Akademija za poslovnu ekonomiju
Predmet: Osnove menadžmenta
Tema: Logistički koncept menadžmenta u automobilskoj industriji
UVOD
Logistika predstavlja celokupan proces planiranja, obezbeđenja, kontrole i evidencije
snabdevanja i zbrinjavanja materijalnim sredstvima, organizacije transporta (saobraćajna služba),
hospitalizacije ljudi (sanitetska služba), rada i održavanja postrojenja oružanih snaga
(vojnaindustrija, ratna privreda).
Logistički koncept menadžmenta je deo procesa lanca snabdevanja i obuhvata planiranje,
primenu i kontrolu efektivnog i efikasnog kretanja (skladištenja) dobara i usluga i sa njima
povezanih informacija od mesta porekla do mesta potrošnje u cilju zadovoljenja potreba
potrošača. Ova definicija uklju čuje kretanje dobara, usluga i informacija i u oblasti proizvodnje i
u oblasti pružanja usluga. Menadžment logistika je skup logističkih aktivnosti koje osiguravaju
razvoj efikasnog sistema menadžementa preduzeća na osnovi koordinacije i kontrole geografski
disperziranih manadžement aktivnosti, povećavajući efikasnost odluka na svim nivoima.
Američki savet za logistički menadzment definise logistiku kao deo logističkog sistema koja
obuhvata proces planiranja, primene i kontrolisanja efektivnog i efikasnog toka i skladištenja
materijala, poluproizvoda, gotovih proizvoda i informacija od mesta nabavke do mesta potrošnje
kako bi se zadovoljili zahtevi potrosača.
Veliki broj proizvodjaca proizvodnih dobara i usluga obavlja prodaju sa tradicionalnim kupcima-
drugim kompanijama, pa se proces prodaje, odnosno nabavke obavlja rutinski (za jednu
kompaniju to je prodaja, a za drugu nabavka). U tom smislu se rutinski obavljaju i logističke
aktivnosti.
Kada se pojave zahtevi kompanije-kupaca za promenom cena ili količine, proces prodaje-
nabavke se malo usložnjava. Kompanija-kupac može da ne odabere postojeću kompaniju-
prodavca za svog dobavljaca ukoliko druga kompanija-prodavac daje bolje uslove prodaje.
Kompleksnost procesa nabavke i logističkih aktivnosti zavise od vrste dobara.
Marketing kanali industrijskih proizvoda i usluga su vrlo kratki i često direktni. To znači da je
proizvođač proizvodnih dobara i prodavac tih dobara, te da pretežno samostalno obavlja
logističke aktivnosti. Ukoliko proizvodjač proizvodnih dobara nije i njihov prodavac, broj
posrednika za prodaju proizvodnih dobara je vrlo mali, te je marketing kanal kratak. U najvećem
broju slucajeva se koriste usluge dva tipa posrednika, a to su industrijski distributeri i
predstavnici proizvođača. U tom slucaju neke logističke aktivnosti se mogu obaviti u organizaciji
posrednika.
Logističke nauke prethode logističkim aktivnostima. One u interakcijskoj spregi omogućuju
optimalna rešenja teorijskih i praktičnih zadataka u svim sferama ljudskih aktivnosti, ali s ciljem
da se uz minimalne uložene resurse i potencijale (npr: ljudske, kadrovske,...) maksimalizuju
zadovoljstva kupaca, krajnjih korisnika i sl.
„Logistički menadžment je podsastav integralnog sastava menadžmenta savremenoga preduzeća,
koji se bavi planiranjem ciljeva, organiziranjem resursa i aktivnosti, upravljanjem ljudskim
potencijalima i kontrolisanjem procesa prostorne i vremenske transformacije dobara, energije,
informacija i znanja od mesta nastajanja do preduzeća, kroz preduzeće i od preduzeća do mesta
korišćenja s ciljem uspešnog zadovoljenja zahteva korisnika: pravim proizvodima i uslugama, u
pravoj količini i kvalitetu, u pravo vreme i za pravu cenu.“
Sama logistika u menadžmentu čini skup integriranih i kontrolisanih logističkih aktivnosti koje
osiguravaju sve preduslove za razvoj efikasnog sastava menadžmenta logističkih preduzeća,
povećavajući efikasnost odluka menadžmenta na svim razinama odlučivanja uz fleksibilnost
prilagođavanja tržišnim uslovima i turbulentnim promenama u današnjem globalnom okruženju.
Organizacija kroz procese komunicira s kupcima i drugim zainteresovanim stranama, realizuje
proizvode, ostvaruje ciljeve, uči i trajno se poboljšava.
Uz pomoć procesnog modela prikazuje se uobičajena složena struktura organizacije koju čine
brojni sektori.
Procesni pristup je nositelj svih načela modernog poslovnog upravljanja. Sistemi kvaliteta se
oslanjaju na ovaj pristup što osigurava fleksibilnije uređenje organizacije, mogućnost bržeg
reagovanja na promene na tržištu, brža unapređenja i poboljšanja sistema ka ispunjenju
kriterijuma uspešnog poslovanja. Sam pristup je u mnogočemu različit od funkcionalnog
uređenja organizacije. Umesto funkcionalnog pristupa i opisa radnih mesta, procesni pristup
stavlja naglasak na organizacijsku ulogu. Na taj način se radno mesto ne opisuje kroz radne
zadatke, već kroz procesne aktivnosti.
Procesni pristup zahteva izgradnju poslovnih procesa koji se događaju u organizaciji. Na taj
način organizacija postaje kompaktnija i otpornija na tržišne promene. U stanju je brzo reagovati
na zahteve tržišta, ali i optimizovati svoje poslovanje. Takav je process u svim granama
industrije, pa tako i u automobilskoj.
Financijski, ljudski i materijalni potencijali organizacije se ujedinjuju i stavljaju u međuodnos
koji omogućava organizacijama jasniji uvid u stanje i mogućnosti poslovnog delovanja.
Ovakav pristup omogućava ujedinjavanje ključnih procesa kao što je lanac vrednosti i nabavke,
proizvodnje, logistike i održavanja u jedan procesno organizirani sistem.
