1
Висока медицинска школа струковних студија
Ћуприја
Семинарски рад
Физиологија
Тема:
ЛОКАЛНА КОНТРОЛА КРВИ И ХУМОРАЛНА
РЕГУЛАЦИЈА
Професор. Др Студент:
Ћуприја, 2015
2
Садржај:
Увод.................................................................................................................................................3
Потребе локалног протока, варијације протока крви у различитим ткивима и органима,
важност ткивне контроле локалног протока крви......................................................................4
Механизми важни за контролу протока крви.............................................................................5
Вазодилататорна теорија локалне регулације протока крви..................................................5,6
Теорија потребе за кисеоником или тачније теорија захтева за хранљивим супстратима.....6
Посебни механизми за контролу протока крви у појединим ткивима – Механизам за
дилатацију већих артерија када се повећава микроваскуларни проток крви – ендотелни
фактор релаксације........................................................................................................................7
Улога кисеоника у дугорочној регулацији..................................................................................9
Раст нових крвних судова Васкуларни ендотелијални фактор раста.....................................10
Развој колатералне циркулације – феномен дугорочне регулације локалног протока
крви................................................................................................................................................11
Вазоконстрикторни фактори.......................................................................................................11
Закључак.......................................................................................................................................13
Литература....................................................................................................................................14
4
Потребе ткива локалног протока су:
1. Допремање кисеоника у ткива
2. Допремање хранњивих супстрата, као што су гликолиза, амино киселине, масне
киселине итд.
3. одстрањивање угљен-моноксида из ткива,
4. одстрањивање јона водоника из ткива,
5. одржавање адекватне концентрације других јона у ткивима,
6. транспорт различитих хормона и других специфичних супстанци до различитих
ткива.
У неким ткивима локални проток има, међутим специфичне фунције: проток крви у
кожи, на пример, одређује губитак топлоте из тела и на тај начин учествује у контроли
телесне температуре. Адеквантан прилив крви у бубреге омогућује бубрезима да
елеминишу непотребне материје из организма.
Варијације протока крви у различитим ткивима и органима
Уопштено речено шсто је већи интензитет метаболизма у неком ткиву, то је већи
и локални проток крви у том ткиву, то је већи и локални проток крви у том ткиву.
Треба обратити пажњу на веома велики проток у бубрезима, 360 мл/мин-100 грама
чиме им је омогућено да остваре своју улогу у одстрањивању непотребних супстанци
из организма. С друге стране изненађујуће је да мишићи имају низак проток крви, сами
за око 7мл/мин, иако чине између 30% и 40% укупне телесне масе. Међутим у
мировању је метаболитичка активност у мишићима може порасти више од 60 пута и
проток крви за око 80 мл/мин/100 г мишића.
Важност ткивне контроле локалног протока крви
Срце једноставно не би могло да пумпа тако велику количину крви и обезбеди
довољно велики проток крви, то је разлог зашто не постоји увек исти проток крви без
обзира на висине активности метаболитичке активности. Ескпериментална
5
истраживања су показала да је локални проток крви у ткиву регулисан увек као
најмањи потребан проток који обезбеђује потребе тог ткива, ни више ни мање. Тако да
је у ткивима у којима је наважније обезбедити допремање адекватне количине
кисеоника, проток крви само незнатно већи од вреднисти којом се обезбеђује довољна
оксигенација ткива. Прецизно контолишући локални проток крви, ткива никада неће
бити у дефициту, а срчани рад ће се одржавати на неопходном нивоу.
Механизми важни за контролу протока крви
Контрола локалног протока крви може се одвијати као
1. Акутна контрола и 2.
дугорочна контрола.
Акутна контрола постиже се брзим променама констрикције артериола,
метаартеријска и прекаспинарних сфинкера у току неколико секунди или минута и
обезбеђује акутно одржавање адекватног локалног протока крви.
Дугорочна контрола, с друге стране, подразумева споре промене у протоку крви у току
неколико дана, недеља или чак месеци. Уопштено говорећи, дугорочне промене
настају као резултат повећања или смањења величине или броја крвних судова који
васкуларизују ткиво.
Акутна контрола локалног протока крви
је апроксимално ефекат повећања
метаболитичке активности ткива као што је мишићно ткиво, на проток крви у том
ткиву. Када се метаболитичка активност повећа толико да се утроше готово сви
хранљиви и други потребни супстрати, даље повећање метаболитичке активности
могуће је једино ако се довољно повећа проток крви, чиме ће се обезбедити
снабдевање ткива потребним хранљивим и другим супстратима.
Локална контрола протока крви кад се мења количина кисеоника која стоји на
располагању ткивима.
Најпотребнија материја за организам је без сумње кисеоник.
Кад год се смањи количина кисеоника која стоји на располагању ткивима, као што се
догађа у случајевима када боравимо на великој надморској висини, у случајевима
запаљења плућа, тровања угљен-моноксидом или тровања цијанидом, проток кви кроз
ткива знатно порасте. О томе како се регулише локални проток крви кад се у ткиву
повећа метаболитичка активност, или када се промени количина расположивог
кисеоника, постоје углавном две теорије. То су 1
. Вазодилатацијска теорија и 2.
теорија
захтева за кисеоником.
1.
Вазодилататорна теорија локалне регулације протока крви
. - Могућа посебна
улога аденезина. Према овој теорији, што је већа метаболитичка активност ткива,
или и што је мањи проток крви, или што је мање допремање кисеоника и
