ОСНОВНИ ПОЈМОВИ ЛОГИСТИКЕ
Логистика се може се сагледавати као:
Научна дисциплина
Пословна функција
Дефиниција логистике – наука
Скуп мултидисциплинарних и интердисциплинарних знања
Изналажење метода оптимизације токова материјала, информација, енергије и људи кроз подручја предузећа са
циљем постизања највећег економског ефекта
Дефиниција логистике – функција
Процес планирања, имплементације и контроле физичких токова материјала и финалних производа од места понуде
до места употребе где се задовољењем потрошачке тражње може остварити профит
(Котлер)
Функција менаџмента која подржава комплетан циклус материјалних токова, од набавке и интерне контроле
производних материјала, до планирања и контроле у радним процесима, као и до набавке, превоза и дистрибуције
крајњих производа
Дефиниција логистике
Процес стратегијског управљања набавком, транспортом материјала и делова потребних за производњу, као и
складиштење и дистрибуција готових производа кроз канале маркетинга на тај начин да профит буде увећан путем
ефективног система поруџбина.
Логистика је процес планирања, имплементације и контроле ефикасног и ефективног тока и складиштења материјала
(сировина, полупроизвода и готових производа), услуга и повезаних информација од тачке извора до тачке потрошње
у сврху задовољења захтева корисника.
Логистика је термин који описује процесе планирања, извршења и контроле ефикасности токова и залиха сировина,
полупроизвода у процесу производње, готових производа, повезаност информација од места извора до тачке
потрошње, све у циљу прилагођавања захтевима купаца, клијената. Ове активности могу обухватати и сервисирање,
опслуживање купаца, прогнозу тражње, дистрибуцију информација и комуникативне везе, управљање залихама,
манипулације са робом, планирање редоследа реализације процеса, снабдевање деловима и сервисну подршку,
избор локације фабрика, складишта и опреме, паковање, враћање робе на дораду, транспорт и смештање отпадака,
саобраћај и транспорт, складиштењеи залихе. (ЦМЛ-1998)
Логистика је организација, планирање, контрола и реализација робних токова од места настанка до места продаје
преко производње и дистрибуције до крајњег корисника са циљем задовољења захтева тржишта уз минималне
трошкове и минималне инвестиције. (дефиниције логистике ЕЛА - Европска асоцијација за логистику)
Логистика је део ланца снабдевања који планира, примењује и контролише ефикасност, ефективност тока, и
складиште роба, услуга и са тим везаних информација од тачке извора до тачке потрошње, а у циљу задовољења
захтева клијената.
Логистика обухвата све системе и процесе који омогућавају кретање материјалних и нематеријалних токова.
(Зечевић)
Планирање, организовање, и контролисање свих активности кретања и складиштења, које олакшава ток производа
од тачке захтева за материјалима до тачке крајње потрошње и пратећег тока информација, у циљу обезбеђења
задовољавајућег нивоа услуге потрошачу, конзистентно трошковима, превазилажењем отпора времена и простора
при пружању услуге.
Порекло речи „ЛОГИСТИКА“
Logos (грчки) – смисао, разум, однос, појам
Logistikos (грчки) – вештина рачунања
Logistique (француски) – чиновници који су обављали административне послове везане за премештај снага у војсци
Loger (француски) – становати, ноћити под ведрим небом, сместити се.
Logi - способност закључивања тј. критичког мишљења
Развој логистике
Византијски цар Лав 6. Мудри, Сумарни преглед ратне вештине, (крај 9. и почетак 10. века): поделио припрему и
вожење рата на: стратегију, логистику и тактику.
Је вештина која треба да брине о обезбеђењу
= НАБАВКА и ТРАНСПОРТ
потреба, снабдевању и мобилности војних јединица
Оснивач војне академије у Петрограду Барон Антоние Анри Жомини, Дело из области војне теорије из 1837, (1779-
1869): ратна вештина се састоји из 6 основних елемената од којих је четврти логистика и тактикa.
Задатак логистике је омогућавање извршавања
стратегијских планова у пракси јер доводи трупе = прорачун времена и простора за ТРАНСПОРТ и набавка
и материјална средства на планирано место
Френклин Рузвелт 1945. издаје саопштење о потреби започињања изучавања поступка за побољшавање управљања
јавним добрима тако да се достигне ефикасност у рату али и добро одвијање послова у миру (1945) – Америчко
министарство одбране започиње истраживања за смањење расипања материјала и резервних делова, праћење
поузданости, бољем управљању снабдевањем и залихама.
= НАБАВКА, УПРАВЉАЊЕ ЗАЛИХАМА И ОДРЖАВАЊЕ
1949. је усвојен закон у САД за једнозначну каталогизацију елемената којим се сваки елемент у складишту војске
означава јединственим складишним бројем.
= УПРАВЉАЊЕ ЗАЛИХАМА
1950. основана је Саветодавна група за поузданост електронске опреме
= УПРАВЉАЊЕ ОТКАЗИМА
1958. оснива се агенција која управља каталогизацијом чије име прераста у Defense Logistics Services Center која
покреће 10-тогодишњи пројекат аутоматизације националног каталошког система
Развој логистике у привреди
До 1950. проблеми у пословању у области набавке па се логистика бави транспортом и складиштењем. (Шо, Кларк)
Од 1950. до 1970. појава масовног тржишта па су проблеми у испоруци производа потрошачу, стога се логистика
бави снабдевањем тржишта. (Морганштерн, Меги и Дракер)
Нови облици паковања због удаљених тржишта подижу цену
Већа растојања од произвођача до потрошача подижу цену
Због снабдевања тржишта у довољној мери држе се залихе па се повећава цена
Шта хоће корисник?
Јефтин производ
Високог квалитета
Расположив у време кад му треба
Расположив на месту до којег не мора да се мучи да иде
Тадашњи проблеми произвођача
Превести производе у право време и у правој количини по минималној цени
Остварени квалитет производа не деградирати у току транспорта али тако да се не повећају трошкови много
Штедња у транспорту повећава залихе
Штедња у залихама доводи до несташице производа на тржишту
Развој анализе трошкова, ревизија дистрибуционих канала, и раст интереса за услугама корисника
Развој логистике
1970.-1990. акценат се ставља на процес набавке, процес снабдевања, процес руковања и управљања материјалима
и њихову интеграцију у логистички ланац, јер:
Нафтна криза 70-тих година дестабилизује светску привреду
Глобална рецесија подиже каматне стопе
Настају међународна тржишта
Развијају се информационе технологије
Развија се концепт управљања квалитетом
Развија се управљање производњом
Логистика се развија ка интегрисаној логистици и развоју менаџмента ланцем снабдевања
0д 1990. схвата се да у остваривању циљева компаније учествују и партнери па се управља односаима са
добављачима, посредницима и потрошачима, предвиђају и пројектују будући аранжмани и управља сваком кариком у
ланцу снабдевања
Логистика се прераста у менаџмент ланцем снабдевања и интегрисану системску подршку
До 1950.год.
Неповезане активности
Од 1950. до 1970.
Логистика
Од 1970. до 1990.
Интегрисана логистика
Од 1990.
Менаџмент ланцем снабдевања
Предвиђање потреба
Планирање производње
Куповина
Транспорт
Складиштење
Залихе сировина
Руковање улазима
Разједињени процеси
Куповина
+
снабдевање
+
менаџмент материјалима
=
УЛАЗНА ЛОГИСТИКА
Управљање односима и
процесима са партнерима и свим
токовима процеса подршке
производњи
Управљање складиштењем
Управљање дистрибуцијом
Процесне залихе
Повраћај отпада
Паковање
Руковање унутрашњим токовима
Разједињени процеси
УНУТРАШЊА ЛОГИСТИКА
Складиштење
Залихе готових производа
Процесирање наруџбина
Испорука
Превоз
Повраћај робе
Физичка дистрибуција
готових производа
Дистрибуција
+
Повратна логистика
=
Излазна логистика
Логистика услужних компанија
улазна логистика
Проблем процене квалитета набављених услуга или знања (образовне институције)
Проблем неодвојивости од извора (туристичке агенције)
Проблем управљања квалитетом током испоруке кориснику
излазна логистика
Електронски канали продаје и посредници онемогућавају управљање квалитетом испоруке кориснику
Логистика међународних компанија
Што је тржиште више диференцирано и удаљено а производ специфичнији потребан је већи број посредника, па се
губи контрола над квалитетом производа током испоруке
Проблем различитих законских прописа током набавке
Проблем при регистрацији и царињењу
Проблем код различитих система норматива
Утицај врсте производа
Нетрајна потрошна добра
Масовна дистрибуција
Објекат близу кориснику јер неће да се труди
Брз обрт залиха
Низак ниво продајних услуга
Континуелан карактер и висока фреквенција логистичких активности (посебно улазне и излазне логистике)
Полутрајна потрошна добра
Селективна дистрибуција
Корисници су спремни на напор за куповину, али очекују производе на изабраним местима
Спорији обрт залиха
Виши ниво продајних услуга
Периодичне улазне и излазне логистичке активности
Трајна потрошна добра
Масовна дистрибуција
Ексклузивна дистрибуција са самосталном продајом или ексклузивним посредником
Спор обрт залиха
Изузетно висок ниво продајних услуга
Ређе али пажљиво управљане улазне и излазне логистичке активности
Ланац снабдевања
Управљање свим карикама ланца, а не само сопственим
Развој веза са добављачима и купцима
Логистика омогућава да се производ правих перформанси нађе на правом месту у право време
Логистика додаје вредност производу али и повећава цену
Проширивање производног програма води у повећање улагања у снабдевање сировинама и полупроизводима али и
у улагање у дистрибуцију готових производа
Утицај логистике на цену
На формирање цене утиче:
Начин продаје (директна продаја или продаја преко посредника)
Носилац логистичких активности
Начин њиховог обављања
Дужина канала дистрибуције и канала снабдевања
Ниво залиха који мора бити усаглашен са промотивном кампањом (агресивна или пасивна)
Трошкови логистике имају значајно учешће у укупним трошковима па су ограничавајући фактор код ширења
производног програма
Логистика у фазама животног циклуса производа
Логистички систем се састоји из: (Према Вилиамсону, 2006.)
Улазне логистике
Унутрашње логистике
Излазне логистике
Шта систем разликује од скупа?
Логистичке компоненте
INPUT:
сви улази у систем: сировине, материјали, алати, енергија, капитал, информације, људи, знање, искуство....
Деле се на:
Материју
МАТЕРИЈАЛ
основни помоћни потрошни
Сировине
Киселине Течности за хлађење
Репрод.матер.
Базе Уља за подмазивање
Делови Боје Делови за транспорт
Подсклопови Премази Средства за чишћење
Склопови
Амбалажа
Полупроизводи
Средства за рад
АЛАТИ
обрадни мерни контролни за стезање за подешавање
Енергију
AUTPUT:
сви излази из система: готови производи, услуге, али и отпад, људи, документација, информације, енергија
РЕСУРС
И: стални део система, у почетку су били улази, а на крају свог животног века ће бити отпад
Процес:
трансформација улазних величина у излазне величине уз додавање вредности
Може се обавити:
Променом
Утиче на физичку структуру предмета обраде
Премештањем
Утиче на промену локације предмета обраде
Чувањем
Утиче на перформансе предмета обраде
Повлачењем
Утиче на промену локације предмета обраде уз изазивање пораста тражње
Услугама
Утиче на враћање деградиране вредности предмету обраде кроз повећање квалитета
сервисирањем
Логистички токови
Измећу учесника у логистичком ланцу одвијају се токови:
1. Физички токови
се односе на физичко кретање материјала и производа.
2. Вредносни токови
се односе на процесе преласка власништва над материјалима или производима од
једне институције до друге институције. Токови новца, вредносних папира, чекова, картица и других
финансијских инструмената су присутни у улазној и излазној логистици. Овај ток се одвија скоро паралелно
са физичким током. Овде спада и ток плаћања!
3.
Токови информација
се односе на размену информација између свих учесника у свим подручјима
логистике. Одвија се од једне до друге карике у ланцу, подиже ефикасност свих логистичких активности.
Овде спада и ток промоције!
