1. Da li je moguća proizvodnja bez ikakvih zaliha? Objasni
Zalihe predstavljaju amortizer koji ublažava nesklad izmedju potrošnje neke robe sa skladišta i njegovog
prispeća u skladište. One predstavljaju neku vrstu osiguranja. Idealno bi bilo kada bi se trenutak nastanka
potreba za nekom robom poklopio sa trenutkom prispeća te robe u skladište. Očigledno je da je nemoguće
ostvariti nulte zalihe. Zalihe se u većini slučajeva tretiraju kao nešto negativno,kao zlo,medjutim zalihe su
neophodne tako da dobijaju tretman "nužnog zla". Tako da proizvodnja bez ikakvih zaliha nije moguća. Što
su veće zalihe manja je verovatnoća da će doći do prekida proizvodnje usled nedostatka sirovina.
Zalihe nude određene povoljnosti kao npr:
nabavkom veće količine robe, moguće je od dobavljača dobiti povoljniju cenu (popust na količinu),
zalihe ublažavaju ili eliminišu uticaj inflacije,
zalihe ublažavaju ili eliminišu uticaj sezonske promene cene,
veće zalihe omogućuju proizvodnju u većim serijama, što dovodi do sniženja režijskih troškova po
jedinici proizvoda.
2. Objasniti smisao signalnih zaliha?
Signalne zalihe predstavljaju onaj nivo zaliha pri kojem je obavezno otpočeti sa nabavkom,inače će doći do
prekida proizvodnje. One mogu imati bilo koju vrednost izmedju minimalnih i standardnih zaliha, ili mogu
biti jednake nekoj od te dve vrednosti – u zavisnosti na koju vrednost se oslanja preduzeće.
3. Objasniti smisao sigurnosnih zaliha?
Sigurnosne zalihe predstavljaju zalihe koje se čuvaju za nepredvidjene situacije i one se ne troše bez preke
potrebe,odnosno, služe za amortizaciju neizvesnosti ( slučaj dobavljača koji remete stabilan način
poslovanja-proizvodnje).
4. Koje su predpostavke za upotrebu Andlerove formule?
Klasični modeli nabavke se zasnivaju na vrednosti ekonomske količine za nabavku (EKN), koju je moguće
dobiti određivanjem vrednosti koja predstavlja optimum po pitanju dva kontradiktorna zahteva:
Što veća količina nabavke (pošto veća količina znači niža cena po jedinici nabavljene robe, kao i niži troškovi
transporta i utovara/istovara po jedinici)
Što manja količina nabavke (pošto manja količina znači i manja novčana sredstva potrebna za realizaciju
nabavke, pošto niži troškovi skladištenja i kamata na angažovana sredstva)
Potrebno je naći srednju vrednost poručivanja zaliha – optimum, gde će ukupni troškovi (troškovi materijala,
naručivanaj, transportovanja i skladištenja) biti minimalni. Ovu veličinu je moguće odrediti Andlerovom formulom.
Da bi Andlerova formula za izračunavanje
ekonomske količine za nabavku
dala dobre rezultate mora da
zadovolji ove predpostavke:
potreba za odredjenim predmetom rada je poznata i konstantna (nema neizvesnosti)
ne postoji ograničenje koje utiče na odredjivanje ekonomske količine nabavke, kao što su
sezonske nestašice, ograničenje skladištnog prostora, ograničenja koja nameće transportno
sredstvo (zapremina, nosivost, vreme transporta...)
proizvodjač/dobavljač ne odobrava popust na kupljenu količinu
vrši se pojedinačna,a ne zbirna porudžbina ( ne nabavljaju se familije proizvoda niti više
proizvoda od jednog dobavljača ).
5. Objasniti smisao veličine CSL-a?
Veličina sigurnosnih zaliha mora biti tako određena da „pokriva“ proizvodnju sve dok naručeni delovi
neophodni za proizvodnju ne stignu u skladište. Kako je nemoguće držati neograničeno velike količine
delova na zalihama (jedino ovako velika količina zaliha stvarno garantuje neprekinutu proizvodnju –
normalna raspodela se „prostire“ od –∞ do +∞), potrebno je odrediti
nivo verovatnoće sa kojom se želi
tvrditi da do prekida proizvodnje neće doći. Ova verovatnoća se naziva CSL (CycleServiceLevel).
Smisao ove veličine je sledeći: Ukoliko se želi "dozvoliti" da se samo jednom u 100 slučajeve (100 ciklusa
naručivanja delova) dogodi da proizvodnja ostane bez potrebnih delova (materijala za rad) to znači da će u
99 slučajeva proizvodnja odvijati neprekidno, odnosno to znači da je CSL=0.99 ili 99%.
Da bi se ovaj postupak mogao primeniti, potrebno je poznavati teorijski zakon raspodele, odnos parametra
normalnog zakona raspodele po kojoj se vladaju vremena koja proteknu od trenutka naručivanja do trenutka
prispeća robe u skladište. Kada se raspolaže parametrima normalne raspodele po kojo se vladaju vremena
prispeća naručenih delova u skladište, potrebno je odrediti željeni nivo verovatnoće da zalihe neće biti
iscrpljene do trenutka prispeća delova u skladište – CSL.
6. Nacrtati dijagram promene zaliha pri kontinualnom sistemu nabavke. Obrazložiti
ključne tačke.
Za kontinualni sistem, ili skraćeno Q-sistem. je karakteristično da se provera nivoa zaliha vrši kontinualno,
odnosno, nakon svake promene stanja zaliha.
U praksi se mogu pronaći dva različita postupka. Jedan je kada se na kraju radnog dana proverava koje je
sve stavke sa skladišta potrebno ponovo naručiti, a drugi je kada se nakon svakog izuzimanja vrši provera
za posmatranu stavku. Ovo je, nekada, bio sistem koji je bilo prilično naporno “održavati” u funkciji, ali
je pojavom računara ceo postupak u mnogome olakšan.
Nakon svakog realizovanog trebovanja, odnosno nakon svakog izdavanja određene količine neke stavke
sa skladišta, vrši se poređenje “stvarnog nivoa zalihe” na skladištu, sa signalnim nivoom zaliha za tu
stavku, odnosno, da li preostala količina te stavke može da zadovolji predviđenu potrebu (potražnju) u, za
tu stavku, definisanom vremenskom periodu – vremenu potrebnom za prispeće naručenih količina.
Stvarni nivo zaliha se ustanovljava na osnovu stanja na zalihama, “otvorenih” naloga za nabavku i
“rezervisanih” količina, odnosno:
U slučaju neizvesnosti
U slučaju neizvesnosti, potrebno je utvrditi nivo sigurnosnih zaliha, koji će amortizovati ubrzanu
potrošnju zaliha ili kašnjenje isporuke naručenih količina, koji mogu biti posledica nekih slučajnih
procesa. Kao i kod prethodnog slučaja, veličina sigurnosnih zaliha se određuje uz pomoć statističkog
aparata, odnosno preko verovatnoće i ranije definisane vrednosti CSL.
Postupak upravljanja zalihama se odvija na sledeći način. Opet je moguće pretpostaviti da je naručivanje
upravo izvršeno. Proizvodnja troši zalihe sa neujednačenim intenzitetom, a nakon svakog smanjenja
količina zaliha u skladištu, vrši se provera da li je nivo zaliha pao na nivo (ili ispod tog nivoa) signalnih
