ФАКУЛТЕТ ЗА ПРАВО,БЕЗБЕДНОСТ И МЕНАЏМЕНТ
„КОНСТАНТИН ВЕЛИКИ“ НИШ
СЕМИНАРСКИ РАД
ТЕМА: ЉУДСКИ РАД КАО СОЦИОЛОШКА КАТЕГОРИЈА
ПРЕДМЕТ: СОЦИОЛОГИЈА
Ментор: Студент:
Проф. др Видимир Вељковић
Ђорђе Николић МБ 73-Ч/2016
Ниш, Јануар 2017.
САДРЖАЈ :
1. УВОД.................................................................................................................. 3
2. Људски рад као социолошка категорија.........................................................4
3. Првобитни облици рада....................................................................................5
4. Облици рада......................................................................................................6
4.1. Производни и непроизводни рад...........................................................7
4.2. Физички и интелектуални рад................................................................8
4.3. Живи и минули рад .................................................................................9
4.4. Користан и некористан.........................................................................9
4.5. Директан и индиректан рад....................................................................9
4.6. Конкретан и апстрактан рад.................................................................10
4.7. Индивидуални и друштвени рад..........................................................11
4.8. Прост и сложен рад...............................................................................11
4.9. Рад према степену образовања.............................................................12
5. Остали облици рада......................................................................................13
6. Категоризација рада.....................................................................................14
7. Социјалошка схватања рада........................................................................15
8. ЗАКЉУЧАК..................................................................................................17
9. ЛИТЕРАТУРА ............................................................................................18
2
2. Људски рад као социолошка категорија
Ако желимо да дефинишемо услове под којима човек живи и ради, довољно је рећи
да човек данас не може задовољити ни своје најелементарније природне потребе у домену
метаболизма материја на непосредан и природан начин.Можда то звучи парадоксално, али
савремени човек који живи у великим урбаним срединама не налази више ни храну, ни
воду, па чак ни ваздух у природном стању и слободе за употребу. И једно и друго и треће
потребно је индустријским путем произвести или бар прочистити, загрејати или
расхладити и учинити погодним за људску употребу. А све то човек чини организовано у
оквиру одређених институција. Институције нису ништа друго него бескрајне мреже
формула које прописују људско понашање – понашање при руковању суперсоничним
авионима, понашање при математичким анализама комплексних функција, понашање
према оцу, полицајцу или шефу државе, понашање у цркви, понашање у брачној постељи
итд. Ефекат кршења свих тих норми приближно је увек једнак. Непоштовање техничких
норми директно води тешким повредама и смрти. Кршење друштвених правила нема увек
тако непосредан али у ствари нема ни блажи ефекат. Напротив, човек се често лакше
опорави од физичке повреде негó од психичких траума које му задају његови најближи и
најдражи.
Зато би смо при одређивању односа између човека и његовог рада прихватили
тезу да су биолошке потребе човека – потребе за храном, за ваздухом, кретањем,
светлошћу и друге потребе, основне само у том смислу што без њиховог задовољења нема
ни егзистенције људске јединке. Међутим, задовољење ових потреба је двоструко нужно и
детерминисано и биолошки и социјално јер мора да се одвија кроз организоване
друштвене оквире.
Битан елемент човековог одношења према природи је то што човек не присваја
готов производ него му природа служи као основа, као матерјал који мора прилагодити
сопственој потреби, мора да га обради, дакле, да своју мисао, дух и вештину руке на њима
примени. Може се рећи да човек делујући у ствари не присваја само екстерну природу
него своју сопствену људску суштину.
У социолошкој литератури присутна су схватања по којима је људски рад кључни
чинилац начина живота независан од развоја производних снага и карактера друштвених
4
односа. Ж. Фурастије истиче да су елементи начина живота, по дефиницији, у
супротности са животним стандардом, а круцијална супротност је у немогућности мерења
елемената начина живота новцем за разлику од животног стандарда који управо
претпос¬тавља „потросњу добара и услуга које су измерљиве новцем“ и које
подразумевају истраживање дохотка и „реалних“ надница.
Начин живота је квалитативна категорија „која настаје и развија се пре свега у
процесу рада и друштвеног живота, он прожима процес потрошње и утиче на став људи
према поседова¬њу материјалних потрошних добара, коришћењу услуга и на њихово
понашање у слободном времену“.
Неки социолози битне квалитете начина живота виде пре свега у култури („грчки
начин живота“, „амерички начин живота“), институцијама ван рада, одређеним облицима
потрошње. Ипак, не може се начин живота ограничавати само на сферу рада, сферу
доколице, дакле не само на сферу рада, задовољење потреба, нити само на културу,
Рад се у социолошком смислу може одредити и као употребљавање радне снаге.
Процес рада, кроз који човек развија и усавршава своје потенцијале је целина, коју
сачињавају следећи елементи:
Рад као сврсисходна делатност,
Средства за рад којима се делује и
Предмети на које рад делује.
Заједничко деловање сва три елемента процеса рада је производ.
1
3. Првобитни облици рада
Још у првобитној заједници постојали су одређени облици рада карактеристични за
те друштвене прилике тог времена. Историја људског друштва садржи три велике
друштвене поделе рада:
Прва друштвена подела рада настала је под утицајем природних услова производње
у периоду варварства првобитне заједнице. Из првобитне тадашње људске делатности
(скупљачка делатност), произашла је подела на сточарство и земљорадњу. Једна племена
су се бавила припитомљавању животиња и њиховом размножавању, због хране, одеће и
1
С. Пантелић-Вујанић,
Савремена социологија
, Саобраћајни факултет, Београд, 1996.
5
