Шта се подразумева под анализом тржишта
Под анализом тржишта, па и логистичког, подразумева се процес којим се ближе и прецизније
утврђују потребе и захтеви корисника. Циљ је сагледавање да ли за одређене услуге/производе
постоји тржиште, где се оно налази, колико је и какав је његов карактер. Као и код анализе било
ког тржишта, тако и код логистичког тржишта се може говорити о
квалитативној и
квантитативној
анализи. Обе анализе се могу обављати за читаво тржиште или за одређена
подручја, сегменте и групе корисника. Ове две анализе се најчешће реализују заједно како би се
добила довољно јасна слика о тржишту. Анализе се спроводе и за нова (потенцијални
корисници) и за постојећа (постојећи корисници) тржишта. Анализа мора обухватити и оцену
конкуренције пошто су они значајан показатељ атрактивности делатности.
Квалитативна анализа
има за циљ да установи степен прихватљивости одређених логистичких
услуга од стране корисника на тржишту. Кроз овакву анализу логистички провајдер настоји да
добије одговоре на следећа питања:
-
ко су корисници
логистичких услуга (структура тржишта) - индустријска, трговинска или нека
друга предузећа (организационо тржиште) или индивидуални корисници (потрошачко тржиште);
-
које логистичке услуге тржиште потражује
(структура захтева за услугама);
-
због чега корисници траже и купују логистичке услуге
(мотиви и потребе корисника);
-
када се појављују захтеви
(учесталост и неравномерност);
-
где је потребно пружити одређене услуге
(локација);
-
како је потребно понудити и реализовати логистичку услугу
(захтевани ниво квалитета).
Квантитативна анализа
има задатак да обезбеди конкретне податке о корисницима, њиховом
размештају, структури, обиму и времену појављивања захтева... Кроз овакву анализу између
осталог добија се слика о:
-
броју и просторној дисперзији корисника
логистичких услуга (концентрацији корисника);
-
обиму захтева
(на укупном тржишту и по корисницима услуга, по местима настанка и по
релацијама);
-
законитости настанка
логистичког захтева (интензитету, неравномерности, учесталости...);
-
фазности развоја тржишта
(динамици наступања и освајања тржишта).
Сегментација логистичког тржишта
Логистичко тржиште представља веома хетероген скуп корисника. Корисници се разликују по
структури и обиму логистичких захтева, траженом квалитету услуга, прихватљивој цени, месту и
времену реализације услуга и другим специфичностима. Није рационално стварати логистички
микс за сваког корисника посебно. За велике кориснике који имају значајне захтеве може се
формирати посебна маркетинг стратегија и логистичка понуда, али за велики број мањих
корисника то нема оправдања. С друге стране, није могуће једном логистичком понудом
ефикасно покрити и задовољити велики број таквих хетерогених захтева корисника. Све те
кориснике је ипак потреб но груписати у одређене хомогене групе. За тако груписане кориснике
могуће је креирати понуду која ће задовољити њихове захтеве.
Процес поделе тржишта на одређени број релативно хомогених група назива се сегментација
тржишта. Сегментација је предуслов за успешан избор циљног тржишта и стварање
одговарајуће понуде за њега.
При сегментацији тржишта обично се јављају дилеме у погледу броја сегмената, њихове
структуре, величине и просторног распореда.
Већина аутора наводи да тржишни сегменти треба да задовоље следеће карактеристике:
-
хомогеност
унутар сегмента (корисници у оквиру сегмента треба да имају што сличније
захтеве);
-
хетерогеност
између сегмената (корисници у различитим сегментима имају потпуно различите
захтеве);
-
профитабилност
сегмента (исплативост пословања на њему);
-
мерљивост
(могућност мерења и праћења величине сегмента, обима продаје, куповне
моћи...);
-
оперативност
сегмента (мора бити омогућен ефикасан систем стратешког и оперативног
одлучивања).
Очито је да сегментације треба да омогући лакше уочавање разлика између сегмената,
специфичности захтева сваког сегмента, а све ради избора циљног тржишта и стварања
одговарајућег маркетинг микса за њега.
