1. Савремене организације и системи управљања
Пословање и савремене пословне организације су се развијале у динамици развоја
и ширења тржишта, у околностима глобализације и технолошких револуција. Једна од
првих промена код традиционалних организација била је структура. Она је у највећем
броју случајева била заснована на хијерархији у оквиру које су се доносиле одлуке,
дефинисале одговорности, спроводили канали комуникације и одређивале надлежности.
Ови модели организационе структуре су најпре обухватали дефинисање основних циљева
пословне организације, креирање распореда активности, именовање носиоца активности,
затим организовање система комуникације, и на крају координацију свих ових процеса.
(Стојановић, 2012, стр.674)
1
Свака организациона структура, осим хијерархије обухвата и подељеност на
секторе према активностима које сектори обављају. На основу извештаја финансијског
сектора, менаџмент даље распоређује средства и делегира надлежност. Делегирање
надлежности представља значајну одлику савремених организација јер се на тај начин
обезбеђује транспарентност, појединачне заслуге и одговорности пословања.
Анализирајући пословање савремених организација, могуће је уочити низ промена које су
се дешавале у дужем временском периоду. Многе од ових промена су продукт различитих
и бројних економских и фактора окружења као што су интернационализација производних
процеса, осавремењивање дистрибутивних канала, глобалне трговинске међузависности,
што за резултат има повећање броја корисника, односно већи степен потражње производа.
Такође, значајно је напоменути улогу технолошког развоја који је у великој мери
утицао да се савремено пословање унапреди и ефикасније извршава. Како би остале у току
савремених трендова, организације су у своје пословање постепено уводиле нове
информационе технологије чији је основни задатак био да олакшају пословне процесе ,
оптимизују оперативне трошкове, затим да обезбеде већу транспарентност, као и брзу
комуникацију на интерном и екстерном нивоу.
1
Стојановић, В. (2012),
Структура савремене процесно оријентисане организације
, Младеновац:
Међународна научна конференција
Формулисање стратегије обухвата различите процесе или етапе. Првобитно се
прави план стратегије који обухвата креирање стратешке мапе, мерење и одређивање
циљева, финансирање и развојне иницијативе. Након тога се анализирају домети
стратегије, контролишу процеси њене имплементације, и на крају се анализирају њени
резултати. (Јанићијевић, 2014,
https://goo.gl/VpuD2D
)
2
1.1. Општи принципи управљања у савременој организацији
Управљање системима пословања у једној организацији обухвата специфичан
систем коордиисања различитих активности и пружа оквир у коме се остварују
дефинисани циљеви на ефикасан и трошковно прихватљив начин. Суштински, систем
управљања представља „начин на који желимо да посао буде обављен“. (Бритвић, 2011,
стр.72, 2/2011).
3
Сврха успостављања адекватног система управљања јесте да се у
организацији прецизно дефинишу појединачни и општи циљеви, да се одреде активности
и носиоци активности, као и да се делегира одговорност. Mогуће је издвојити више
система управљања који обухватајју различите секторе као што је на пример управљање
ризицима, квалитетом или трошковима. С тога, ови системи се могу појединачно
адаптирати пословању на нивоу једног сектора или у оквиру читаве организације.
1.1.1. Управљање квалитетом
Савремени концепт управљања квалитетом настао је на тлу Сједињених
Америчких Држава, када је позната компанија „Bell Thelephone Laboratories“ формирала
тим који је био задужен да контролише производне процесе како би се правовремено
уочиле грешке. На другом крају света, Јапан је такође развијао системе управљања
квалитетом и тиме високо позиционирао своје компаније на глобалном тржишту. Успех
јапанских компанија се може видети као резултат континуираних напора да се побољшају
перформансе и квалитет производа, а овакав систем је назван тоталним менаџментом
квалитета.
2
Јанићијевић, Н. (2014),
Оранизациона структура и менаџмент
, [Електронска верзија ], Новембар 3, 2014,
https://goo.gl/VpuD2D
3
Бритвић, Ј. (2011),
Модерни системи управљања у организацијама
, часопис „Практични менаџмент“ Вол.2,
бр.2, Загреб
Квалитет представља нови ниво вредности за производе савременог друштва. Он је
уједно представник карактера компаније, као и синоним за професионализам и поверење
код корисника (Хелета, 2008, стр.7).
4
Већ смо напоменули да су се у савременом
пословању компаније у највећој мери усмериле ка остваривању задовољења корисника,
самим тим гарант квалитета постао је и гарант успешног и дугорочног пословања
компаније. Амерички инжењер, Едвард Деминг, сматра се једним од пионира у
проучавању законитости и функционисања система тоталног квалитета, а његова
истраживања вршена су у оквиру јапанских компанија средином педесетих година
20.века. Према Демингу, квалитет је „скуп особина производа или услуга на којима се
темељи њихова способност да задовоље жеље и очекивања тржишта“ (Хелета, 2008,
стр.30). Његов највећи допринос темељи се на формулисању процеса унапређења
квалитета који обухвата четири аспекта – планирање, реализацију, проверу и примену
мера.
Теоријске поставке Деминговог приступа тоталном управљању се заправо своди на
стварање организационе структуре која би устоличила сарадњу свих сектора у једној
организацији и управљачких метода које су усмерене на побољшавање перформанси
производа или услуга. За Деминга, ове методе представљају правилну контролу и уотребу
специфичних инструмената и метода приликом формулисања процеса управљања.
Практична примена ових метода би у великојј мери смањила могућности ризика попут
лоших услова рада, неквалитетних производа или проблема у комуникацији са
потрошачима. Деминг је у свом приступу формулисао четрнаест тачака, односно
принципа тоталног менаџмента квалитетом који, између осталог, обухватају (
ASQ
, 2014,
http://asq.org/learn-about-quality/total-quality-management/overview/deming-points.html
)
5
Фокус на побољшању квалитета производа,
Обука запослених
Минимизацију укупних трошкова
Техничко унапређивање система производње
4
Хелета, М. (2008),
Менаџмент квалитета
, Београд: Универзитет Сингидунум
5
ASQ, W
. Edwards Deming's 14 points for Total Quality Management
, Retrieved August 26, 2017 from,
http://asq.org/learn-about-quality/total-quality-management/overview/deming-points.html
Поједини теоретичари сматрају да је кључ побољшања квалитета заправо у
промени размишљања и деловања менаџера (Вуковић, Павлетић, Иконић, 2007).
7
У том
погледу, менаџери би требало да стимулишу раднике, да успоставе систем двосмерне
комуникације, али и да учествују у оспособљавању радника и едукацији о квалитету и
његовим основним принципима.
1.1.2. Управљање трошковима
Могуће је издвојити два основна фактора трошкова. Први се односи на повезаност
трошкова и вредности производа, док са друге стране у трошкове се могу урачунати
издаци фиксних и промењивих дуговања. С обзиром на то да су трошкови основна
одредница финансијске стабилности и ликвидности организације, приметан је и њихов
утицај на активности које организација примењује како би остварила стратешке и
финансијске циљеве, али и на елементе који на неки начин стварају додатне вредности
производу – сировине, радна снага, процеси производње. Фиксни трошкови подразумевају
стабилност у интерним и екстерним условима пословања, док су промењиви трошкови
издаци подложни променама у зависности од пословања организације. У ове трошкове
спадају (Марковски, 1991, стр.2):
8
Трошкови сировина и средстава производње
Трошкови употребе енергије
Трошкови запослених
Трошкови додатних сировина
Како би остале конкурентне на тржишту, компаније су условљене да адаптирају
интересе променама у окружењу. Ове промене предвиђају успостављање ефикасне
стратегије управљања трошковима, односно смањивању трошкова како би се повећао
ниво продуктивности. Успешност пословања савремених компанија у великој мери зависи
од њиховог приступа трошковима, с тога је у економским теоријама предложено много
система управљања који су прилагођеи савременим токовима тржишта.
7
Вуковић, А., Павлетић, Д., Иконић, М. (2007),
Основни приступи потпуном управљању квалитетом и
темељни концепти изврсности
, Ријека: Технички факултет
8
Марковски, С. (1991),
Трошкови у пословном одлучивању
, Београд: Научна књига
