Дефиниција логистичког тржишта
Као што се логистика и логистичке услуге могу дефинисати на више начина и са
више становишта, то правило важи и за логистичко тржиште и тржиште уопште.
Најшечће се о тржишту говори као о простору или месту где се продају или купују
материјални или услужни производи. Такође, тржиште можемо дефинисати и као
свеукупност односа понуде и тражње који се успостављају ради размене роба и
услуга у одређено време и на одређеном месту. На тржишту се налазе све
потенцијални купце (појединци или организације) који деле одређену потребу или
жељу и који желе и уједно су и способни и овлашћени да се укључе у размену у
циљу задовољавања тих жеља и потреба. На основу претходног очито је да један
скуп људи (организација) прераста у тршиште ако су испуњена четири захтева:
-
људима (организацијама) који чине скуп потребан је неки произвид;
-
они морају имати способност да купе производ (то је резултат њихове куповне
моћи);
-
морају бити спремни да ту моћ и искористе;
-
морају имати овлашћење да купе одређени производ.
Тржиште чији је предмет размене логистичка услуга назива се логистичко тржиште.
У овом случају ћемо рећи да је логистичко тржиште можемо свеукупност односа
понуде и тражње логистичких услуга у одређено време и на одређеном месту.
Логистичко тржиште карактерише шест основних компоненти:
-
корисници
који су способни да купују логистичке услуге да би подмирили своје
потребе и захтеве;
-
потражња
и захтеви за одреженом структуром и обимом логистичких услуга;
-
носиоци
логистичких услуга који су способни да понуде и пруже одређену
логистичку услугу;
-
понуда
одређене структуре, обима, квалитета и цене логистичких услуга;
-
простор
где се купују или продају услуге;
-
време
појављивања понуде и потражње услуга.
Очито је да је
логистичка услуга предмет тржишне размене
и, као што је речено
у претходном поглављу, она може бити недељиви део неког производа, али се
може посматрати и као основни производ неког логистичког система.
Врсте логистичког тржишта
Не постоји јединствена општа подела логистичког тржишта, већ се за поделу
користе се различити критеријуми и различита становишта у функцији конкретних
потреба. У односу на компоненте логистичког тока, логистичка тржишта је могуће
поделити према географско-просторним карактеристикама, врсти робног тока,
временском карактеру и потенцијалу.
Ако говоримо о
географско-просторном
карактеру тржишта, тј. о простору у коме
су размештени корисници услуга, односно где су лоцирана места настанка и
завршетка робног тока, извршићемо његову поделу на:
-
глобално интерконтинентално тржиште,
-
међународно континентално тржиште,
-
национално тржиште и
-
регионално (локално) тржиште.
Са становишта система дистрибуције робе прве три групе чине систем
макродистрибуције, а четврти систем микродистрибуције производа. Посебно је
неопходно познавати развијеност саобраћајно-транспортне инфраструктуре и
основне транспортне коридоре који повезују одређена тржишта и тржишне
сегменте. Логистички провајдер своју понуду може усмерити само према захтевима
једног типа тржишта или се може усмерити на опслугу различитих типова тржишта.
Такође, провајдер се може специјализовати за одређени тржишни сегмент и исту
услугу понудити на различитим типовима тржишта.
Ако говоримо о
временском
карактеру тржишта, извршићемо његову поделу на:
-
постојећа тржишта (сви актуелни корисници логистичких услуга у једном дужем
временском периоду чија анализа указује на разлике између остварених и
планираних резултата),
