1
Појам локалне самоуправе
О томе шта је локална самоуправа постоје различита схватања зашто што
постоје различита схватања о политичком и правном основу функционисања локалне
самоуправе, улози државе у остваривању локалне самоуправе, односу локалне
самоуправе и државе и улози, итд.
Локална самоуправа представља право грађана да управљају јавним пословима
који су од непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништва.
Грађани могу управљати овим пословима на три начина, и то: непосредно, посредно
или путем грађанске иницијативе. Непосредно, на пример, личним изјашњавањем на
референдуму или на зборовима бирача. Посредно, односно преко слободно изабраних
представника у органима локалне самоуправе, а то су одборници у скупштини јединица
локалне самоуправе.
Локална самоуправа представља право и способност органа локалне самоуправе
да управљају јавним пословима који су од непосредног, заједничког и општег интереса
за локално становништво. Органи локалне самоуправе могу управљати само оним
јавним пословима који су од непосредног, заједничког и општег интереса за локално
становништво који спадају у њихову надлежност, а њима могу управљати у оним
границама које су одређене законом.
Обележја локалне самоуправе
Из овако одређеног појма локалне самоуправе произилази да локална
самоуправа има одређена обележја. О томе која су обележја локалне самоуправе
постоје различита схватања зато што постоје различита схватања о политичком и
правном основу функционисања локалне самоуправе, улози државе у остваривању
локалне самоуправе и односу локалне самоуправе и државе, итд. Ипак, као основна
обележја локалне самоуправе наводе се следећа обележја:
1) локална самоуправа је уставна и законска категорија (локална самоуправа је уставна
категорија, јер је уређена Уставом, а законска, јер је уређена законом. Међу законима
истиче се закон о локалној самоуправи, као системски закон у овој области, и закони
који уређују порезе и јавне приходе, грађевинско земљиште, планирање, комуналне
делатности, итд., који су посебни закони у овој области);
2
2) локална самоуправа је право грађана да управљају јавним пословима који су
непосредног, заједничког и општег интереса за локално становништво. Грађани могу
управљати овим пословима на три начина, и то: непосредно, посредно или путем
грађанске иницијативе. Непосредно, на пример, личним изјашњавањем на референдуму
или на зборовима бирача. Посредно, односно преко слободно изабраних представника у
органима локалне самоуправе, а то су одборници у скупштини јединица локалне
самоуправе;
3) локална самоуправа представља право и способност органа локалне самоуправе да
управљају јавним пословима који су од непосредног, заједничког и општег интереса за
локално становништво. Органи локалне самоуправе могу управљати само оним јавним
пословима који су од непосредног, заједничког и општег интереса за локално
становништво који спадају у њихову надлежност, а њима могу управљати у оним
границама које су одређене законом.
4) локална самоуправа ужива правну заштиту (локална самоуправа ужива правну
заштиту како би остварила своју улогу и свој положај, у складу са уставом и законом, а
грађани и јединце локалне самоуправе остварили право на локалну самоуправу
,
и тако
заштитиле значајне
вредности, пре свега, законитост и целисходност у функционисању
локалне самоуправе);
5) локална самоуправа поседује одређену финансијску самосталност и аутономију
(финансирање локалне самоуправе представља економску основу локалне самоуправе);
6) локална самоуправа има право да уреди своју организацију (локална самоуправа
уређује своју организацију слободно и у складу са уставом и законом);
7) локална самоуправа има право да изгради своју управну структуру и бира управни
службенички апарат;
8) централни државни органи врше надзор над органа локалне самоуправе, и то у обиму
и на начин предвиђен законом;
4
преноси у форми и границама које се утврђене уставом и законом, што значи да устав и
закон посредно могу бити правни основ локалне самоуправе.
Према другом схватању, правни основ локалне самоуправе је државно право,
односно право које ствара држава. То из разлога што је носилац суверености држава у
коју се народ организује како би изразио јавну вољу и што држава део своје сувереност
може пренети локалној заједници. Уколико држава преноси део своје суверености
локалној заједници, она је преноси у форми и границама која су утврђене уставном и
законом.
Субјект права локалне самоуправе
О томе ко је субјект права локалне самоуправе постоје различита схватања.
Према једном схватању, субјект права локалне самоуправе су грађани, с обзиром
на то да локална самоуправа представља право грађана… Локална самоуправа као
таква представља политичко право грађана гарантовано уставом и законом.
Према другом схватању, субјект права локалне самоуправе су и грађани и
органи локалне самоуправе, с обзиром на то да локална самоуправа представља право
грађана и право јединице локалне самоуправе.
Дуални карактер локалне самоуправе
Локална самоуправа има дуални карактер, јер представља не само инструмент
преко кога се формулишу и остварују интереси локалног становништва, већ и део
управног система. Веома често држава деташира полицијске, инспекцијске, пореске и
друге органе на територији јединица локалне самоуправе како би на локалне органе
пребацила део терета и одговорности у обављању послова које иначе обављају државни
органи на органе локалне самоуправе и како би растеретила свој буџет и фонодове.
5
Стварање територијалне основе локалне самоуправе
Територијална основа локалне самоуправе се ствара тако што се једино насеље
укључује у јединицу локалне самоуправе, тако што се више насеља укључује у
јединицу локалне самоуправе или на други начин, зависно од критеријума који се
примењују при њеном стварању и циљева који се желе остварити њеним стварањем.
Велике или мале јединице локалне самоуправе
При стварању територијалне основе локалне самоуправе поставља се питање да
ли предност треба дати малој или великој јединици локалне самоуправе. Одговор на
ово питање није нимало лако дати, уколико се има у виду да и мале и велике јединице
локалне самоуправе имају својих предности и недостатака, а предности малих јединица
локалне самоуправе су недостаци великих јединица локалне самоуправе и обрнуто.
Уколико се предност да малим јединицама локалне самоуправе, тиме би се уважила
традиција и социјална стварност и ојачале везе међу грађанима (локални патриотизам).
Такође, тиме би се смањио службенички апарат, а службеници би били мање склони
бирократизацији и издвајању од грађана. Уколико се предност да великим јединицама
локалне самоуправе, тиме би се занемарила традиција и социјална стварност и ослабиле
везе међу грађанима. Такође, тиме би се створио велики службенички апарат, а
службеници би били склони бирократизацији и издвајању од грађана. Предности
великих јединица локалне самоуправе су могућност обављања разних функција и
довољан број квалификованог особља за обављање тих функција, итд, Недостаци
великих јединица локалне самоуправе, при том, могу се отклонити на два начина, и то:
увођењем вишестепених јединица локалне самоуправе или удруживањем више
јединица локалне самоуправе у једну јединицу локалне самоуправе.
7
Општине као јединице локалне самоуправе
Општина је основна јединица локалне самоуправе. Настала је у средњем веку
због тога што су становници насеља били упућени једни на друге и приморани да
организују заједнички живот у насељу у коме су живели. Може бити мања или већа.
Уколико је мања, њени односи са грађанима биће ближи и непосреднији.
Општина има својство правног лица.
Општина има своју имовину.
Општина обавља послове који су од општег, заједничког и непосредног интереса
за њене грађане, а обавља их самостално, у складу са уставом и законом.
Месна самоуправа
У односу на општину, месна самоуправа је мања јединица локалне самоуправе.
Месне заједнице и други облици месне самоуправе имају својство правног лица.
Месне заједнице и други облици месне самоуправе имају своју имовину.
Месне заједнице и други облици месне самоуправе образују се ради обављања
послова из надлежности општине, уколико оне те послове могу обављати економичније
и целисходније у односу на општину.
Вишестепене јединице локалне самоуправе
Вишестепене јединице локалне самоуправе су:
1) административне јединице;
2) јединице мешовитог карактера;
2) јединице локалне самоуправе веће од основне јединице локалне самоуправе.
Административне јединице представљају вишестепене јединице локалне
самоуправе чији су органи имају минималну самосталност, толико минималну да
државни органи доносе прописе којима се они образују, мењају или укидају и којима се
утврђују начела њихове организације. Они доносе акте којима извршавају акте и одлуке
државних органа у њихово име и за њихов рачун, без икаквих сопствених овлашћења.
Немају својство правног лица и имовину, нити имају овлашћење да доносе прописе и
разрезују порезе. На њиховом челу је функционер, кога именује државни орган. Као
такви, они представљају обичне локалне агенте државних органа.
