I
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
ЗАВРШНИ РАД
ЛОГИСТИЧКЕ АКТИВНОСТИ
БЛАЦЕ, ОКТОБАР 2018. ГОДИНЕ
II
ВИСОКА ПОСЛОВНА ШКОЛА СТРУКОВНИХ СТУДИЈА
БЛАЦЕ
ЗАВРШНИ РАД
ЛОГИСТИЧКЕ АКТИВНОСТИ
Mентор:
Kандидат:
др Кристина Цветковић
Филип Марковић 100/15 М
Блаце, октобар 2018. године
1
УВОД
Логистика као савремена научну дисциплина заузима видно место у наставним
програмима усмереним ка образовању стручњака различитих профила, посебно у области
инжењерства и економије. Основни разлог за то је што логистика проучава значајно
подручје економије које се односи на токове добара и информација од добављача преко
произвођача до купаца или потрошача, укључујући и њихов повратни ток. Суштина
концепта логистике је у интегрисаном приступу у свим њеним саставним активностима:
руковању материјалима, пружању услуга потрошачима, логистичким комуникацијама,
управљању залихама, складиштењу, транспорту и одређивању оптималне локације
фабрике и складишта. Свакако да је човек најважнији чинилац у интегрисању тих
активности. Прихватањем концепта интегрисане логистике, компанија може уз остале
предности да постигне оптимално пружање услуга потрошачима, уз минимизирање
трошкова и истовремено остваривање профита.
Ланац снабдевања обухвата све учеснике
и процесе од произвођача сировина до крајњег потрошача али се из перспективе
оперативног управљања класично разматрају три основне компоненте: снабдевање,
складиштење и дистрибуција. Основни садржај предмета покрива целокупне активности
унутар ланац снабдевања, односно све релевантне процесе које треба оптимизовати како
би процес који тече од почетка ланаца снабдевања па све до финалног потрошача могао
несметано и ефикасно да се одвија: увод у ланце снабдевања, разумевање, стратешко
позиционирање и стандарди ланца снабдевања, складишни процеси у ланцима
снабдевања, руковање и паковање у ланцу снабдевања, управљање залихама на свим
нивоима ланца снабдевања, перспективе управљања ланца снабдевања, дизајнирање
дистрибутивне мреже ланца снабдевања, информационе технологије и технике за
доношења одлука као подршка ефикасном менаџменту ланца снабдевања, управљање
односима са купцима у ланцу снабдевања, ЕРП системи
1
и управљање ризиком у ланцу
снабдевања. Оптимизацију коришћења расположивих ресурса треба остварити
одговарајућим планирањем, управљањем и доношењем ефикасних одлука. Реални
процеси у ланцима снабдевања могу обухватати изузетно велики број међусобно
1
ERP (engl.
Enterprise Resource Planning)
је процес у коме се планирају пословни ресурси. У спровођењу тог
процеса обично је укључен неки пословни информациони системи тј. комерцијални софтверски пакет за
велика предузећа. Мала и средња предузећа немају организацину структуру, а најчешће ни потребу за
планирањем пословних ресурса, па ни за софтвером који се обично користи при планирању.
2
повезаних променљивих. Њихово моделирање захтева искуство са математичким
методама а проналажење оптималних решења употребу напредних софтверских пакета.
Координирање токова материјала, информација и новца кроз ланац снабдевања је стални
извор проблема и истовремено фактор успеха. Савремени ланци снабдевања треба да су
динамичне, флексибилне и респонзивне мреже, које раде по принципу »
осети и одреагуј
«
насупрот традиционалном »
направи па продај
«. Брзи одговор на промену тражње захтева
ефикасна решења у свим елементима ланца: производњи, складиштењу, снабдевању,
транспорту и дистрибуцији. То значи, да у данашњим конкурентским условима кључни
фактор опстанка и развоја предузећа постаје интелигентно и ефикасно коришћење
расположивих ресурса.
2
Историјски посматрано, организације су улагале огроман напор у производњу и
истовремено сасвим мало размишљале о кретању материјала. Менаџери су препознали
транспорт и складиштење као нешто што је неопходно организацији, али су их
доживљавали као техничка питања која не заслужују много пажње и представљају
неизбежне трошкове пословања. Један рани рад из 1920. године почео је да сагледава
област транспорта готових производа много пажљивије. Међутим, 1962 године, Друкер и
даље описује логистику као ’’црни континент привреде’’ и каже да ова област
’’најтужније занемарена, је најперспективнија област пословања,..’’.
Може се рећи да су од тада почеле значајне промене у начину разумевања и односу према
овој области. Један од главних разлога због кога је дошло до ових промена јесте чињеница
да је логистика препозната као скупа област. У периоду до 1970. и 1980. године је, на
основу разних истраживања, утврђено да кретање и складиштење материјала обично
износи 15-20 % прихода. Хилл 1994. године констатује да су "многи дистрибутери свесни
трошкова дистрибуције роба и услуга које пружају". У сваком случају, логистика је
идентификована као веома скупа функција и област у којој организације могу да направе
значајне уштеде.
2
Д., Регодић (2014)
Логистика – ланци снабдевања,
Универзитет Сингидунум Београд, стр 3
4
12. Однос према транспорту се мења највише због: повећане гужве на путевима,
забринутости због квалитета ваздуха и загађења животне средине, приватизација
железница, дерегулације саобраћаја, и низа других разлога.
3
Ово је само делимична листа. Постоји много других разлога који доводе до промена
логистике, укључујући неизвесне тржишне услове, политичке промене, дерегулацију
пословања, трошкове, недостатак квалификованих кадрова, промењиви девизни курс итд.
2.ПОЈМОВНО ОДРЕЂЕЊЕ ЛОГИСТИКЕ
Логистика је веома стара област пословања која се усавршавала паралелно са развојем
цивилизације. Свакако, све зависи од тога шта под њом подразумевамо. Као стара област
пословања, логистичке активности срећемо код великих сеоба народа и бројних ратова
којима је била потребна логистичка подршка. У савременим условима пословања
логистика се посматра као млада научна дисциплина и истовремено као савремена и нова
област пословања. Логистика привлачи озбиљнију пажњу научника тек половином
прошлог века.
Логистика као појам употребљава се у два значења као научна дисциплина и специфична
пословна функција у оквиру техничких, организационих, друштвених и других система.
Као наука, логистика представља економску дисциплину која има своје научне циљеве и
методе. Изучава токове и трансформације економских садржаја у оквиру пословних и
других система и тиме даје научна решења за убрзавање токова материјала, повећања
ефикасности и превазилажење просторне и временске динамике процеса репродукције. За
одређивање битних карактеристика појединих елемената логистике примјењују се разне
методе научног истраживања и анализе производних технологија, трошкова
ускладиштења и трошкова превоза (унутрашњег и спољашњег), а то су: аналитичке
методе, статистичке методе, математичке методе, емпиријске методе и примена вештачке
интелигенције, у првом реду експертних система.
Као пословна функција, логистика представља скуп активности у организацији које
подржавају извршавање његовог основног задатка (производња или пружање услуга) и
3
Д., Регодић (2014)
Логистика – ланци снабдевања,
Универзитет Сингидунум Београд, стр 4
