“UNIVERZITET MEGATREND“
FAKULTET ZA POSLOVNE STUDIJE
-SEMINARSKI RAD-
„SKLADIŠTENJE ROBE“
Profesor: Student:
SADRŽAJ
UVOD………………………………………………………………………………….………….3
1. POJAM I VRSTE SKLADIŠTENJA..………….………………………………..…………..4
2. AKTIVNOSTI I EFEKTI SKLADIŠTENJA……………………………………...…….…..5
3. LOGISTIKA SKLADIŠTENJA.............................................................................................6
4. ODLUČIVANJE O SKLADIŠTU..........................................................................................7
4.1. Oduluka o tipu skladišta.................................................................................................7
4.1.1. Sopstvena skladišta..................................................................................................7
4.1.2. Zajednička skladišta................................................................................................8
4.1.3. Zakupljena skladišta................................................................................................9
4.1.4. Javna skladišta..........................................................................................................9
4.2. Odluka o broju i lokaciji ulaznih skladišta...................................................................10
4.3. Odluka o broju i lokaciji izlaznih skladišta...................................................................11
4.4. Modeli optimizacije broja i lokacije skladišta...............................................................11
5. UPRAVLJANJE PROCESIMA SKLADIŠTENJA.............................................................13
5.1. Upravljanje skladišnim tokovima..................................................................................13
5.2. “Menadžment sistem skladišta” – prednosti i koristi...................................................13
5.3. “Menadžment sistem skladišta” u ulaznim aktivnostima............................................14
5.4. “Menadžment sistem skladišta” u izlaznim aktivnostima...........................................15
6. UPRAVLJANJE TROŠKOVIMA SKLADIŠTENJA.........................................................17
6.1. Praćenje troškova skladištenja.......................................................................................17
6.2. Mere za povećanje efikasnosti i produktivnosti skladištenja......................................18
7. ZAKLJUČAK.........................................................................................................................19
8. LITERATURA.........................................................................................................................20
POJAM I VRSTE SKLADIŠTENJA
Skladištenje ima opravdanje u tome što se retko dešava da se vreme proizvodnje robe poklapa sa
njenom potrošnjom, odnosno njenom prodajom daljim korisnicima. Takođe postoji i roba koja se
proizvodi samo u određenom periodu godine, a troši se tokom cele godine. Skladištenjem robe
problem vremenskih nepodudarnosti se prevazilazi. Skladištenje ima bitnu ulogu kako za lakšu
funkciju i sklad privrede, tako i za kompaniju, jer njenu razmenu čini efikasnom.
Skladište može imati samo skladišnu funkciju (čuvanja), ili skladišnu i distributivnu funkciju.
Ono koje vrši samo skladišnu funkciju nazivamo klasično skladište, a skladište koje vrši i
funkciju distribucije nazivamo distributivno skladište.
Klasična skladišta služe za čuvanje zaliha radi proizvodnje ili prodaje ciljnom tržištu. U klasično
skladište se može ubrojati i tranzitno skladištenje čija je funkcija čuvanje proizvoda u tranzitu.
Distributivna skladišta za razliku od klasičnih, nemaju ulogu da samo čuvaju proizvode do
isporuke. U distributnivna skladišta proizvodi dolaze u velikim količinama, prepakuju se a zatim
isporučuju različitim korisnicima, tj. potrošačima u manjim količinama. Kada je u pitanju
skladištenje trgovinske kompanije, tada se skladišti roba iz više izvora različitih proizvođača u
velikoj količini, a onda se isporučuje svojim objektima u manjim količinama ili drugim
trgovinskim kompanijama. Jedna od kompanija koje ovako posluje je i svetski poznat lanac
diskonta „Wal-Mart“, ona poseduje nekoliko svojih skladišnih centara iz kojih sedmično
snabdeva svoje prodajne objekte. Takav način poslovanja se pokazao profitabilnijim nego
direktno snabdevanje iz skladišta proizvođača, što takođe utiče i na cenu koju dobijaju krajni
kupci.
Skladištenje materijala se može prostorno podeliti na materijale koji su dobijeni iz sopstvene
proizvodnje, koji se skladište do dalje prerade i obrade, i skladište materijala nabavljenih iz
spoljašnih izvora. Skladište može biti locirano unutar ili pored pogona za odlaganje
poluproizvoda koji čekaju dalju fazu izrade, takvo skladište se zove pogonsko ili međufazno
skladište.
Skladištenje gotovih proizvoda se obavlja u izlaznim skladištima. Ako je ono lokacijski vezano
za prodajni objekat i ono može biti prodajno, takvo skladište se naziva priručno.
Skladišta mogu biti prema vrsti proizvoda i načinu čuvanja: zatvorena i otvorena, nastrešnice i
specijalna, odnosno prazni prostori sa predviđenim nosačima za odlaganje. Mogu biti regalna, sa
gondolama, sa policama, sa paletama, sa boksovima i slično. Različite vrste ovih skladišta
zahtevaju različit stepen ulaganja, se večim ulaganjima se dobija bolje iskorišćen prostor, lakšu
upotrebu, preglednost. Skladišta mogu biti mehanizovana, automatizovana i kompijuterizovana.
Takođe mogu biti univerzalna i specijalizovana. Zajedničko kod svih ovih skladišta je da sva
vrše istu funkciju.
AKTIVNOSTI I EFEKTI SKLADIŠTENJA
Aktivnosti skladištenja su: čuvanje, prijem, pregled i sortiranje, pomeranje i premeštanje,
priprema za isporuku, isporuka i evidencija rada kroz sve navedene faze. Primarna aktivnost
skladištenja je čuvanje. Pored toga odvijaju se i aktivnosti „rada sa proizvodima“ odnosno
upravljanje fizičkim tokovima, dokumentacijom i infomacijama.
Kada prevoznik doveze proizvod do skladišta, skladišni izvršilac proverava kvalitet i kvantitet
primljenog proizvoda i usaglašenost sa propratnom dokumentacijom. Ako je sve u redu
prevoznik dobija o isporučenom proizvodu, a informaciju o prijemu ispravnog proizvoda
izvršilac šalje direktno ili preko prevoznika. Primljeni proizvodi dalje idu na sortiranje koje može
biti prema vrsti, klasi ili tipu kvaliteta, što olakšava kasniju identifikaciju.
Premeštanje proizvoda se obavlja ako se za proizvod nađe bolje mesto za skladištenje ili kao
priprema za dalju isporuku.
Priprema proizvoda za isporuku se obavlja na osnovu dobijene narudžbe ili trebovanja. Proizvod
treba da odgovora po svemu kao što je i navedeno u trebovanju, takođe mora biti i adekvatno
upakovan i ambalažiran. Pripremljen proizvod se premešta do specijalnog mesta za isporuku
prevozniku.
Predajom proizvoda i otpremnice prevozniku evidentira se isporuka i automatski se smanjuju
zalihe. To je završetak svih skladišnih aktivnosti u domenu skladišne funkcije.
Efekte skladištenja na transport čini veća ekonomičnost u transportu. Transportuju se velike
količine i ako nisu potrebne tržištu odmah, skladištenje će ih sačuvati do trebovanja.
Efekti skladištenja na isporuku i zadovoljstvo potrošača su čuvanje gotovih proizvoda i efikasna
ponuda proizvoda potrošaču - raspoloživost željenih količina (velike količine omogućavaju
popuste u ceni). Skladištenje pomaže razvoju odnosa sa dobavljačima. Kada dobavljači ne mogu
da isporuče robu u datom trenutku, skladištenjem se prebrođava vreme između nabavke i
isporuke krajnjem potrošaču.
