontrolišemo)
ponašanje te ličnosti. Budući da je to ono što je oduvek interesovalo menadžere, jasno je zašto
su brojna istraživanja bila usmerena na klasifikacije osobina ličnosti.
5
kritičniji prema sebi i svojim rezultatima od ljudi koji imaju mali stepen neurotičnosti.
Takva njihova kritičnost ih obično tera ka perfekcionizmu, pa su obično dobar izbor za
poslove kontrole kvaliteta koji zahteva kritičko mišljenje i ocenjivanje. Vrlo često
imaju važnu i nezamenljivu ulogu u grupi i grupnom odlučivanju zato što obično
preuzimaju ulogu “đavolovog advokata” kritikujući svaku predloženu alternativu.
5.
Otvorenost.
Ova dimenzija ličnosti sa jedne strane ima osobine kao što su: kreativnost,
originalnost, radoznalost, otvorenost za nova iskustva, maštovitost,
nekonvencionlanost i sklonost riziku. Na drugom kraju dimenzije se nalaze:
zatvorenost, konvencionalnost, konzervativizam, nemaštovitost, averzija prema riziku
itd. Ovo se smatra dobrom karakteristikom za poslove koji su podložni stalnim
promenama, inovacijama ili uključuju značajan nivo rizika. Preduzetnici koje
karakteriše visok stepen sklonosti ka preuzimanju rizika obično imaju visok nivo ove
karakteristike.
Slika 1.2. Pet velikih dimenzija ličnosti
Izvor:Zimanji V, Stangl Cučnjar G. (2005), Organizaciono ponašanje, Subotica:Ekonomski fakultet
Starija ali i manje prihvaćena u stručnoj javnosti jeste klasifikacija tipova ličnosti poznata pod
imenom Myers - Briggs indikator tipa ličnosti i po skraćenici MBTI (Myers Briggs Type
Indicator). Ova klasifikacija crta ličnosti nastala ja na osnovu primene upitnika od oko 100
pitanja koja su bila usmerena na otkrivanje kako se ljudi osećaju u odredenim situacijama. Na
osnovu odgovora, došlo se do samo 4 osnovne dimenzije po kojima se ličnosti razlikuju. To
su:
-
Ekstrovertnost (Extroversion)
—
introvertnost (Introversion).
Ekstrovertne osobe će uvek
biti orjentisane ka spoljnom svetu, ljudima i objektima dok će introvertne osobe u svome
ponašanju biti orjentisane ka unutrašnjem svetu ideja i osećanja.
7
