ВИСОКА ТЕХНИЧКА ШКОЛА СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА У КРАГУЈЕВЦУ
ЛОГИСТИКА У ТРАНСПОРТУ
Предмет: Организација друмског транспорта
Студент:
Немања Стефановић 120/2017
Крагујевац
Мaj, 2019
3
издавање налога за рад сопственом возном парку;
вођење евиденције о раду сопственог возног парка;
израда накнадних калкулација трошкова транспорта.
2.
ПОЈАМ ЛОГИСТКЕ
Појам логистике је вишезначан, интердисциплинаран, а јавља се у многим наукама.
Тако се са њим можемо сусрести у математици где означава „вештину рачунања с
помоћу слова“, у филозофији где се дефинише као „вештина стварања закључака“,
војсци гдје је „дио стратегијекоја се тиче средстава за покретање војске“.Обухвата „како
транспорт, преноћиште и опскрбу трупа, тако и транспорт, складиштење и чување
војничких добара.“ Ове, поприлично различите интерпретације појма логистика још
једном илустрирају проблематику око концизног и јасног одређења према њему.
Етимолошком анализом појма логистика увиђа се такође разноврсност интерпретација.
Порекло израза логистика веже се уз грчке речи логистикос што значи „вешт, искусан у
рачунању, процени“, лего што значи замислив, односно логик што значи логички
мислећи. Појам логистика везује се и уз француску риеч логер што значи „становати“,
„ноћити под ведрим небом“, „сместити се“, „уконачити се“, односно „настанити се“.
Насупрот општем уверењу да је појам новијег датума, историјски извор и га први пут
спомињу у 17. веку и то опет у војном смислу. Год. 1670. спомиње га Ludwig XIV. у
војним документима у значењу опскрбљивања војничких трупа потребним
материјалима и транспортном подршком.
У 19. веку војни смисао појма у потпуности је дефиниран као„знаност о позадинској
војничкој служби, тј. транспорту и опскрби“. Израз се толико увржио у војничкој
пракси, да и данас код многих изазива комутације с војском, премда већ почетком 20.
века добија цивилно значење. Заразлику од војне логистике, где се циљеви постављају
на основи политичко-војних критерија, у цивилном подручју вреде технолошки,
економски и социјални критерији. Данас је тешко издвојити неку цивилну активност где
се са сигурношћу може рећи да није повезанаса појмом логистике. Улазећи као појам у
многе сфере људских активности, логистика се истовремено развијала из првобитне
искључиве активности у данашњу афиримирану науку. Њено интензивније научно
проучавање све је више повезивало с економијом и економским наукама где је заузела
веома важно место.
3.
ПОЈАМ САОБРАЋАЈА
Саобраћај је процес, организовња кретања транспортних јединица
. Сваки саобраћајни
простор се састоји од следећих елемената : средстава,човека,мреже и регулативе. Полазећи
од ови чињеница процес се може одвијати на копну, ваздуху и води . Транспорт представља
један од кључних елемената са којим се може рационалисати. Да би се успешно управљало
транспортним активностима треба познавати све врсте транспорта. Основи елементи
4
транспорта су : време –задржавање у транспорту и одредиште, а разликујемо спољашни –
екстерни и унутрашњи транспорт –интерни транспорт.
Екстерна подела транспорта на : друмски , водени,железнички,ваздушни и цевоводни,
телекомуникациони саобраћај . Сваки од видова транспорта има своје предности и мане. На
примјер ваздушни транспорт је скуп , али је веома брз. Код доставе пошиљке од продавца
до купца , потребно је превалити најмање 2 пута.
Постоје две, често коришћене, поделе транспорта. Прва се базира на односу транспорта и
производног процеса погона, а друга на основу средине којом се врши транспорт. Прва
подела разликује спољашњи и унутрашњи транспорт. Унутрашњи транспорт се врши
унутар производног погона и током процеса производње и о овој врсти транспорта ће бити
речи у поглављу о руковању материјалом.
Спољашњи транспорт се често дели на улазни и излазни транспорт, односно прави се
разлика да ли се ради о транспорту сировина и полупроизвода према производном погону
или се ради о транспорту готових производа ка дистрибутеру, продајном месту или
директно купцу. Ова подела се врши само због начина управљања транспортом, док су
транспортна средства идентична у оба случаја. Основна подела транспорта и транспортних
средстава, у овом случају, се врши на основу средине – средства којим се транспортована
роба креће, тако да су основни видови транспорта:
железнички;
друмски;
водни;
авио (ваздушни);
цевни.
3.1.Унутрашњи транспорт
Унутрашњи транспорт представља логички процес од изузетног значаја не само што је он
,саставни део сваког предузећа и индустрије , већ зато што у великој мери утиче на послове
резултате.
Унутрашњи транспорт служи за манипулисање материјала унутар неког
предузећа. Прецизније речено, унутрашњим транспортом се врше функције утовара,
претовара, истовара и чување материјала и производа у току одвијања ових функција.
Под појмом унутарњи транспорт разумијева се свако премештање робе и материјала
унутар радне јединице. Унутарњи транспорт, дакле, укључује пријевоз у производњи,
складишту,између производње и складишта, пријевоз између производних погона и
пријевоз између складишта.У уређењу унутарњег транспорта компанија мора узимати у
обзир све чиниоце који утичу на његово учинковито извођење.
Задаци унутрашњег транспорта су повезивање спољњег и унутрашњег транспорта, достава
робе у неоштећеном стању у право време, на право место и уз најниже трошкове. Да би се
могло одлучивати о избору транспорта и транспортних путева, потребно је добро познавати
стање и развијеност транспорта у превиђеним транспортним правцима.
