ВИСОКА
ТЕХНИЧКА
ШКОЛА
СТРУКОВНИХ
СТУДИЈА
У
ЗРЕЊАНИНУ
СЕМИНАРСКИ
РАД
Предмет
:
ИНЖЕЊЕРСКА
ЛОГИСТИКА
Студиски
програм
:
Инжењерски
менаџмент
Модул
:
Рачунарство
Логистика
понуде
и
тражње
Предметни
наставник
:
Студент
:
Небојша
Бабић
Др Драго Солдат, проф. струк. Студија Број индекса: 29/010
Зрењанин
,
мај
, 2013.
САДРЖАЈ
УВОД....................................................................................................……………………...
3
1.ТРЖИШТЕ............................................................................................................................
4
1.1. Сегментација тржишта………..………………………........................................…..
5
1.2. Конкуренција на тржишту...........................................................................................
7
2. ТРЖИШТЕ СИЛЕ ПОНУДЕ И ТРАЖЊЕ.......................................................................
8
2.1. Тражња........................................................................................................................
9
2.2. Понуда..........................................................................................................................
12
ЗАКЉУЧАК.............................................................................................................................
16
ЛИТЕРАТУРА.........................................................................................................................
18
2
тржиште јер је при овој цени свако на тржишту задовољан: купци су купили све
што су желели да купе, а продавци су продали све што су желели да продају.
ТРЖИШТЕ
Тржиште је економска категорија историјског карактера. Условљено је
развитком производних снага друштва, вишком производа и појавом робе.
Најчешће се дефинише као свеукупност понуде и тражње. Тржиште је облик везе
која постоји између различитих робних произвођача. Улога тржишта у свакој
робној привреди је велика. У робној производњи тржиште је основни регулатор
односа понуде и тражње.
Основне функције тржишта позитивно утичу на економски развој и, с тим у
вези, долазе до изражаја следеће функције тржишта:
1. Процес размене материјалних добара, тј. робе у новац (Р - Н)
2. Примарна расподела друштвеног производа и националног дохотка на поједине
области и гране унутар тих области. Ова расподела се врши посредством цена
3. Тржишни закони, пре свега закон вредности, који указују у којој мери рад робних
произвођача друштвено признат
4. Утицај тржишта на обим и структуру производње
5. Утицај тржишта на обим и структуру потрошње.
Из изложеног произилази да и код нас треба да дођу до изражаја четири познате
незаменљиве функције тржишта – информативна, селективна, алокативна и
дистрибутивна функција.
Информативна- Тржиште пружа једну информацију о понуди и тражњи за
одређеном робом, услугом, а то је тржишна цена.
Селективна- Тржиште врши селекцију привредних субјеката, награђује успесније а
елиминише неуспесне.
Алокативна- Кретање цена утче на власнишке ресурсе, пораст цена производа у
одређеним делатностима омогућава пораст зараде и екстра добит и обрнуто.
Власници ресурса повлаче ресурсе из делатности са лакшијом зарадом и улажу их у
делатности где је веца могућност зараде.
4
Дистрибутивна- Примарна расподела домаћег производа утиче на формирање цена
фактора производње и на основу тога њихови власници стичу добит, тржишне цене
фактора производње утиче и на формирање примарне расподеле
Постоји посебна научна дисциплина која се бави разврставањем тржишта према
различитим критеријумима, а коју називамо типологијом тржишта.
Најзначајнији критеријуми за разматрање тржишта јесу:
• Простор на коме се врши размена робе: локално, регионално, национално,
светско.
• Степен слободе деловања закона понуде и тражње: слободно и контролисано.
• Величина промета: тржиште продаје на мало и тржиште продаје на велико.
• Врсте робе: тржиште кафе, аутомобила, ...
• Број понуђача робе натржишту: монополно, олигополно, полиполно.
• Број купаца робе: моноксоно, олигопсоно, полипсоно.
1.1
.
Сегмент тржишта
Ако се тржиште предузећа схвати као скуп потрошача или купаца, онда се
сегментација тржишта може дефинисати као подела скупа потрошача на групе
према одређеним карактеристикама, које битно утичу на њихово понашање, тј. на
формирање тражње за производима из производног програма, односно продајног
асортимана датог предузећа. Групе потрошача, које су према одређеним
обележјима издвојене из скупа свих потрошача, називају се тржишним сегментима.
Одговарајућа обележја потрошача, која служе као критеријум за поделу тржишта,
називају се сегментационе променљиве. Основни принцип сегментације тржишта
састоји се у настојању да се скуп потрошача подели на групе тако да се у једној
групи налазе што хомогенији потрошачи, тј. што сличнији у погледу понашања.
Разлике у понашању потрошача унутар групе треба да буду што мање, а разлике
између група што веће.
Избор сегметационих променљивих зависи, пре свега, од основне намене
производа. Ако су производи намењени производној потрошњи, онда се као
сегментационе променљиве могу користити, на пример, грана којој купац припада,
5
