1.Pojam operacionog menadžmenta. Tradicionalni i savremeni pristup

OM se vezuje za upravljanje procesima i resursima koje preduzeća koriste da bi isporučila
vrednost koja će zadovoljiti očekivanja kupaca sa naglaskom na efikasnost i efektivnost tih
procesa.

Vrednost

se ovde definiše kao odnos benefita i troškova. Osnovni elementi

vrednosti   su   kvalitet,   troškovi   i   vremenski   rokovi.   OM   je   pojam   koji   se   obično   koristi   u
srednjim   i   velikim   preduzećima.   OM   se   prepoznaje   kao   poslovna   funkcija   kojom   se
uspostavlja   sistem   dodavanja   vrednosti   u   proizvodnim   i   uslužnim   preduzećima.   Procesi
dodavanja   vrednosti   su   tehnološki   procesi   kojima   se   fizički   ili   hemijski   menjaju   svojstva
materijala, procesi skladištenja, transporta, distribucije, prenos informacija itd.

Tradicionalni koncept OM

je podrazumevao da proizvodne i uslužne operacije budu potpuno

razdvojene i više je usmeren na interna merenja korišćenja resursa.

Savremeni pristup OM

, zahvaljujući razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija, a

posebno računarskih mreža, integriše proizvodnju i usluge. Cilj savremenog koncepta OM je
da povratna veza izražava potpuno zadovoljenje zahteva kupaca, koje se može izraziti
sledećom relacijom:
Zadovoljstvo kupca = (performanse paketa proizvod-usluga)-(očekivanja kupca)

Savremeno shvatanje OM, pored navedenog, podrazumeva:

definisanje paketa proizvod usluga koji treba da zadovolji očekivanja korisnika

razvoj sistema dodavanja vrednosti

uspostavljanje sistema internog i eksternog merenja operacionih performansi

dobijanje povratne informacije od korisnika i korektivni proces

2. Istorijski razvoj OM

Pred kraj 18. veka (1800.) Whitney je postavio temelje standardizacije proizvoda. U to vreme
Smith je u Engleskoj popularizovao koncept specijalizacije rada. Baron Antoine Jomini je
1837. u Parizu publikovao knjigu u kojoj izlaže svoju ratnu teoriju i ističe da se ratna veština
sastoji   iz   6   osnovnih   elemenata   od   kojih   je   četvrti   logistika.   Vojna   logistika   je   postavila
temelje   na   kojima   je   kasnije   zasnovana   savremena   poslovna   logistika.   Krajem   19.   i
početkom 20. veka, Tejlor je promovisao pristup poznat kao naučni menadžment. Tih godina
Frank   i   Lillian   Gilbreth   postavljaju   temelje   studije   pokreta,   a   1913.   Ford   u   svojoj   fabrici
automobila   uvodi   prvu   proizvodnu   liniju.   1916.   Gantt   predstavlja   Gantove   karte   ili
gantograme.   Tridesetih   godina   20.   veka   Dodge   i   Roming   postavljaju   osnove   statističke
kontrole kvaliteta. Sredinom 20. veka u oblastima upravljanja projektima značajan napredak
se ostvaruje razvojem metoda PERT i CPM. Početkom 1960. godina Orlicky je postavio
osnove planiranja materijalnih potreba. Sedamdesetih godina 20. veka sve više se koristi
pojam proizvodni i operacioni menadžment. Tokom osamdesetih godina 20. veka u Japanu
se rađaju koncepti JIT i TQC, prvi CAD/CAM softveri, iz Britanije dolaze fleksibilni proizvodni
sistemi, a u Izraelu Goldratt daje doprinos rešavanju problema uskih grla, odnosno manjkova
kapaciteta   pristupom   OPT.   Za   90.   godine   svojstvena   je   pojava   koncepta   reinženjeringa
poslovnih procesa, upravljanja lancima snabdevanja, softverskih paketa klase ERP i SAP
R/3, standarda ISO 9000 i konkurentnog inženjerstva. Od 1993. godine počinje masovna
upotreba u privredi, do tada isključivo vojnog logističkog sistema CALS.

3. Logistika i OM

OM   je   upućen   na   razmenu   informacija   sa   svim   organizacionim   jedinicama   preduzeća,   a
najviše   sa   marketingom   koji   generiše   i   determiniše   tražnju   za   proizvodima/uslugama.
Savremeni pristup OM, zahvaljujući razvoju informacionih i komunikacionih tehnologija, a
posebno računarskih mreža, integriše proizvodnju i usluge. OM se prepoznaje kao poslovna
funkcija   kojom   se   uspostavlja   sistem   dodavanja   vrednosti   u   proizvodnim   i   uslužnim
preduzećima.
OM se vezuje za upravljanje procesima i resursima koje preduzeća koriste da bi isporučila
vrednost koja će zadovoljiti očekivanja kupaca sa naglaskom na efikasnost i efektivnost tih
procesa. Cilj savremenog koncepta OM je da povratna veza izražava potpuno zadovoljenje
zahteva kupaca

Logistika u sistemu OM ima integrativnu ulogu. Integrisane operacije se planiraju, izvršavaju i
kontrolišu na prostorno udaljenim lokacijama i one su svojstvo poslovne politike globalnih
kompanija koje posmatraju svetsko tržište kao jedinstven prostor. Upravljanje integrisanim
operacijama omogućavaju novi menadžment koncepti zasnovani na savremenim
informacionim i telekomunikacionim tehnologijama. Npr. Texas Instruments ima 50 fabrika
koje funkcionišu u 19 zemalja kao jedan sistem.

4. Pojam i definicija logistike

Poreklo reči logistika i danas predstavlja predmet neusaglašenih tumačenja i sporenja
istraživača. Jedni smatraju da potiče od grčkog „logos“ što znači smisao, drugi od takođe
grčke reči „logistikos“ koja označava veštinu računanja, a ima mišljenja da je ime poteklo od
latinske reči „logista“ kojim su nazivani činovnici u rimskim legijama. Logistika se može
posmatrati kao naučna disciplina i savremena poslovna funkcija.

Kao nauka

logistika se bavi

istrašivanjima u oblasti projektovanja i upravljanja podrškom funkcionisanja sistema u
ostvarivanju njihovih ciljeva, funkcija ili operacija. To je multidisciplinarna oblast koja
podrazumeva poznavanje i praćenje dostignuća: IT, operacionih istraživanja, teorije sistema,.

Poslovna logistika

je integracija dve ili više aktivnosti u cilju planiranja, implementacije i

kontrolisanja efikasnosti troškova sirovina, procesnih zaliha i gotovih roba od početne tačke
do tačke potrošnje. Svrha izvršenja logističkih aktivnosti je u povećanju efektivnosti i
ekonomske efikasnosti tehničkih i organizacionih sistema.

Misija logistike

je prava stvar na pravom mestu u pravom stanju sa minimalnim troškovima i

prihvatljivim uticajem na okruženje.

5. Podela logistike. Logistički menadžment i logističko inženjerstvo

Jedna od uobičajenih podela je na tehničku, vojnu i poslovnu logistiku.

Tehnička logistika

bavi istraživanjem mogućnosti povećanja efektivnosti tehničkih sistema i smanjenju troškova
u njihovom životnom veku.

Vojna logistika

proučava alternative za povećanje kvaliteta i

raspoloživosti podrške u okvirima nacionalnih ili multinacionalnih oružanih snaga.

Poslovna

logistika

je usmerena na proučavanje i organizovanje logističke funkcije u poslovnim,

proizvodnim i uslužnim sistemima. Ona je vezana za privredu i zajedno sa vojnom logistikom
čini nacionalnu logistiku.

Logističko inženjerstvo

koristi egzaktne principe, matematičke modele i informacionu

tehnologiju za projektovanje lanaca snabdevanja, planiranje logističkih procesa i merenje
logističkih performansi. Osnovni rezultati istraživanja u okvirima logističkog inženjerstva su u
obliku modela za podršku odlučivanja i softverskih proizvoda.

Logistički menadžment

je usmeren na istraživanje upravljačkih mehanizama unutar

logisitičkih procesa i mogućnosti njihovog usklađivanja u okvirima lanaca snabdevanja.
Osnovni rezultat istraživanja u logističkom menadžmentu su upravljački koncepti.

6. Pojam logističkog sistema. Svojstvo integralnosti

Za logistički sistem se može reći da predstavlja skup aktivnosti koje prate troškovi, a cilj
svake organizacije treba da bude minimizacija ukupnih troškova logističkih aktivnosti. Stoga
se može reći da se logistika zasniva na i na konceptu ukupnih troškova, TCC.

Logistički

sistem

predstavlja funkcionalni deo hijerarhijski višeg organizacionog sistema koji je zadužen

za generisanje, praćenje performansi i usklađivanje elemenata podrške u integralnom obliku.
Ulaznu komponentu u sistem čine raspoloživi inicijalni resursi. Proces transformacije resursa
u vremenski i prostorno pozicionirane i objedinjene elemente logističke podrške naziva se

logistički proces

. Izlazna komponenta sistema je u vidu integrisane logističke podrške i

povećanja konkurentnosti preduzeća.
Logistici proizvodnje prethodi faza nabavke, a sledi faza distribucije. Nabavka, proizvodnja i
fizička distribucija predstavljaju elemente

integralnog logističkog sistema

. Područje u kojem

se ispoljavaju uticaji integralnog logističkog sistema naziva se

logistički domen

tj. Logistički

domen je delokrug sveukupnog logističkog uticaja.

10. Reverzna logistika

Reverzna logistika je proces planiranja, implementacije i upravljanja materijalnim tokovima
koji   obuhvataju   tokove   sirovina,   poluproizvoda   i   gotovih   proizvoda,   kao   i   pratećim
informacionim   tokovima,   od   mesta   korišćenja   do   mesta   njihovog   nastajanja   sa   ciljem
potpunijeg iskorišćenja vrednosti proizvoda ili njihovog drugačijeg razmeštaja.
Na slici su predstavljeni tokovi proizvoda i povratni materijalni tokovi ka sekundarnom tržištu
roba.Ponekad su povratni materijalni tokovi toliko izraženi da prodaja na sekundarnom tržištu
prouzorkuje   smanjenje   inteziteta   protoka   roba   kroz   osnovne   tzv.   A   kanale,   a   to   izaziva
pojavu pod imenom kanibalizacija tražnje.

Sekundarno tržište roba

poznaje različite oblike organizovanja:

close-out likvidatori (bave se trgovinom robe nabavljenom od kompanija koje su
prestale sa poslovanjem),

job-out likvidatori (kompanije koje se bave prodajom uglavnom sezonske robe),

likvidatori osiguranja (kompanije koje trguju robom koja je najčešće u toku transporta
oštećena ili je označena kao izgubljena),

brokerske firme (trguju različitim proizvodima, bez obzira na njihovu vrstu i stanje i
koje se nalaze na isteku prodajnog veka),

barter kompanije (pomažu kompanijama da se oslobode viška proizvoda tako što im u
zamenu za njih daju robu koju imaju na sopstvenom skladištu).

U sastavu sekundarnog tržišta deluje i tzv. ’sivo tržište’ koje čine nelegalizovane male firme
koje prodaju robu po nižim cenama, bez garancije proizvođača.
Sadržaj povratnih tokova u sistemu reverzne logistike može se podeliti na: povratne tokove
pretežno proizvoda i povratne tokove pretežno ambalaže.

11. Logistički provajderi

Veliki broj kompanija lokalnog, nacionalnog ili međunarodnog značaja predstavlja i nudi svoje
logističke usluge zainteresovanim korisnicima.

Neke od usluga

koje se nude su: transport,

skladištenje, pakovanje, distribucija, priprema proizvoda za isporuku, konsalting usluge itd.
Kompanije koje pružaju ove usluge se nazivaju

logističkim provajderima

, a njihova poslovna

aktivnost se označava kao logistika trećeg lica 3PL. Jedan od ključnih razloga zbog koga se
preduzeća odlučuju da prepuste izvršavanje nekih poslovnih aktivnosti logističkim
provajderima je fokusiranje na osnovnu delatnost preduzeća. Može se uočiti da profil usluga
logističkih provajdera velikim delom zavisi od svojstava i posebnosti konkretnog tržišnog
prostora. Tako je razvijenim tržištima svojstvena uglavnom tražnja za sofisticiranim uslugama
integrisanja lanaca snabdevanja i konsaltingom, a manje razvijenim privrednim prostorima
preovlađuju usluge transporta i skladištenja.Uslov poslovne uspešnosti provajdera je zbog
toga temeljna analiza svojstava lokalnog tržišta.

12. Sastavnica proizvoda

Sastavnica je lista sastavnih delova i komponenti potrebnih za sklapanje krajnjeg proizvoda.
Dobija se na osnovu blok dijagrama materijalne dekompozicije proizvoda koji sagledava
strukturu proizvoda, odnosno njegove sastavne delove, njihove količine i pozicije u sistemu.
Postoji više vidova sastavnica: strukturna, količinska, pseudo itd.

Strukturna sastavnica

je sastavnica pravljena za jednu jedinicu proizvoda.

Količinska sastavnica

je sastavnica koja se odnosi na određenu količinu proizvoda.

Pseudo sastavnice

, odnosno veštačke ili planske sastavnice, su sastavnice kojima se,

uvođenjem tzv. „veštačkog roditelja“, odnosno fiktivnog elementa višeg nivoa smanjuje broj
komponenti koje se planiraju. Ove sastavnice su vrlo upotrebljive u onim procesima gde se
montažom   standardizovanih   modula   dobijaju   različiti   krajnji   proizvodi.   Grupi   pseudo
sastavnica   pripadaju   modularne   sastavnice,   sastavnice   zajedničkih   delova   i   super
sastavnice.

Modularna sastavnica

je sastavnica vezana za module nekog proizvoda.

Sastavnica zajedničkih delova

je sastavnica koja se odnosi na zajedničke delove krajnjeg

proizvoda ili familije proizvoda.

Super sastavnica

se određuje na najvišem nivou ukazujući na

strukturu familije proizvoda. Uobičajeno je da se super sastavnicom povezuju različite

modularne sastavnice i sastavnica zajedničkih delova, kako bi se odredila familija proizvoda.
Pri tome, umesto količine unose se predviđeni procenti tražnje za svakim modulom.

13. Pristupi u planiranju materijalnih potreba

Planiranje materijalnih potreba

u proizvodnji je logistička aktivnost koja treba da obezbedi

pravovremenu   snabdevenost   proizvodnog   procesa   potrebnim   sirovinama,   materijalima   i
sastavnim   delovima,   bez   nepotrebnog   i   skupog   gomilanja   zaliha.   Potrebe   se   planiraju
kvalitativno   (prema   vrstama   materijala),   kvantitativno   (količinski)   i   terminski   (prema
rokovima).   Sa   stanovišta   planiranja,   materijalne   potrebe   se   mogu   podeliti   na   zavisne   i
nezavisne. Nezavisne potrebe se odnose na krajnje proizvode, dok se zavisnim potrebama
nazivaju   potrebe   za   onim   proizvodima   koji   su   namenjeni   za   dalju   ugradnju.   Ukoliko   se
potrebe utvrđuju na osnovu plana proizvodnje, a plan proizvodnje na osnovu plana prodaje,
onda   kažemo   da   se   radi   o   determinističkom   načinu   planiranja.   Neophodan   uslov   za
korišćenje   determinističkog   pristupa   jeste   postojanje   egzaktno   utvrđenih   normativa
materijala.

Normativ materijala

je pokazatelj utrošaka materijala po jedinici proizvoda, ili po

radnom mestu ukoliko materijal ne ulazi u sastav proizvoda, a troši se u procesu proizvodnje.
Ako se potrebe projektuju na osnovu proizvodne potrošnje iz prethodnih planskih perioda,
onda je u pitanju stohastički pristup planiranju. Podaci iz prethodnih vremenskih perioda
mogu se koristiti i za određivanje nivoa zaliha. U tom smislu razlikujemo sigurnosne, signalne
i optimalne zalihe.

Sigurnosne zalihe

predstavljaju onaj nivo zaliha koji se čuva u skladištu

radi obezbeđenja od razilčitih vidova rizika.

Signalna zaliha

predstavlja onu količinu

uskladištenih materijala ili proizvoda koja označava momenat izdavanja naloga za
naručivanje novih količina zbog dopune zaliha.

Optimalna zaliha

je ona zaliha koja

omogućava funkcionisanje procesa proizvodnje ili snabdevanja sa minimalnim troškovima.

14. Osnove MRP metode

Metoda planiranja materijalnih potreba

MRP omogućava planiranje mat potreba po vrstama,

količinama i terminima, čime se smanjuju troškovi skladištenja, postiže brzo reagovanje na
tržišne oscilacije i približava JIT snabdevanju. Metodom MRP se određuje koji, koliko i kada
materijali i sastavni delovi su potrebni kako bi se ispunio glavni proizvodni plan.

Neophodni preduslovi za uspešnu implementaciju MRP

sistema su: obrazovni kadrovi,

realan glavni proizvodni plan, precizne sastavnice, validni podaci o zalihama, baza podataka
o proizvodnji, odgovarajući hardver i softverski proizvod za MRP.Ulazni izvori podataka MRP
sistema su: sastavnice, glavni proizvodni plan i podaci o zalihama.

15. Tehnike nadogradnje metode MRP

Klasični MRP sistemi funkcionišu bez povratne veze tako što se podaci iz ulaznih izvora
slivaju   u   jedan   centar   gde   se   korišćenjem   komercijalnog   MRP   softverskog   proizvoda
generišu termin planovi materijalnih potreba. Najznačajnija učinjena promena je da je čitav
sistem   organizovan   tako   da   se   dobijeni   izlazni   podaci   koriste   za   usaglašavanje   MPS-a
(glavni   proizvodni   plan)   čime   je   obezbeđeno   funkcionisanje   MRP   sistema   sa   povratnom
vezom.Takvi sistemi su označeni kao MRP II, odnosno kao sistemi za planiranje proizvodnih
resursa. Nizvodno na kostur MRP-a je pridodat modul za planiranje potreba u kapacitetima
CRP, pri čemu kapacitet predstavlja meru proizvodne ili uslužne mogućnosti organizacione
jedinice izraženu u vremenskim ili nekim drugim jedinicama. Uključivanje modula CRP je
omogućilo   vršenje   automatske   provere   izvodljivosti   plana   potrebnih   kapaciteta   i   plana
materijalnih   potreba,   a   sve   u   cilju   njihovog   uravnoteženja.   U   koncept   MRP   II   se   kasnije
uključuju   i   moduli   za   kontrolu   proizvodnih   aktivnosti   PAC   i   planiranje   potreba   u   procesu
distribucije DRP. Jedan od načina unapređivanja performansi MRP II je i putem koncepta koji
je poznat pod nazivom Optimizirana proizvodna tehnologija OPT. Cilj je bio da se putem
realnih, prihvatljivih i suboptimalnih rešenja utiče na smanjenje zaliha, smanjenje troškova
proizvodnje i povećanje obima prodaje.

16. Softverska podrška lanca snabdevanja. Logističke igre